𝑆𝑎𝑚𝑜 𝑍𝑏𝑜𝑔 𝑁𝑗𝑒𝑔𝑎 ✅

•33•

☝Čarli i Feđa 😍 Ne pitajte me ništa za Lokomotivu, u šoku sam još uvek 😞☝

"Znaš da ćeš završiti u Saratovu, kad bude skontao gde si?", Danica me kroz smeh upita, a ja prevrnem očima.

"Znam, ali jednostavno mi treba odmor od svega. Treba mi da budem udaljena od njega i da prestanem da osećam sve ovo prema njemu", priznam, pa čujem kako uzdiše.

"Ne znam šta da ti kažem. Jednostavno mu priznaj šta osećaš. Jer upravu je za jednu stvar, trudna si i ne možeš biti sama."

"Da mu priznam? Ti nisi normalna. Uništila bih i ovo malo dobrog odnosa koji imamo."

"Zar zaista ima šta da se uništi?", postavi jednostavno pitanje, ali je odgovor jako komplikovan.

"Još uvek imam barem malo ponosa i rešena sam da to sačuvam."

"Ljubav i ponos ne idu zajedno. Veruj mi da ne želiš da izabereš ponos", da mi prijateljski savet, ali ja prevrnem očima.

"Kod nas nema ljubavi, tako da nemam šta da biram."

"Da mu nije stalo do tebe, misliš da bi te zvao danonoćno?", da je neka druga situacija u pitanju sad bih se nasmejala i rekla joj da je upravu, kao i mnogo puta do sad. Ali ova situacija je posebna.

"Nije njemu stalo do mene, već do deteta. Stavio mi je to do znanja mnogo puta do sad. I ta priča je gotova. Kako si ti? Posao, ljubav?", prebacim temu, a ona prihvati promenu.

"Posao naporno, ljubav nikako. Beograd mi je užasno dosadio, pogotovo otkad si ti u Rusiji."

"Razmisli o premeštaju negde. Nova sredina uvek pomogne", kažem joj iz iskustva, jer znam da bi i meni sad najbolje došlo putovanje.

"Kao što je tebi Rusija pomogla?", šaljivo upita, a ja prevrnem očima.

"Da barem nikad nisam došla u Rusiju. Ne bih ga upoznala, ne bih spavala s njim i ne bismo sad bili ovde. Igrala bih fudbal, zabavljala se s momcima i putovala po Evropi. Ovako sam zaglavila bez fudbala, sa ovim baksuzom i ne vidim ni Krasnodar kako treba, kamoli šta više", nastavim da se žalim, a ona se smeje.

"Što ne zovneš Luku da te poseti? Ionako je povređen i ne trenira. Ova polusezona je za njega gotova, tako da bi mu prijao odmor", predloži, a ja shvatim da to nije loša ideja.

"Prva pametna i od tebe danas. Ne bih da me tvoj urednik ubije, tako da prekidam. Čućemo se posle", pozdravimo se, pa odlučim da nazovem Luku. Prijalo bi mi društvo.

"Ko se to mene konačno setio?", našali se, a ja shvatim da se stvarno dugo nismo čuli.

"Čula sam za povredu, pa rekoh da vidim kako mi je prijatelj. Nije ozbiljno?", upitam zabrinuto.

"Nije. Ali sam gotov za ovu polusezonu i nikad mi nije bilo ovako dosadno", požali se, a ja se nasmejem.

"Veruj mi, znam taj osećaj. Možemo da se patimo s dosadom zajedno."

"Feđa me ne bi ubio, ako se pojavim na vratima njegovog stana sa koferom?", upita polako, a ja se ponovo nasmejem.

"Nisam kod Feđe trenutno. Tako da neće imati ništa protiv."

"Ponovo si pobegla?", kroz smeh me pita, a ja potvrdim.

"Baš me interesuje koliko će mu vremena trebati da skonta da si dve ulice daleko od njega."

"Nadam se što duže. Ali sad ozbiljno, mogao bi da dođeš. Treba mi neko normalan u životu ovih dana", izgovorim, dok se u sebi nadam da će odlučiti da dođe.

"Pošalji mi adresu. Vidimo se do kraja dana", veselo odgovori, a ja se obradujem.

"Jedva čekam", pozdravimo se, pa prekinem poziv i nađem neku utakmicu da prekratim vreme. Taman što pohvatam igrače, prekine me telefon.

Rile?

Javim se, iako već znam da sigurno ima veze sa Feđom.

"Oh hvala Bogu. Feđa ludi jer mu se ne javljaš."

"Nek ludi. Baš me briga", nastavim da se ponašam hladno, pa čujem uzdahe s druge strane veze.

"Razumem kako se osećaš, ali to je i njegovo dete i on se brine."

"Pa naravno, samo ga za dete i jeste briga. Reci mu da sam na sigurnom i da ću kući doći kad se sredim. A do tad ne želim ni da pričam s njim, bezveze me zove", pokušam da ga se otarasim, ali on ne odustaje. Žao mi je Rileta, jer mu Feđa sad verovatno probija mozak.

"Znam da će da me ubije, ali prijateljski nešto da ti kažem. Bolje je da dođeš, inače ćeš zaglaviti u Saratovu kod njegovih, čim se pojaviš. A ne možeš večno da se kriješ", čujem Feđino gunđanje, pa se u sebi nasmejem.

"Bolje i u Saratovu, nego s njim."

"Što onda jednostavno ne odeš tamo, pa da prestane da me maltretira?", zakuka, a ja se nasmejem.

"Nemoj da mu kažeš, ali Luka mi dolazi u posetu večeras. Doćiću kući kad se on vrati u Englesku i kad se ja izduvam."

Začudi me tišina koja nastane, a onda shvatim zašto je bilo tiho.

"Vrati se kući."

"Ja jesam kući", prekinem poziv, jer ako budem pričala s njim, srce će popustiti. Moram da istrajem ovaj put.

•••

"Jako si mi falio", zagrlim Luku čim uđe u moj stan, a on uz smeh uzvrati.

"Falila si i ti meni, ali to nije razlog da mi polomiš rebra", našali se, a ja popustim stisak.

"Oprosti. Samo mi je jako drago da si tu."

"I meni je. Sad kad sam tu, hteo bih da čujem sve o tom vašem komplikovanom odnosu", smesti se u fotelju i posmatra me čekajući da mu ispričam. Sručim se na kauč, pa uz uzdah počnem da pričam sve od početka.

"Baš si zaglavila ovaj put. Gomila pomešanih signala, jer on nema pojma šta hoće. Slažem se s odlukom da mu ne kažeš. Samo ćeš biti još više povređena. Ovako samo moraš da čekaš dok shvati", posavetuje me, a ja klimnem glavom.

"Samo što me to čekanje ubija. Svaki put me ponovo povredi, a ja i dalje verujem u nemoguće", požalim se, a on me saosećajno pogleda.

"Klasično muško. Imao je loše iskustvo i sad ga paralizuje taj strah od vezivanja. Ako mu sad kažeš, preplašićeš ga i onda ćete se totalno udaljiti."

"Ti to iz iskustva?", upitam ga zbunjeno, ali on počne da se smeje.

"Ne, hvala Bogu, nemam nikakvih problema. Verovatno, jer i nemam devojku", kroz smeh izgovori, a ja nastavim da ga zezam.

"Moraš naći neku. Šteta da tako dobar materijal za dečka propadne, znaš?", pogleda me šokirano kao da ne veruje šta sam rekla, a onda počne da se smeje.

"Kao što ti propadaš ovde?"

"Nek ti ovo bude lekcija da sve ima posledice. Pre ili kasnije vrati ti se sve što si uradio", ozbiljno mu kažem, a on klimne glavom.

"Od sudbine se ne može pobeći."

Bod velik kao tri 😍🔴⚪ Preživesmo Napoli u Beogradu, idući je PSŽ u Parizu 🙈

Još uvek se tresem zbog utakmice, tako da iskreno nemam pojma ni šta bih vam rekla 😂

Zahvaliću vam se što čitate ove moje škrabotine i zbog vas sam tu 💙

I da, priča će imati deo više, jer je neko ubedio sebe da je kraj zbrzan pa danas napisao još jedan 😅