Ivona se dobro zaletela i deluje da će sama da reši ovu akciju. Neka je pustiću je. U tom trenutku sa njene desne strane uočavam Gudelja koji se zaleteo kao razjareni bik i ne planira da stane.
O ne, ne ne ne ne... Povrediće je ...
Za sekudnu je odneo Ivonu ali loptu nije ni tako. Poletela je preko njegove noge i jasno sam mogao da čujem njen jauk kad je pala.
Sad ću pičku da mu polomim.
"ALO BRE MAJMUNE JESI NORMALAN OĆEŠ DA JE POVREDIŠ!?" - pritrčavam u odgurujem Gudelja
Vrlo brzo su se okupili i ostali da nas razdvoje.
"Zaslužila je."
Jebo sam ti mater.
Krenuo sam na njega ali su me Bleki i Pavlović uhvatili i odvukli. Pritrčavam Ivoni, oko koje su bile Jelena, Milica i Isidora, a koja idalje leži na zemlji i drži se za desni zglob.
"IVONA!?"
Vidim da je pokušavala da suzdržava suze ali nekoliko njih joj je pobeglo.
" Dobro sam dobro sam sad će da prodje."
Lagano je ustala i pokušala da nastavi kao da se ništa nije desilo. Iako je blago hramljala nastavila je da ide napred.
Divim se snazi ove devojke.
Dobro je nije ništa strašno, malo me boli ali proći će. Šta sam mu toliko zgrešila pa da je ovo uradio? Definitivno moram biti opreznija kad je Gudelj u pitanju.
Utakmica se nastavila još nekih 15ak minuta. Primili smo još jedan gol i završena je 2:2.
"Odlično ljudi bravo, fenomenalna igra svakog zasebno!" - govorio je Piksi
"Devojke večeras sastanak još jednom da prodjemo taktiku, do tad ste slobodne." -bile su instrukcije od Cvetkovića
Po izlasku sa trave opet sam se susrela sa Gudeljom, koji me je odmerio a zatim me popreko pogledao.
Malko kasnije smo se svi okupili u prostoru za odmaranje gde smo pričali, šalili se, igrali karte. Prostorija ce orila od smeha.
Dušan i ja smo se sve vreme gledali. Svaku moguću priliku iskoristio je da me dotakne.
"Uh kako bi sad mogao pivo jedno baš mi ide" -uz uzdisaj je izgovorio Radonja
"Ne možeš ovde piti pivo mentolu" -po glavi ga je lupnuo Dušan
"Dobro onda daj ona proteinska sranja iz kuhinje ili bilo kakav sok"
"Aj neko ode po to"- rekao je Jovelja i svi su se pogledali u fazonu mrzi me
"Ivona idi ti molim te" - reče Aleksandar Mitrović
"Zašto ja"
"Najmladja si"
Iskreno fer.
"Ooo dobro"
Na putu do kuhinje u sali su sedeli za stolom Dzajić, Cvetković, Piksi i pomoćnici (bez onog drndavog od juče).
Samo da me ne primete. A primetiće me sigurno nema drugog puta.
"O Ivona! Dodji molim te na sekundu!"
Sranje. Zbog čega li im trebam?
Uspaničila sam se i kako sam sela za sto počela sam da brbljam sto na sat.
"Ako je ovo zbog onog sa Gudeljom danas kunem se nisam ništa kriva. Nisam ga namerno provocirala, prosto to je moj sti-"
"Stani dete polako"
Udahnula sam konačno vazduh koji mi je nedostajao jer sam sve ono sročila u jednom dahu.
"Nisi ti ništa kriva, talav je Gudelj malo nezgodan, ja ti se izvinjavam u njegovo ime ako ti je nešto zamerio" reče Piksi a meni kamen pade sa srca
"Ja sam želeo da popričam malo sa tobom. O tebi se dosta priča ovih dana. " - presekao je Dzajić
" Izvolite gospodine Dzajiću pitajte šta vas zanima."
"Prvo kad su mi rekla da si redovan djak i još odlična mogu reći da sam se izčudio. Kako postižeš sve?
"A pa jeste teško ali dobra organizacija je ključ. Neku disciplinu steknete tokom godina. Ako znam da imam trening i da će mi to oduzeti vreme za učenje uradim sve što mogu pre, da je bih posle umorna morala."
Dzajić me je gledao i klimnuo glavom.
" Plus jako cenim obrazovanje i elokventnost. Za slučaj da fudbal ne uspe kao žena moram da imam neku opciju B. Ne želim da zavisnim finansijski ni od koga. A uvek sam želela da se bavim nekim biznosom. Znate kao bussines women i to."
"A ta matematika koja te muči?"
Nasmejali smo se svi na ovo. Jeste bilo smešno jer će mi matematika uvek biti neprijatelj no.1
"Reši ćemo i to nekad" - uz osmeh sam odgovorila
Nastavili smo da pričamo o nekim laganim temama. Ovaj čovek je toliko prijatan, kao da sa svojim dekom razgovaram. Totalno sam zaboravila da me čeka njih 20ak da donesem piće.
Nakon što sam završila razgovor produžila sam gde sam pošla, uzela šta sam trebala i vratila se kod ostalih nakon nekih 45 minuta.
"Pa dobro bre jesi ti do Beograda išla po to ?!"
"Zadržali su me Dzajić i selektori, hteli da popričaju samnom"
"Au jesu te izribali za ono danas?"
Dušan je na ovo pitanje mahinalno okrenuo glavu i pogledao me
"Nisu nisu, pitali su me za moju ocenu iz matematike"
" Šta bre ?" -izbečio se Nemanja
" Ma ništa evo ti sok"
Otišla sam do utičnice ne bih li stavila telefon da se puni. Utom mi prilazi Dušan.
"Jel sve ok?"
"Jeste što "
"Onako delovala si malo zatečeno"
"I jesam, sa prvim čovekom našeg fudbala sam pričala o lekcijama iz matematike. Pa i ti bi bio zatečen."
"Hahahaha dobro neću ništa više da te pitam samo ću ti reći. Dodji večeras na naše mesto moram nešto da ti kažem."
"Šta to pa reci mi sad."
" Ne mogu sad nije mesto ni vreme. Samo dodji"
" Dobro doćiću."
"Važi"
Rekao je to i zagrlio me.
Nikad lepši zagrljaj nisam dobila. Njegov miris me je ošamutio.
Totalno smo zaboravili da nismo sami u sobi.
Namignuo i otišao odatle. Ostala sam u šoku da stojim.
Šta li hoće?
STAI LEGGENDO
HEROINA
Fanfiction"He looked at her as a man looks at a faded flower he has gathered, with difficulty recognizing in it the beauty for which he picked and ruined it." ~ Ana Karenina _____________________________________________ Priča o Ivoni, devojci pred kojom je bl...
