𝑆𝑎𝑚𝑜 𝑍𝑏𝑜𝑔 𝑁𝑗𝑒𝑔𝑎 ✅

•28•

"Ti zaista ne odustaješ", isfrustrirano izgovorim, jer nijedan dan ove sedmice nije prošao bez da me Feđa ne zovne milion puta.

" 'Ajde, molim te, dođi kući. Uradiću sve što želiš samo dođi kući. Ne mogu više da brinem", osmeh se proširi mojim licem, jer me upravo zamolio nešto. Nije naređivao, samo je zamolio.

"Važi. Ali jedino što ja želim jeste mir i život bez svađe. Misliš da možeš da se ponašaš kao da nigde nisam išla i da me ništa ne pitaš?"

"Ako je to potrebno da dođeš kući, mogu."

"Kući sam za pola sata. Zar ti nemaš trening trenutno?", zbunjeno ga upitam, ali me iznenadi njegov odgovor.

"Trener mi je rekao da se ne pojavljujem dok se ne sredim."

"Šta si uradio?"

"Greškom sam ga napucao loptom i slomio mu nos", polako izgovori, očekujući moju reakciju, a ja počnem nekontrolisano da se smejem.

"Kako si to izveo?", kroz smeh ga upitam, ali se on uozbilji.

"Nisam imao koncentracije, jer već noćima ne spavam zbog tebe. Imam utisak da jedino što zapravo radim ovih dana je da brinem i pokušavam da te dobijem na telefon", primetim iskrenost u njegovom glasu, pa se osmehnem.

"Noćas ćeš moći da spavaš, jer ću biti pored tebe."

•••

"Konačno", čim me ugleda na vratima, uhvati me u čvrst zagrljaj što nije baš uobičajeno.

"Gde je Sneško nestao?", potrudim se da zvučim ozbiljno, iako bih se sad smejala.

Odmakne se od mene i prevrne očima, ali ništa ne izgovori.

"Da li planiraš da me pustiš u stan ili ću stajati ovde ceo dan?", upitam ga kroz smeh, a on se totalno zbuni. Skloni se sa vrata i pusti me da uđem. Uzme mi kofer iz ruke i odnese ga u sobu, a ja krenem za njim.

Nikad mi neće biti jasan. U jednom trenutku je nežna duša, a već u idućem je najveći kreten.

Vrati se do mene i ponovo me čvrsto zagrli.

"Falila si mi."

Nešto nije okej.

"Šta se desilo dok me nije bilo?", upitam ga blago, a on spusti pogled, dok prolazi rukom kroz kosu.

"Ništa, samo-", napravi pauzu, a ja ga i dalje pomno posmatram.

"Uplašio sam se da vam se nešto desilo. Nemoj ovo nikad više da mi uradiš, molim te. Uvredi me, udari me, kad te povredim, ali nemoj da ideš."

"Odlazak je moj način borbe sa problemima. Odem, udaljim se od problema i sagledam ga iz drugog ugla. Vratim se nakon što nađem rešenje. Ne znam drugačije", iskreno odgovorim, a on uhvati moj dlan u svoj.

"Šta ako jednom ne budeš videla rešenje? Ako taj drugi ugao ne pomogne?", tiho me upita, kao da ga je strah mog odgovora.

"Ne znam, Feđa. Ali znam da ću se vratiti."

"Kako možeš da budeš tako sigurna?"

"Bez obzira šta ja mislim o tebi, jasno mi je da ćeš biti odličan otac. Ne bih mogla da oduzmem detetu takvog oca", uz blagi osmeh mu odgovorin, ali mi se čini da ga ovo nije skroz zadovoljilo.

"Šta ako ti jednom prekipi zbog mojih gluposti?"

"Vidi, Feđa, ne znam koji ti je đavo danas, ali rekla sam ti da ostajem. Promeni temu", kažem ozbiljno, jer mi ne prija da pričam o ovome. Imam utisak da ću se svakog trena izlanuti da ga volim, a to je poslednje što nam treba.

"Jesi gladna? Mogu nešto da ti spremim, ako hoćeš."

"Ne treba. Što ne odeš da spavaš, umoran si?", blago ga upitam, jer su mu podočnjaci do poda.

"Zar se toliko primeti?", upita, a ja klimnem glavom uz osmeh.

"Poslednji put kad sam spavao, ti si to iskoristila da pobegneš. Ne znam koliko je pametno da odem da spavam", našali se uz osmeh, pa se i ja nasmejem.

"Obećavam da ću biti tu i kad se probudiš."

Klimne glavom i ode u našu sobu, a ja uđem u dnevnu. Nađem neku njegovu  knjigu, po nazivu bih rekla da je triler, pa odlučim da čitam. Moram nekako prekratiti vreme.

Taman što se uživim u knjigu, začujem zvono na vratima. Neko je baš legao na to zvono. Otvorim vrata i ugledam Rileta ispred.

"Lesi se vratio kući?", šaljivo upita, a ja prevrnem očima.

"Feđa spava, navrati kasnije", pođem da zatvorim vrata, ali ih on nogom zaustavi i progura se u stan.

"Feđa spava u po bela dana?", šokirano me pita, a ja klimnem glavom.

"Je l' to pao seks pomirenja?", mrtav 'ladan me upita, a ja ga bledo pogledam.

"Ne, budalo, nije spavao proteklih noći, pa sad to nadoknađuje."

"I tebe nije briga šta je radio pa nije spavao?", njegovo pitanje unese nemir u moje misli, ali odlučim da mu to ne pokažem.

"Nije. Njegova star šta je radio. Može da radi šta hoće, ja mu ne mogu ništa zabraniti. I hoćeš li sad da ideš?"

"Kako imaš srca da me teraš?", složi neku molećivu facu, na šta ja uzdahnem.

"Ostani ako hoćeš. Ali ne želim glas da ti čujem, jer hoću da čitam. A i ne dao ti Bog da ga probudiš, ne želim da slušam galamu", pripretim mu prstom i vratim se na kauč da čitam. On nestane u kuhinji i već vidim da ovo nije bila pametna ideja. Nađem se na vratima kuhinje u sekundi i zateknem Rileta kako traži hranu.

"Drži ruke dalje od mog čipsa. I ne diraj Feđin sladoled, ako hoćeš da izađeš živ odavde."

Primetim kako prevrće očima, ali ovo mu govorim za njegovo dobro.

"Nemoj da napraviš haos. Nisam baš luda za čišćenjem."

"Mislio sam da je Feđa jedini koji ide okolo i brani mi sve moguće. Ali sad vidim da si ti i gora od njega", sad ja prevrnem očima, pa ga ostavim samog u kuhinji i vratim se čitanju.

Pročitam dve rečenice i požalim što sam ga ostavila samog u kuhinji, nakon što začujem zvuk lomljave.

"Ups", zateknem ga kako kupi komadiće neke zdele, koju je uspeo da razbije, pa počnem da se smejem.

"Gori si nego kakvo dete."

"Koji se đavo ovde dešava?", čujem Feđin pospani glas, pa se okrenem ka njemu. Ugledam ga kako pospano trlja oči, a u sebi pomislim koliko je sladak ovako.

"Nek ti objasni tvoj smotani prijatelj. Ja nemam nameru to da pospremam."

Vratim se u dnevnu da konačno nastavim da čitam, a onda začujem Feđinu viku. Žao da mi je Rileta, ali fino sam ga upozorila da ne budi Feđu. Ja ga možda ne znam dugo, koliko i Rile, ali rekla bih da ga odlično poznajem.

Ponovo malo ranije deo, a mislim da ću i trajno morati da promenim termin, jer me ova prva smena već sad ubija 😧

Pomirili se golupčići 😂 Videćemo koliko će taj mir da potraje 😅🙈

Takođe, želela sam da vam kažem da uporedo sa drugom sezonom TWLG-a, spremam nešto novo 😁 Iskreno se nadam da će vam se dopasti 💙