𝑆𝑎𝑚𝑜 𝑍𝑏𝑜𝑔 𝑁𝑗𝑒𝑔𝑎 ✅

•39•

"Zezaš me?", Feđa se smeje, a ja prevrnem očima željna da se osvetim Dušanu što mu sve ovo priča.

"Mrtav sam ozbiljan. S njom se nikad nije valjalo šaliti", jasno mi je zašto je ovo pričao. Pokušava da mu da do znanja da se ne igra sa mnom.

"Ali da mu razbije nos? Kako je to uopšte izvela?", Feđa ne primeti Dušanov preteći ton, pa nastavi da ga ispituje s oduševljenjem.

"Trenirala je boks par godina kad je bila mlađa. Nije da se nije isplatilo", pojasni mu, a ja se ponosno osmehnem. Uvek sam volela muške sportove.

"Boks i fudbal? Ti si zaista čudo", Feđa me nasmejano pogleda, a meni srce počne ubrzano da lupa.

"Znate šta mene čudi?", upita nas Danica kroz smeh, pa je mi zainteresovano pogledamo.

"Kako to da još uvek nije iskoristila boks na Feđi?", Feđa i ja se pogledamo ćutke, a ostali počnu da se smeju. I sve bi prošlo dobro da Aleks ne mora da me oda.

"Boks nije koristila samo na osobama koje joj znače, ma koliko da je nerviraju. Inače bi Dušan proveo dosta vremena u gipsu", i dok se ostali smeju, Feđa me posmatra, pokušavajući da uoči neku moju reakciju.

" 'Ajde sad dosta o meni. Što ne pričamo o nekom drugom?", nervozno upitam, želeći da skrenem sa teme, ali oni nastave da pričaju o meni.

"A da samo znaš kako ne odustaje kad joj je stalo do nečeg", Filip prokomentariše, a Feđa ga zbunjeno posmatra, kao da ne konta zašto mu ovo sve pričaju.

"Kao kad je mesecima vežbala penale, jer je pre toga na jednoj utakmici omašila jedan", Nemanja da primer, a ja hoću u zemlju da propadnem kad se setim toga.

"Nije to bila samo jedna utakmica. Bilo je finale Kupa, a ja sam bila očajna u izvođenju penala. Nisam sebi mogla da oprostim što sam nas zamalo koštala trofeja za koji smo naporno radile, pa sam se potrudila da popravim slabu tačku", nadovežem se, iako bi najpametnije bilo da ćutim.

"Pre par godina je izrazila želju da svira gitaru. U početku je bila očajna, ali je svaki mogući momenat provodila vežbajući i sad je dobra u tome", Sergej me pohvali, a onda se javi i Dušan da zatvori krug, dok ja sve više crvenim.

"A ne odustaje ni od ljudi kad joj je stalo. Nekome može da deluje naivna, ali koliko god puta neko da je povredi, ona ostane tu. Znam iz iskustva", Feđa usmeri svoj zamišljeni pogled na mene, a ja u sebi sva treperim.

"Mogli bismo sad da pustimo trudnicu da spava, zar ne?", Nemanja mi se osmehne i izvadi me iz neprijatne situacije u kojoj sam se našla. Ili barem misli da me izvukao.

"Uporno zaboravljam na činjenicu da naša sestrica nije više tako mala", Luka uz dozu melanholije prokomentariše, a ja ga uhvatim u zagrljaj. Volim ove momke mnogo. Zahvaljujući njima znam kako je to imati braću.

"A vi ste i dalje ista deca kao i kad smo se upoznali. Nemojte da se menjate."

Znam koliko promene mogu da koštaju.

"Drago nam je što si tu. Nećemo ti izlaziti iz stana ovih dana", Filip mi se osmehne, pa počnem da se smejem.

"Raduje me to."

"Ali sad zaista treba da te pustimo da spavaš", Sergej ih ozbiljno pogleda, a meni ostane samo da klimnem glavom i složim se s njim.

Pozdravim se s jednim po jednim i ispratim ih do vrata. Ostanem na vratima dok ne uđu u lift, pa se vratim nazad u dnevnu čim ih izgubim iz vida. Ugledam Danicu kako kupi čaše sa stola, dok je Feđa nervozno posmatra.

"Ne brini, tata Smolov, idem čim raspremim haos koji smo napravili. Ne želimo da umaramo Anu, zar ne?", kao da želi da shvati da li mu je ipak stalo do mene.

"Sasvim mi je svejedno, sve dok ne moram ja", slegne ramenima i ode u sobu, nesvestan mog prisustva.

"Idi i ti kući, sutra radiš. Mašina će to srediti."

"Podseti me - zašto ga još uvek trpiš?", iznervirano me pita, a ja uzdahnem.

"Zato što je uprkos svemu on otac mog deteta. Takav je kakav je, navikneš se nakon nekog vremena", prećutim deo da ga volim, ne zbog Danice, već da on slučajno ne bi čuo.

"Da ti prvo pomognem?", pita me pokazujući pogledom na gomilu prljavog suđa, ali ja odmahnem glavom.

"Idi da spavaš. Imam sve pod kontrolom", pozdravimo se, pa u stanu ostanemo samo Feđa i ja. Krenem da pokupim tanjire, a Feđa dođe po vodu.

"Otišla je?", pita me dok luta pogledom po stanu, na šta ja potvrdno klimnem glavom.

"Spremi se za spavanje, ja ću to da rešim", kaže mrtav ozbiljan, a ja ga zbunjeno pogledam. Pa malopre je rekao da ga nije briga sve dok on ne mora da čisti. Pokaže mi rukom da idem, pa ja slegnem ramenima i odem u kupatilo da se spremim za spavanje.

Zaista mi nije jasan.

Istuširam se i operem zube, pa uđem u moju sobu, želeći samo da se bacim u krevet. Legnem i zatvorim oči, pokušavajući da zaspim, ali nešto fali. I tačno znam šta.

Ustanem iz kreveta uz uzdah, pa se vratim u kuhinju i zateknem Feđu kako zatvara mašinu.

"Gotov si?", okrene se ka meni iznenađeno, pa klimne glavom.

"Još uvek nisi legla?"

"Nisam mogla da zaspim."

"Ponovo nesanica?", zabrinuto me posmatra, a ja odmahnem glavom.

"Pa šta je onda?", sad me već zbunjeno pogleda, a ja odlučim da ću ovo ipak reći.

"Ne mogu da spavam bez tebe. Navikla sam se na tvoju ruku na mom struku i sad ne mogu da spavam sama", otvorim se, a on me gleda kao da nije očekivao da ću ovo reći.

"Upravo sam završio, tako da više ne moraš da spavaš bez mene", primetim mali osmeh u uglu njegovih usana i u tom momentu shvatim da je Sneško počeo da se topi. Koliko sam se ja puta do sad opekla na njegovu hladnoću, mnogi bi rekli da nije ni vredno.

Krenemo ka sobi i dok ja odmah legnem, on se prvo presvuče i spremi za spavanje. Nakon što konačno legne pored mene, spusti svoju ruku na moj struk i privuče me u svoj zagrljaj.

"Sad sve okej?", pita me kroz smeh, a ja se zacrvenim.

"Izvini", tiho kažem, odvojivši se od njega, jer se ponovo osećam glupo. Ipak, njegova ruka me ponovo vrati u njegov zagrljaj.

"Ne sećam se da sam rekao da želim da se odmakneš", prošapće zbog čega me prođu žmarci.

Zašto nije uvek ovakav?

Ponovo ranije, jer mi se ne čeka ponoć 😅

Malo mirnijih delova, dok polako privodimo priču kraju 🙈 Kako vam se Fena sad čini? 💙

Hvala svima na lepim komentarima, zbog vas sam ovde 💙