𝑆𝑎𝑚𝑜 𝑍𝑏𝑜𝑔 𝑁𝑗𝑒𝑔𝑎 ✅

Любовь 💙

Tokom godina sam zaista prošla kroz mnogo faza. Nema ko mi se nije sviđao, i na koga se nisam ugledala. Kad gledam s ove tačke gledišta nije me blam nijedne faze, jer me one čine ovim što jesam.

No došla sam u situaciju kad iz dana u dan sve više shvatam da osoba, kojoj se već neko vreme najviše divim, nije samo još jedna faza u nizu. Kad me neko upita zašto ga volim toliko, ne znam odakle bih prvo počela, jer postoji milion i jedan razlog.

U poslednjih godinu i po, proživela sam s njim svašta, i sreću i tugu, i dobro i loše. Postao je moja svakodnevnica, više od idola, nešto poput člana porodice. Člana porodice, koji je jako daleko, ali i dalje veoma prisutan u mom životu.

Jedino ja znam koliko me boleo penal protiv Hrvata. Ne zbog penala kao penala, ne zbog prolaza u polufinale, iako sam svim svojim srcem navijala za njih. Bolelo je jer sam znala sa koliko će uvreda morati da se susretne zbog toga, koliko će njega da boli. I i dalje me boli svaki ružan komentar, jer znam da to nije zaslužio.

Takođe samo ja znam koliko sam ljuta na njega bila kad je prešao u Lokomotiv, jer sam znala koliko će mu teško biti da se prilagodi novom klubu, koji igra u potpunosti drugačiji fudbal od Krasnodara; koliko će mu teško biti da se nosi s tim da više nije miljenik i da mora da se dokazuje. No priznajem, kajem se.

Sećam se suza nakon vesti da će morati na operaciju; sećam se brige tih meseci iz svih mogućih razloga, koji su mi padali na pamet, od toga kako će operacija proći, do toga koliko će mu trebati da se vrati u formu, nakon oporavka. Pa još uvek brinem svaki put kad ga neko faulira. Više brinem za njega, nego za sebe, čini mi se.

Ipak, koliko god teških momenata da je bilo, mnogo više je bilo onih srećnih. Svaki gol slavim kao da je moj lični uspeh. Svaki njegov osmeh, natera i mene da se smejem. Srce mi je bilo puno nakon osvajanja Kupa, pa posle i Superkupa, jer sam mogla da vidim koliko mu je to značilo. Mogla sam da vidim onu istinsku sreću i da napokon shvatim da je kidanje mojih živaca, od strane Sjomina tokom cele sezone, u potpunosti vredelo.

Pored toga što me milion puta učinio srećnom, ne brojim više koliko me puta naterao da osetim ponos zbog njegovih postupaka. Da ne pričamo o tome koliko sam ponosna na činjenicu da je pored svih obaveza, letos uspeo da diplomira na državnom fakulteu, kao jedan od retkih u svetu fudbala.

Svaki put kad vidim koliko se trudi da pomogne svima kojima je pomoć neophodna, pomislim kako ne mogu biti ponosnija. Poslednji u nizu primera je i slučaj sa renoviranjem doma kulture u selu Kostin Log, za koje do pre par meseci ni sam nije znao, a koje je ipak lično on platio. Osmeh na njegovom licu kad kaže kako su ljudi iz tog mesta odlučili da nazovu dom kulture po njemu, je neprocenjiv i nikakve pare ne mogu biti vrednije od toga.

A najviše od svega volim koliko pozitivno utiče na mene. Jedino je on uspeo da me navede da naučim ruski, pa evo i da sad pored svih obaveza za prijemni učim španski. Jedini zbog kog ću ostaviti sve obaveze da bih mogla da gledam njegovu utakmicu.

С днём рождения, Смолов! Надеюсь этот год будет самым замечательным для тебя! 💙