Posmatram trening sa tribina, dok momci igraju fudbal. Dok ja njih savršeno vidim, oni mene ne mogu da vide, što mi je odlično došlo, jer mogu da špijuniram koga hoću, bez da iko zna. A ja tu mogućnost koristim za posmatranje ledenog Rusa.
"Ana", prekine me Dušanovo dozivanje sa terena, pa odlučim da napustim svoje skrovište. Spustim se do terena i upitno ga pogledam.
" 'Ajde im pokaži onaj tvoj dribling."
Pogledam ga Ti nisi normalan pogledom, pa kažem kako nemam kopačke.
"Molim te", pogleda me molećivo, a ja uzdahnem.
"Daj mi loptu i priđi mi."
Izdriblam Dušana, kao što to inače radim na utakmicama, a svi gledaju u mene.
Rusi počnu da me komentarišu, a ja ih pustim da kažu sve što imaju, dok još veruju da ih ne razumem. Nakon što završe sa komentarima, ja im uz osmeh kažem Spasiba, dajući im do znanja da sam razumela sve do jedne reči.
"Pričaš ruski?", upita me Aleksandar Golovin, kog sam među prvima prepoznala, a ja klimnem glavom.
"Učila sam ruski u školi. A za razliku od Dušana, imam talenta za jezike", Aleksandar počne da se smeje, pa se tako uz smeh i fudbal raspričamo.
Nakon završenog treninga, krenemo ka izlazu sa stadiona.
"Drago mi je da smo se upoznali", s osmehom kažem Aleksandru, jer sam ga baš zgotivila.
"I meni. Nisi ni svesna koliko sam srećan što konačno mogu s nekim da pričam na ruskom, a da to nisu ovi debili", izgovori polušapatom da ga ostali ne čuju, a ja se nasmejem.
"Kad god ti treba da pričaš s nekim na ruskom, tu sam", namignem mu, pa stanem da sačekam momke, dok Rusi idu ka svojoj svlačionici.
Uđem na Instagram da vidim da li ima šta novo, dok čekam, ali totalno zablokiram kad osetim nečiji pogled na sebi. Podignem pogled sa telefona i ponovo mi za oko zapadnu one iste tetovaže, ali ovaj put odmah usmerim pogled na te ledene oči.
Kad shvati da ga posmatram, vrati pogled na saigrače i nastavi započetu priču. Uz onakav pogled i onakve ruke, nisam ni mislila da će mu glas biti išta drugo do dubok i hladan.
"Koga ti to odmeravaš?", veselo me upita Aleks, a ja se okrenem ka njemu.
"Nikog, samo - je l' znaš možda ko je ono?"
"Onaj s tetovažama?", upita me zainteresovano, a ja klimnem glavom.
"Gde njega da ne znaš, Ana?", pogleda me šokirano, a ja slegnem ramenima.
"Fjodor Smolov. Igra u Krasnodaru. Za mene najbolji u Rusiji."
"Naravno da znam ko je Smolov. Samo nisam znala da je to Smolov", izgovorim iznenađeno, jer realno nisam zamišljala Smolova takvim.
"A što se ti raspituješ za njega?", pogleda me sumnjičavo, a je prevrnem očima.
"Ne postoji neki specijalni razlog."
"Ne brini, nije Dušan pokušavao njega da ti namesti, već Golovina. A primetio sam da ste baš pričali tokom treninga", nasmeje se i pokaže Dušanu da se ubrza.
"Gotivan je lik, ali ništa u tom smeru", odmah sasečem zezanje na moj i Aleksandrov račun, a Aleks me smoreno pogleda.
"Ništa od tvog provodadžisanja", obavesti Dušana, čim on dođe do nas.
"Što? Mislio sam da ste se skontali na prvu", Dušan me zbunjeno pogleda, a ja po ko zna koji put danas prevrnem očima.
"Kao prijatelji. I čisto da te obavestim, mogu i sama sebi naći dečka. Ne treba mi tvoja pomoć."
"Dobro, dobro", raširi ruke u znak predaje, pa krenemo ka njihovoj svlačionici.
Dok se oni presvlače, ja stojim ispred naslonjena na zid. I umesto vrata njihove svlačionice, otvore se vrata svlačionice u kojoj se nalaze Rusi.
Prvi izađe Golovin, pa mi priđe da se pozdravi. Uz osmeh prihvatim njegov zagrljaj, ali se odvojim čim začujem novo otvaranje vrata.
Ponovo ugledam te hladne crne oči, koje mi za trenutak uzvrate pogled. Krene da prođe pored nas, ali ga zaustavi Aleksandrov glas.
"Feđa", on se okrene ka nama, pa upitno pogleda Aleksandra.
"Da te upoznam. Ovo je Ana", uz osmeh pogleda u mene, a Fjodor samo klimne glavom.
"Ana, ovo je Feđa. Deluje ledeno, ali zapravo je prava duša", nasmeje se dok gleda u njega, a Fjodor prevrne očima.
Kulturno mu pružim ruku, koju on s oklevanjem prihvati, dok me besramno odmerava. Osećam se kao da sam na nekom procenivanju, ali me iz neugodne situacije izvuče Aleks, koji se kao i uvek prvi spremi.
Priđe nam i pozdravi se sa obojicom, pa prebaci svoju ruku preko mojih ramena.
"Nisi me dugo čekala?", izgovori dok spušta poljubac na moj obraz, a ja uz osmeh kažem da nisam. Svako ko nas vidi ovako bi pomislio da smo zajedno, ali zapravo mi smo poput brata i sestre, kao što Dušan kaže.
"Nisam znao da ste vas dvoje zajedno", Aleksandar nas zbunjeno pogleda, dok Fjodor gleda u telefon. Aleks i ja pogledamo jedno u drugo pa počnemo da se smejemo.
Da ne bi previše objašnjavao, Aleks jednostavno kaže da mi je brat, što izazove veliki osmeh na mom licu. Ta jedna reč znači puno, pogotovo zbog činjenice da su mi momci sad jedina porodica. Ona koja me neće napustiti kad mi je najteže.
"Jesi okej?", Aleks me upita, nakon što shvati da sam se ponovo zamislila.
"Naravno", lažno se nasmešim, pa primetim kako Fjodor proučava moj izraz lica. Zašto imam utisak da me čita kao otvorenu knjigu?
Začujem korake pa se okrenemo i ugledamo selektora Rusije, koji ih poziva da krenu.
"Drago nam je da smo te upoznali. Zar ne, Feđa?", Aleksandar nasmejano pogleda u njega, a on me ponovo udostoji svog pogleda uz jedno mhm, što bi verovatno trebalo da predstavlja potvrdan odgovor. Aleksandar prevrne očima, pa nakon još jednog ćao odu za selektorom.
"Koji je problem s ovim likom?", zbunjeno upitam Aleksa, a on slegne ramenima.
"Obožavam ga kao fudbalera, ali je ovako malo čudan."
"Ko je čudan?", upita Luka, koji je upravo došao do nas.
"Smolov."
"Super je lik, samo je malo zatvoren", Luka se odmah ubaci u priču, a ja krenem ka izlazu, ignorišući ih obojicu.
Šta li krije? Poznajući samu sebe, sigurna sam da neću odustati dok ne saznam.
Znam da je petak, a ne ponedeljak, ali sam danas shvatila da će priča morati malo da se ubrza. Tako da će nastavci izlaziti ponedeljkom i petkom 💙
Zahvalite na ovome 😂😜
Pišite mi mišljenje jer me iskreno jako interesuje kako vam se čini za sad 💙
YOU ARE READING
𝑆𝑎𝑚𝑜 𝑍𝑏𝑜𝑔 𝑁𝑗𝑒𝑔𝑎 ✅
Fanfiction𝐶𝑜𝑣𝑒𝑟 𝑏𝑦 @𝑑𝑎𝑛𝑖𝑐𝑎𝑠𝑖𝑑𝑒𝑟𝑒𝑢𝑚 💙 "𝑇𝑜𝑙𝑖𝑘𝑜 𝑝𝑢𝑡𝑎 𝑠𝑎𝑚 𝑠𝑒 𝑜𝑝𝑒𝑘𝑙𝑎 𝑛𝑎 𝑡𝑣𝑜𝑗𝑢 ℎ𝑙𝑎𝑑𝑛𝑜ć𝑢." "𝑂𝑑𝑟𝑎𝑠𝑡𝑒š 𝑝𝑜𝑠𝑙𝑒 𝑛𝑒𝑘𝑖ℎ 𝑑𝑜𝑔𝑎đ𝑎𝑗𝑎, 𝑙𝑗𝑢𝑑𝑖. 𝑁𝑖𝑗𝑒 𝑡𝑜 𝑑𝑜 𝑔𝑜𝑑𝑖𝑛𝑎." "𝐷𝑎 𝑠𝑎𝑚𝑜 𝑧�...
