Forever Young

Filius Solunis

          

Sljedećih par tjedana nisam previše viđala Caleba, ali je njemu to bilo dovoljno da me ugrize i ima svoju zabavu sa mnom. Tih par tjedana sam bila u knjižnici i tražila Calebovo podrijetlo. Nisam pronašla mnogo, ali i to je nešto. Saznala sam da je Filius Solunis, što god to značilo i nekakvo stvorenje Duonimus.

Imaju vukodlačke sposobnosti i brzinu, vampirsku žeđ za krvlju i besmrtnost i nemaju ni jednu slabost. Kako sam imala dovoljno slobodna vremena, mogla sam šetati dvorcem i proučavati ga. Tako sam najbrže mogla zapamtiti kako da pobjegnem odavde. Nedavno sam počela sanjati Nialla, kao da su to bile vizije i da mu treba pomoć. Snovi su bili tako stvarni da sam pomislila da ga mogu spasiti.

Toga jutra u knjižnici sam dobila opet viziju, ali ovaj put je nešto bilo drugačije. Niall je visio niz kameni zid u okovama. Glava mu je bila spuštena i pretpostavila sam da je u nesvijesti. Prišla sam mu i stavila ruke na njegove hladne obraze. Znam da me ne može vidjeti, ali morala sam se uvjeriti da je stvaran.

„Alex?"-začula sam njegov glas, ali nije pomicao usne. Okrenula sam se i ugledala kako stoji svega par metara od mene.

„Niall"-rekla sam sa smiješkom na licu i potrčala mu u zagrljaj. On me uzeo u naručje i milovao me po kosi. Odvojio se od mene i pogledao me sa svojim oceansko plavim očima. Izgledao je drugačije, izgledao je nekako starije?

„Kako to da te mogu vidjeti?"-stavio je svoje dlanove na moje obraze i milovao me palčevima.

„Ne znam, ali to sada nije bitno. Bitno je samo da si sada sa mnom ovdje, pa makar i u mojoj glavi"-privukao me u nježan poljubac, a ja sam obavila ruke oko njegova vrata. Mislila sam da ću se ponovno osjećati potpunom, ali sam bila u krivu. Nisam osjećala leptiriće u trbuhu kao nekada. Polako sam se odmaknula od njega i pogledala ga.

„Što je bilo pahuljice?"-pomilovao me po obrazu.

„Ništa samo..."-kako sam mu mogla reći da više ne osjećam onu povezanost između nas?

„Jasno mi je"-odmaknuo se od mene i okrenuo mi leđa. Nisam mu to htjela napraviti, nisam imala izbora.

„Niall..."-podigao je ruku u zrak kao da mu je sve jasno.

„Niall, moraš me saslušati. Princ.."-opet me prekinuo.

„Idi... samo idi"-ispružila sam ruku da ga dotaknem po ramenu, ali nisam. Vizija se prekinula i opet sam se pronašla u knjižnici. Niall će živjeti u ne znanju misleći da ga više ne volim. Ali istina je sasvim suprotna, ne sjećam ga se. Moram ga pronaći što prije, bez ili sa svojim moćima, pronaći ću ga i spasiti. U knjižnicu je ušao Caleb i to je bio moj znak za odlazak.

„A kamo si ti krenula draga?"-tiho sam opsovala sebi u bradu i okrenula se prema njemu.

„Moramo porazgovarati, dođi"-potapšao je mjesto pored sebe na dvosjedu. Polako sam mu prišla i sjela što dalje moguće od njega. Izdahnuo je i preokrenuo očima.

„Odgovoriti ću na sva tvoja pitanja, ali ti ćeš meni morati dati nešto zauzvrat"-koliko god je to bila glupa ideja, trebala sam odgovore.

„Sva pitanja?"-kimnuo je glavom i čekao da mu postavim prvo pitanje.

„Što si ti?"-to me zanimalo još od prvoga dana kada sam ga ugledala.

„Ja sam Duonimus, pola vampir pola vukodlak"-čemu taj naziv kada je hibrid?

„Ti si hibrid"-odmahnuo je glavom.

„Ne, moja vampirska strana žudi za krvlju i daje mi besmrtnost, a moja vukodlačka strana mi daje snagu i brzinu, ali se ne mogu pretvoriti u vuka"-to objašnjava neke stvari. 

„Što znači Filius Solunis?"-latinski mi nikada noi je bila jača strana.

„To znači da sam dijete Sunca i Mjeseca. Otac mi je bio bog vukova, a majka božica vampira. Bio sam njihovo jedno dijete jer je veza između vampira i vukova bila zabranjena. Vrhovni bogovi su ih pogubili kada sam imao pet godina"-već sam se pitala kako može biti dijelom vampir kada su se oni pojavili negdje oko 1400 godine.

„Što tvoj otrov radi meni?"-osim što osjećam nepodnošljivu vrućinu.

„Kao što već znaš u sebi osjećaš vrućinu, kao da plamen gori u tebi. Briše sva sjećanja na tvoju prošlu ljubav i osjećaš privlačnost prema meni. Ako te ugrizem i ne ugasim plamen na korak si bliže da postaneš kao ja"-do sada je to napravio samo jednom i nadam se da to neće više ponoviti.

„Tri puta te moram ugristi, pošto jednom već jesam preostaju smo dva. Plamen u tebi sam mogu ja ugasiti time što te zadovoljavam. A treći put..."-ustao je i došao iz mene. Odmaknuo mi je kosu sa vrata i šapnuo mi na uho.

„...treći ćeš postati kao ja, zato se pozdravi sa svojim dosadnim ljudskim životom"-poljubio me u vrat i odmaknuo se korak unazad od mene. Ne, neće mu to  dopustiti. Ja pripadam Niallu i samo njemu, neću mu dopustiti da me manipulira. Jedno pitanje mi je ostalo ne odgovoreno.

„Zašto ja? Zašto si mene odabrao?"-mogao je imati bilo koju drugu djevojku,a izabrao je mene. Mislio je da nisam primijetila da svaku noć dovodi djevojke u dvorac.

„Zato što si ti živahne prirode i zato što nisam do sada ugledao ni jednu kao što si ti. Slomiti ću tvoj duh i pokoriti ćeš mi se. A sada ako nemaš daljnjih pitanja, vrijeme je da mi uzvratiš uslugu"-skoro sam i zaboravila da je tražio nešto zauzvrat. Opet mi je prišao s leđa i ugrizao me za vrat. Nije boljelo kao prijašnjih par puta, bilo je neobično ugodno. Odvojio se od mene i došao ispred mene. Kleknuo je i uzeo moje ruke u njegove.

„Postati ćeš moja žena"-zagledala sam se u njegove smeđe oči i tražila neku naznaku humora, ali bio je smrtno ozbiljan. Nešto mi je govorilo da me želi prevariti, ali ideja je brzo isparila. Izvukla sam ruke iz njegovih i ustala. To je bilo previše za mene. Okrenula sam mu leđa i rekla-„Neću to učiniti, ne možeš me natjerati da varam Nialla"-bila sam u krivu, on to itekako može. Čula sam kako je ustao i približio mi se.

„To ćemo još vidjeti"-šapnuo mi je i izašao iz biblioteke. Mogu sjediti u ovome dvorcu i čekati svoju sudbinu ili mogu pobjeći i uzeti sudbinu u svoje ruke.

'Nemoj to činiti, samo ćeš pogoršati situaciju'-govorila mi je podsvijest. Ako me ne uhvati onda neću ništa pogoršati, samo ću pobjeći od luđaka koji želi svijet samo za sebe.

PAR SATI KASNIJE

Smračilo se i svi su već u svojim krevetima, osim mene. Iskrala sam se iz dvorca i trčala prema šumi što sam brže mogla. Nisam čula da je netko išao za mnom ili me čuo. Možda Caleb zna da sam pobjegla, ali me pustio jer zna da će me uhvatiti prije ili poslije. Ušla sam u šumu, ali nisam ni tada stala. Noge su me boljele i pluća su mi gorjela, biti ponovno čovjek je nešto najgore što mi se dogodilo. Stala sam pored jednog većeg stabla da se odmorim. Sjela sam na pod i naslonila se na drvo.

'Bježi dok možeš Alexandra, jer ne želiš doznati što te čeka kada te uhvatim'-rekao je Caleb. Preplašila sam se i pogledavala oko sebe ne bi li ga ugledala, ali ni traga mu nije bilo. Zna da sam pobjegla i daje mi još prednosti da bježim, bolje bi mi bilo da me ne pronađe.

.

.

.

Oprostite što nije bilo nastavka dugo, moram se pripremati za maturu i upise za fakultet. Sutra ću staviti još jedan nastavak. Još samo 4 nastavka nas dijeli do kraja Alexandrine i Niallove priče. Nadam se da vam se svidio nastavak. Ostavite vote/komentar i čujemo se sutra.