𝑆𝑎𝑚𝑜 𝑍𝑏𝑜𝑔 𝑁𝑗𝑒𝑔𝑎 ✅

•6•

"Sve me boli", kukam dok sedimo za stolom i ručamo.

"Mislio sam da si u boljoj kondiciji", Sergej počne da me zeza, a onda se ubaci i Dušan.

"U boljoj je kondiciji bila dok je bila u Vojvodini. U Zvezdi se ništa ne radi."

"Ej ti, gospodine Navijam za Vojvodinu, ne diraj mi klub. Radimo poprilično naporno", Nemanja odmah krene da brani Zvezdu, a ja mu se pridružim.

"Šta ti imaš protiv najboljeg kluba na Balkanu?", Dušan me pogleda šokirano, pa se udari po glavi.

"Izdala si Vojvodinu, nesrećo jedna. Nismo više prijatelji", ostali se smeju, dok ja bledo gledam u njega.

"Pu, izdajo. Evo Ana, ja te volim iako igraš u rivalskom timu", Aleksova izjava me navede na smeh.

I Luka se pridruži mojoj strani, pa nasloni svoju ruku preko mojih ramena.

"Ej, ej, dalje ruke od nje. To je moja prijateljica", Dušan ga prostreli pogledom, a u sali nastane haos, jer svi vrište od smeha.

"Pa zar nisi malopre rekao da više niste prijatelji?", Filip ga upita, a Dušan i njega prostreli pogledom.

"Ti se ne petljaj. Ja je najduže poznajem", ponosno izgovori, a ja prevrnem očima. I ponovo nastane svađa.

Krstajić naiđe u tom momentu, pa sve utihne.

"Pa momci, ja moram da krenem, ako ne želim da kasnim na utakmicu", izgovorim dok ustajem sa svog mesta.

"Zar ćeš stvarno ići da gledaš Panamu?", Sergej me šokirano posmatra, a ja ponovo prevrnem očima.

"Ne. Idem da gledam Belgiju."

"A nije fer. Zašto mi ne možemo?", Filip počne da kuka, ali ga prekine selektorov ozbiljni glas.

"Zato što ste u izolaciji, kao i svi drugi fudbaleri."

Na ovo svi drugi fudbaleri, Dušan pogleda u mene, a ja se zacrvenim i spustim pogled na pod. Nemam problem s tim što Dušan zna da smo spavali, ali definitivno me blam što je to morao i da čuje.

"Odoh ja onda, a vi uživajte u tv prenosu", namignem im i krenem ka aerodromu, a onda lagano i ka Sočiju.

•••

Kao ljubitelj fudbala ne volim utakmice gde jedna strana dominira, ali kao navijaču reprezentacije Belgije, između ostalih, ne postoji ništa lepše od ovakvog rezultata.

Krenem ka stepenicama hotela listajući objave po Instagramu, kad začujem kako me neko doziva. Podignem pogled sa telefona i usmerim ga ka izvoru glasa. Ugledam Golovina, pa ga zbunjeno pogledam.

"Hej, otkud ti?", vratim se u lobi hotela pa mu priđem.

"Dušan nas sve zvao da gledamo zajedno utakmicu", nasmeši se, a ja ga zabrinuto pogledam.

"Svi ste tu?", ne volim baš da viđam dečke s kojima sam imala veze na jednu noć nakon toga.

"Bili smo. Oni su otišli nazad, a ja sam hteo da te sačekam. Mislio sam ako hoćeš da prošetamo", primetim kako nervozno prolazi rukom kroz kosu, dok se stidljivo smeši.

"Što da ne?", uputim mu širok osmeh, pa krenemo ka izlazu iz hotela.

"I kako je bilo na utakmici?"

"Odlično. Tri lepa gola. Još uvek mi je zapravo neverovatno da mogu da gledam Svetsko uživo", nasmešim se srećno, kao kakvo malo dete kad dobije novu igračku.

"Pričao nam je Dušan koliko zapravo voliš fudbal. Prosto si neverovatna."

"Mogu misliti kakvih vam je sve gluposti ispričao o meni", zacrvenim se, a on počne da se smeje.

"Nijednog momenta nije rekao nita loše. Zapravo baš naprotiv. Čini mi se da te zaista obožava", iskreno se nasmeši i nastavi da me posmatra dok šetamo po živom Svetlogorsku.

"I ja njega obožavam. Znam ga ceo život i bio je tu za mene kad niko drugi nije. On mi je više od prijatelja, on mi je porodica. Svađali smo se mali milion puta, ali sam znala da mi uvek čuva leđa bili u svađi ili ne", svaki put kad pričam o Dušanu se raznežim. Ne pokazujem mu često koliko mi znači, ali ga zaista volim više od bilo koga drugog. Bez svakoga bih čini mi se mogla, ali ne i bez njega.

"U današnje vreme je teško imati takvog prijatelja. Ali ti zračiš pozitivnom energijom, pa me ne čudi što te i Dušan i ostali momci toliko obožavaju", posmatra me uz osmeh, dok sedamo na praznu klupu.

"Kako ti se čini Rusija?"

"Nisam baš imala vremena za razgledanje, ali mi deluje lepo. Ipak mislim da ne bih mogla živeti ovde zbog hladnoće. Ja obožavam sunce."

"Ne razmišljaš da možda zaigraš fudbal ovde?"

"Iskreno ne. Bavim se fudbalom jer ga volim, ne zbog para ili slave. Tako da planiram ostati u Zvezdi", iskreno odgovorim dok ga pažljivo posmatram.

"Jesam ti već rekao da si neverovatna?", blago se nasmeši dok me posmatra, a ja uz osmeh klimnem glavom.

"Jesi, ali mi ne smeta da to čujem opet", polako podignem pogled ka nebu i zagledam se u zvezde.

"Ana", okrenem se ka njemu i pogledam ga upitno.

"Znaš, ja zaista nisam dobar s rečima i nemam bogzna kakvog iskustva, ali moram da ti kažem jednu stvar", na trenutak ućuti dok ga ja i dalje zainteresovano posmatram.

"Ti si drugačija i prosto si neverovatna. I hteo sam da ti kažem da mi se zaista sviđaš", nervozno izgovori, a ja ga iznenađeno posmatram.

Kad shvatim da već dva minuta nemo buljim u njega, odlučim da konačno progovorim.

"Izvini, samo... Malo sam iznenađena. Zatekao si me s ovim."

"Gle, ne moraš apsolutno ništa da kažeš. Samo sam želeo da znaš", prekine me, dajući mi do znanja da je sve okej.

"Aleksandre, to je divno. I ti si zaista divan dečko. Ali ja sam ogromna nevolja. Vučem gomilu problema sa sobom i strašno sam daleko od onoga što ti zaslužuješ", pokušam da mu objasnim, dok mi se u glavi ponovo vrti film od pre pola godine.

Primetim da me ne razume i da mu nisam nimalo jasna, ali navikla sam se već da me ljudi posmatraju na taj način.

"Mislim da bi bilo najpametnije da se vratim u hotel. Videćemo se sutra", poljubim ga kratko u obraz i krenem ka hotelu, ne ostavljajući mu vremena da reaguje.

Ovoga sam se toliko plašila. Ne želim nikoga da povredim, ali moram da ta povreda kasnije ne bi bila mnogo teža.

Evo ga i šesti deo 😊

Znam da nije previše zanimljiv, ali je ovo faktički još uvek upoznavanje sa likovima... Uskoro postaje zanimljivije, obećavam 💙

// 11.III 2022. Ana, koja se ispod svakog dela pravda kako će naredni biti zanimljiviji, da bi na kraju ova knjiga ispala najbolja od svih koje sam ikad napisala 😂🤦‍♀️