P.S. I hate you(Harry Styles) bosnian translation

Chapter 45.

Blue's POV

Sjedili smo tamo, samo smo buljili u Harrya na vratima, kao da je duh iz Bozisne proslosti.

Hannah je se nakasljala, dok su decki pogledali u nju.

''Ostavit cemo vas malo na samo, uredu?'' Zayn je klimnuo glavom, decki su mi se nasmijali prije nego sto su se poceli gomilati, Harry je se okrenuo na stranu kako bi mogli proci.

On je zatvorio vrata za njima, ostajuci tamo, ledjima okrenut prema meni.

Tisina me je gotovo vec ubijala.

Na neki nacin laknulo mu je sto sam mu se prva obratila, na sto je se on okrenuo.

''Htio sam vidjeti jesi li dobro.''

''Ne zasluzujem te upravo sada, Harry.'' Uzdahnula sam, gledajuci u moje u ruke. ''Znas, da si ljut na mene, i da sam te lagala sve ovo vrijeme. Kako si mi dovraga mogao vjerovati?''

''Blue, nikada nisam rekao da ne zelim razgovarati s tobom.''

''Harry, tako mi je zao.. Znas da je jedini razlog zasto sam zavrsila u zatvoru, je zato sto sam napustila ugovor zbog tebe.. Otkrila sam, da sam zapravo.. zaljubljena u tebe.'' Otvorila sam malo usne, dok su suze pocele uboditi u mojim ocima opet. ''Bilo je tako glupo od mene da ucinim takve strasne stvari za tebe, sada sam to tek shvatila. Sada stvarno te ne mrzim.'' Prosaptala sam.

''Kako cu znati.. da me neces lagati opet.'' Odgovorio je, a glas mu je bio promukao.

''Zato sto sam obecala jednu stvar Tyleru.. P-prije nego sto je otisao.'' Smrcnula sam, drhtavo mu predavajuci pismo koje je napisao za mene.

Harry me je pogledao s oklijevanjem.

''Procitaj.'' Klimnula sam glavom.

Pogledao me je prije nego sto je prebacio pogled na pismo.

Trebalo mu je nekoliko trenutak da procita dugo pismo, dok je pogledao u mene, sa suzama u ocima.

''Blue, zao mi je sto je morao otici ovako.. A-ali kada je rekao da zeli da ti..''

''On je govorio o tebi.'' Rekla sam tiho, gledajuci u moje ruke.

Bila je tako duga tisina koja je uslijedila.

''Znas, zelim ti zapravo zahvaliti.'' Harry je napokon rekao nesto, dok su moje oci titirale na njega upitno.

''Jer.. ti si moj mali tracak nade u ovom paklu od svijeta.''

Nasmijala sam se. ''Harry, znas da je to velika pogreska.. ja to znam. Prihvacam to tako jebeno glupo od mene da samo nesto uradim slicno.. jer znam, da si ti ne samo netko koga sam prezirala.. oboje smo prisile jedno drugo da razmisljamo na takvu misao, da smo bili zapravo nesvjesni da zapravo.. smo zaludjeni jedno za drugim.''

''Ali ja sam zaljubljena u tebe. Mogu to govoriti cijeli dan, Blue. Jer znam sta je pravo, a to si ti.''

Moje srce je zatreperilo, da poznati osjecaj me je ponovo udario.

''Oprosti.'' Ponovo sam se ispricala, sa suzama u ocima na sto je on polako klimnuo glavom.

''I ja sam napravio pogreske takodjer. Tako, mnoge. I meni je tako zao.'' Harry je klimnuo glavom.

Ugrizla sam se za usnu, pokazujuci prstom. ''Dodji ovamo.'' Prosaptala sam.

Nasmijao mi je se slatko, stojeci mi je se nagnuo, kao sto su se nase usne bile tako blizu da se dodirnu..

''Decki! Oni imaju odrezak i sir u kantini!'' Niall je se nasmijao uzbudjeno, vrata otvarajuci na sto sam uzdahnula, i Harry i ja smo se odvojili jedno od drugog daleko.