HEROINA

4. "Nemanjine gaće"

Kasnije te večeri, kad su svi otišli u sobe i zaspali, išunjala sam se iz sobe i zaputila se ka terenu. Otišla sam na svoje mesto iza tribina. Moje malo sigurno mesto gde uvek dolazim kad sam ovde. Sedim tu sama sa sobom i razmišljam, od ovog momenta nema nazad. Ulazim u svet profesionalaca i sada svaki atom snage treba da preusmerim na svoj performans. Neću dozvoliti da me išta omete u ostvarenju sna. Pa čak ni ljubav...
A da kad smo već kod toga. Moj ljubavni život je bio šarenolik, pun uspona i padova. Dečko skojim sam bila dve godine, poginuo je u saobraćajki. I to sam saznala nedelju dana pre evropskog prvenstva. Malo je reći da sam htela da odustanem, htela sam sebi da oduzmem život. Bol koji sam osećala nije mogao da se meri sa bilo čim.
Nedostaješ mi Luka, jako mi nedostaješ.
On me je podržavao u svemu, trenirao je fudbal u partizanu i razumeo me je u potpunosti. Najviše me boli što nisam mogla na sahrani da budem. Poslednji put da se oprostim od dečka sa kojim sam bila spremna da provedem ceo život. I u vrtlogu sećanja kreću mi suze. Nisam planirala večeras da plačem ali izgleda da drugačije ne može. Nisam još spremna da nadjem nekog novog, osećam se kao da bih izdala Luku....

" E brate ajde mi dodaj te gaće sa terase!" drao se Nemanja iz kupatila .
" čekaj retarde " - ustajem sa kreveta i izlazim na terasu da nadjem te famozne gaće, medjutim nema ih. Terasa nam gleda ka terenima koji su prazni, odlično, idealan momenat da izadjem da se prošetam i razbistrim misli. Ponovo biti u reprezentaciji posle incidenta u Kataru, ne znam čudan je osećaj. Idalje osećam odredjenu tenziju. Iako su to sve bile laži mislim da su neki odnosi malo uzdrmani.
"Alooo donosi mi gaće " zapomagao je Nemanja iz kupatila.
" Nema ih, otišao sam malo napolje nemoj da zaključavaš neću dugo." - govorim Nemanji koji me verovatno nije čuo ali dobro.
Šetam ka travi i prilazim tribinama. Učinilo mi se da vidim da neko sedi u mrtvom uglu iza tribina. Nisam bio siguran dokle god nisam prišao i čuo plač.
Ona mala Ivona , prepoznao sam je po talasastoj kosi i crvenim pertlama na patikama koje je nosila.
Hm šta će ona napolju ovako kasno. Možda nije dobro, možda joj treba neko za razgovor. Ta devojka mi je tolika enigma , mrzi me a nismo se ni upoznali kako treba. Ali opet nešto me vuče ka ovoj devojci. Harizma i optimizam kojim zrači. I kako mi je samo smestila na večeri, ne mogu reći da mi je to bilo simpatično, prosto nikad nisam sreo devojku kao što je ona.
Da li joj ja sad uopšte trebam? Očigledno nije dobro a ja možda i nisam baš osoba koju bi sad htela da vidi. Znaš šta jebeš ga , kad ti je teško prija da imaš društvo. Šta je najgore što može da se desi, oteraće me u kurac ali dobro bar ću pokušati.
" jel sve u redu?" prilazim polako i mirnim tonom izgovorim
Trgla se i podigla glavu iz svojih ruku.
Te uplakane oči, nikad ih neću zaboraviti.
" izvini ako sam ti smetam, nisam ni trebao da te prekidam, odlazim sada"
Okrenem se ali čujem tiho
" stani " - izustila je jedva
" ne znamo se , ali molim te ostani samnom"
Ne znam zašto ali to je u meni probudilo nešto. Želja da upoznam ovu devojku , da saznam zbog čega pati.
" ako želiš možeš da mi kažeš šta te muči"
" nedostaje mi jedna osoba , nismo stigli ni da se pozdravimo kako treba"
" jel otišla mnogo daleko?" - pitao sam malo naivno uopšte ne razmišljajući da ta osoba više nije medju živima
" da može se reći da je daleko, tačnije veoma visoko, gleda me svaki dan i čuva"
U tom momentu sam shvatio o čemu se radi.
" izvini molim te, nisam znao, ako ti znači nešto primi moje saučešće "
Samo je klimnula glavom i zurila u svoje patike. Moram nešto da kažem , da je trgnem.
" ajao " - pravim se da sam se setio pa se udaram po glavi - " pa da li je Nemanja našao gaće "
Smeh, čuo sam smeh od nje.
" M molim " kroz smeh je izgovorila
" Ma Radonja, izgubio gaće , odrastao čovek a ponaša se ko da je u jaslicama!"
" Tako i izgleda hahahahahahha"
Konačno osmeh sa njene strane. Bože kako lep osmeh ima.
" Kuku mene ako mi se gologuz bude šetao po sobi. Pa zajebavaće me do kraja života !"
" hahahahahahaha bože moj "
Okej definitivno sam joj skrenuo misli.
Nastavili smo neki neobavezan razgovor i nismo shvatili da je već 2 ujutru.
" da krenemo polako sutra oboje imamo trening "
" ajmo"
Ustali smo sa trave i zaputili se ka sobama. Na početku hodnika gde je njena soba zastala je. Zagrljaj, dobio sam zagrljaj od nje. Ko bi rekao, jutros sam mislio da je iskompleksirana nadobudna klinka, a sada...
" Hvala ti na ovome Vlahoviću."
" Nema na čemu, nadam se da me ne mrziš više "
E sad je ona meni namignula i brzo se okrenula i utrčala u sobu.

" Pa dobro gde si ti bio dosad?" - čujem Nemanju po ulazu u sobu
" šetao sam " - Ček nešto mi je čudno, tačnije Nemanja mi je čudan .
" PA TI NOSIŠ MOJE GAĆE RETARDE" - konačno sam izvalio
" moje sam zaboravio a jedine koje sam imao su pale sa naše na terasu devojkama ispod, sramota me bilo da idem na njihova vrata"
Majko mila kako je ovaj ovako sam živeo u inostranstvu.
Ležem u krevet i samo ona mi je na pameti. Ulazim na instagram i zapraćujem je. Profil otključan pa ajde da bacim pogled. Bolje da nisam. Za oko mi je zapala jedna crno bela slika na kojoj je ona u zagrljaju nekog momka. Ispod slike kratka poruka " zbogom ljubavi, čuvaj nas odozgo 🕊️" . To je to, to je osoba koja joj nedostaje, dečko....