Niall i Alexandra su najbolji prijatelji od malena ili oni tako misle. Obadvoje imaju osjećaje jedno za drugo. Što će se dogoditi kad se nadnaravni svijet uplete u njihovu vezu. Hoće li Niall i Alex ostati skupa do kraja?
Saznajte u priči Forever Yo...
„Kako nepristojno od mene. Ja sam lord Joseph Mikaelson"-uzeo mi je ruku i poljubio ju. I tada su se sve kockice posložile u mojoj glavi. Joseph je brat od Klausa i vjerujem da se neću dobro provesti ugledam li ga.
Part 75:
„Jeste li dobro gospođice..."-pitanje mu je ostalo visjeti u zraku.
„Alexandra"-nadodala sam.
„Gospođice Alexandra. Izgledate kao da ste ugledali duha"-i jesam, ali je duh imao tijelo i stajao je ispred mene.
„Sve je u redu, samo sam malo iscrpljena od putovanja"-laž. Ali, nije trebao znati istinu pošto se nećemo ovdje dugo zadržati.
„Ne želim zabadati nos, ali zašto vam je odjeća bila krvava i poderana?"-znala sam da će to pitanje jednom doći, ali nisam bila sigurna da li želim podijeliti istinu sa njime.
„Ja..."-prekinula me je Nia koja je trčala prema nama.
„Ma... Alexandra"-htjela me nazvati mama, ali nije. Došla je do nas i pogledala me od glave do pete.
„Jesi li dobro?"
„Jesam. Dobro sam"-bol je bila još prisutna, ali je najgore prošlo. Okrenule smo se prema Josephu koji me je već gledao. Gledao me je sa divljenjem i čuđenjem, što me je fasciniralo.
„Sluškinja će vam pomoći obući haljinu i dovesti vas u blagovaonicu. Idete li gospođice Nia?"-pružio joj je ruku koju je prihvatila i uputili su se niz stepenice. Odahnula sam od olakšanja. Mislila sam da ću morati objašnjavati zašto smo se pojavile onakve.
„Gospođice..."-podigla sam glavu i susrela se sa kopijom od Michelle. Ista crvena kosa koja je bila u čvrstoj punđi i iste oči boje lješnjaka koje su me gledale. Ovo postaje sve čudnije i čudnije.
***************
Pola sata kasnije sam stajala ispred dvokrilnih vrata koje su vodile u blagovaonicu. Bila sam nervozna. Nervozna što će me dočekati iza ovih vrata. Popravila sam svoju plavu haljinu i otvorila vrata. Prvo što sam ugledala je bila osoba zbog koje se ovdje nalazim. Svi su ustali i pogledali me.
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
„Ispričavam se zbog kašnjenja"-pognula sam glavu jer ga nisam mogla pogledati u oči. Bilo me strah što će mi učiniti.
„Ne morate se ispričavati, moj brat mi je sve ispričao što se dogodilo vama i gospođici Niji"-zaobišao je stol i prišao mi.
„Dopustite da vam se predstavim. Ja sam lord Niklaus Mikaleson"-uzeo mi je ruku i poljubio ju. Podigao mi je glavu i susrela sam se sa njegovim zelenim očima.
„Nemate se čega sramiti"-nisam ovo očekivala. Nisam ništa od ovoga očekivala. Izgledala da sam se prevarila. Niklaus mi je izmaknuo stolicu i sjela sam na nju.
„Kako ste završile u šumi i još pored toga povrijeđene"-upitao nas je Joseph. Pogledala sam u Niu koja se igrala se svojom hranom na tanjuru. Čekala je mene da razbistrim situaciju.
„Ja i moja sestra smo jedina djeca majke i oca. Bili smo jedna obična radnička obitelj. Sve dok otac nije počeo dolaziti kasno uvečer kući. Opijao se. Majka je bila dobra žena i tolerirala njegovo ponašanje. Prolazili su mjeseci i otac..."-stala sam sa pričom kako bih šmrcnula. Ako ću izmisliti priču, onda se moram potruditi da izgleda uvjerljivo. Duboko sam udahnula i nastavila.
„...otac nas je počeo tući. Prvo majku, pa onda mene i sestru. Sinoć se otac vraćao iz krčme, opet je pio. Majka se uzrujala i počela se svađati. Ocu se to nije svidjelo, pa ju je počeo tući. Sestra i ja smo se vraćale iz grada i zatekli oca koko tuče majku. Htjele smo joj pomoći, ali bilo je prekasno. Umrla je. Otac je počeo i mene tući i da nije bilo moje sestre, pretukao bi me na mrtvo ime"-podigla sam glavu i ugledala da su svi gledali u mene. Obrisala sam pobjeglu suzu i nastavila jesti.
„Žao mi je zbog vaše majke"-rekao je Joseph.
„Pronaći ćemo vašega oca i kaznit8i ga. Nitko nema pravo tući svoju ženu i djecu"-rekao je Niklaus.
„Nemojte to činiti"-Nia je napokon progovorila. Znala sam da će doći ovaj trenutak kada će morati kazniti našeg oca za svoja zlodjela.
„Rekao nam je ako ikada nekome kažemo što radi, pobrinuti će se da nam zagorča život"-dobro se snašla Nia.
„Učiniti ćemo sve što je u našoj moći da vas zaštitimo"-rekao je Klaus. Ostatak večeri sam šutila dok su oni troje razgovarali. Nakon večere sam odlučila prošetati vrtom koji se nalazio iza dvorca. Stala sam pored jezera i sjela na klupu koja je bila ovdje. Klupa se nalazila u sjeni lipa koje su bile sa lijeve i desne strane od klupe.
Podigla sam ruku prema jezeru i mali val vode se dignuo u zrak. Ovo je bilo čudno, nisam očekivala da će biti tako malen. Ispružila sam i drugu ruku i spojila ta dva vala. Nešto se događalo sa mojim moćima.
„Impresivno"-začula sam glas iza sebe. Prestrašila sam se i valovi su nestali. Ustala sam i okrenula se prema izvoru glasa. Ugledala sam Josepha iza sebe.
„Koliko ste vidjeli?"-ne želim da itko sazna tko sam zapravo, ali mislim da je sada kasno za to.
„Dovoljno da znam da ste nasljednica Bennett loze"-pognula sam glavu. Tajna je bila otkrivena.
„Hoćete li reći Niklausu?"-podigla sam glavu i pogledala u njegove smeđe oči. Pribojavala sam se što bi mogao učiniti sa mnom jednom kada sazna.
„Neću. Za sada"-barem nešto.
„Primijetio sam da vaš dar nije na svojoj punoj moći. Što se dogodilo?"-kada bi barem znala. Sve do sada nisam znala da mi se nešto događa sa moćima.
„Nisam sigurna, ali mislim da moja vukodlačka strana ima veze s time"-kada sam postala vuk, moći su mi se pojavile u roku od par dana. Što ako mi se i postepeno počnu gubiti?
„U velikim ste problemima ako ništa ne poduzmete"-već i jesam u problemima.
„Ne znam ni tko će mi pomoći"-Klaus bi mogao, ali to je previše riskantno. Uzdahnula sam jer ću se sljedećih par dana pronaći u bolovima i povraćanju krvi.
„Učiniti ću sve što mogu da vam pomognem"-rekao je i otišao, ostavljajući me samu u razmišljanju. Klaus ne smije saznati za mene, iskreno ne želim znati što će mi napraviti kada sazna. Sama na sebi ne mogu izvesti čaroliju, a da mogu ne bih uspjela.
„Mama"-prekinulo me dozivanje Nije. Okrenula sam se i ugledala ju kako veselko skakuće do mene.
„Možeš li to još malo glasnije ponoviti?"-tiho sam joj rekla kada je došla do mene.
„Oprosti"-rekla je i sjela na klupu.
„Imamo problema. Joseph je saznao tko sam. Sada je samo pitanje vremena kada će Klaus saznati"-zabrinuto me pogledala.
„Što ćemo onda?"-sjela sam do nje i uzela ogledalce koje je imala u ruci.
„Za sada ništa. Kada saznaju onda mi obećaj da ćeš pobjeći što dalje odavde"
„Obećavam"-pogledala sam ogledao koje je bilo ukrašeno zlatnim rezbarijama.
„Odakle ti ovo?"
„Nicholas mi je to darovao. Kaže da je magičan"-Nicholas? Nisam mislila da će on ovdje biti.
„Učini mi uslugu i kloni ga se"-htjela mi je proturječiti, ali sam ju ušutkala prije nego što je išta stigla reći.
