𝑆𝑎𝑚𝑜 𝑍𝑏𝑜𝑔 𝑁𝑗𝑒𝑔𝑎 ✅

•7•

"Ana!", okrenem se ka Dušanu, koji silazi niz stepenice hotela, pa sačekam da dođe do mene.

"Ideš negde?"

"Da gledam Kolumbiju. Jesi me trebao nešto ili?", upitam ga zbunjeno, dok pažljivo posmatram ulicu, čekajući taksi.

"Šta se dešava s tobom?", primetim ozbiljnost u njegovom glasu, ali ne kapiram šta je u pitanju. U tom momentu primetim taksi, koji staje ispred hotela, pa shvatim da nemam vremena za priču s njim.

"Ne znam šta je u pitanju, ali pričaćemo večeras. Sad žurim", poljubim ga kratko u obraz, pa krenem ka izlaznim vratima, ali me zaustavi njegov glas.

"Ne mogu večeras, idem na utakmicu", okrenem se na peti i pogledam ga zbunjeno.

"Zar ti nisi u izolaciji?"

"I Feđa je bio, pa je došao zbog naše tekme i još po nečeg."

"Ništa onda, pričaćemo na utakmici. Žurim", izletim iz hotela i priđem taksisti.

"Na aerodrom."

Ipak neću izbeći večerašnju utakmicu, kao što sam planirala.

•••

"Ana!", začujem Aleksa kako kuca na vrata moje sobe, pa mu uz uzdah kažem da uđe. Šta im je svima danas?

"Šta se tebi desilo?", upita me zbunjeno, kad me zatekne u krevetu.

"Odmaram. Treba večeras da pričam s Dušanom i već znam da će mi trebati sva energija ovog sveta", nasmeje se, ali se onda ponovo uozbilji.

"Kad smo već kod večeras, je l' ideš s nama?"

"Zar i ti sine Brute?", iznenađeno ga pogledam, a on slegne ramenima.

"Dosadno mi je. A  i hoću da pružim podršku Rusima."

"Ići ću s vama. Ko sve ide?"

"Prvobitno je trebalo da idemo samo Dušan i ja. Ali pošto Filip već danima kuka što ne može da gleda uživo, vodimo i njega", baci se na moj krevet, a ja se iskreno nasmejem.

"I mislite da vas Krstajić neće skontati?"

"Ma neće. Čuo sam kako je tvoj Romeo dolazio na našu utakmicu, a Čerčesov je mnogo stroži od Krstajića."

"Ha-ha-ha, nije on moj Romeo i nemoj bezveze da se svađamo", prevrnem očima, što je njemu iz nekog razloga smešno.

"Oh, oprosti. Romeo se na kraju ubije, a ovaj tvoj mi i ne deluje baš kao da bi se ubio zbog cure. Ako ga ti šutneš, verovatno ima celu listu cura da te zameni", nastavi on po svom, a ja ga prostrelim pogledom.

"Nemam ja njega šta da šutnem. Mi smo imali vezu na jednu noć i to je to", hladno izgovorim dok tražim svoj telefon po sobi.

"Ti? Vezu na jednu noć? Ne zajebavaj me", podrugljivo izgovori, a ja ponovo prevrnem očima.

"Da, ja."

"Ali ti nikad nisi imala takve veze", šokirano bulji u mene, a ja se obradujem tome što sam konačno našla telefon.

"Ljudi se menjaju", pogotovo kad prođu kroz sranje, kao ja. Taman što upalim telefon da proverim obaveštenja, prekine me Malumin savršeni glas. Da li išta zvuči bolje od španskog?

Čim pročitam Dušanovo ime, povučem zelenu slušalicu i prislonim telefon na uvo.

"Ne mogu nigde da nađem Aleksa, a ostavio je telefon u sobi. Znaš li ti možda gde je?", isfrustrirano izgovori, a ja pogledam Aleksa.

"Došao je kod mene da me malo podjebava. Inače, baš ti hvala što si mu rekao za mog gosta od pre neko veče", sarkastično izgovorim, a on uzdahne.

"Kad smo već kod toga, moram da pričam s tobom. Jutros si bila u žurbi."

"Na utakmici. Tamo ne možeš da me ubiješ, pošto pretpostavljam da sam opet nešto zeznula", oprezno izgovorim.

"Mogu ti reći da jesi. Ali pričaćemo večeras. Reci Aleksu da se nacrta u našoj sobi što pre."

"Važi."

Prekinem poziv i okrenem se ka Aleksu, koji me sve vreme pažljivo posmatra.

"Dušan ti je poručio da se nacrtaš u vašoj sobi što pre. Loše je volje."

"Takav je otkako je jutros pričao sa Golovinom. Vidimo se onda posle", poljubi me u obraz i izleti iz sobe, isto onako brzo kao što je i ušao.

Znači, o tome se radi. Biće to jako naporan razgovor.

•••

Proguramo se kroz gužvu do svojih mesta i konačno sednemo, očekujući početak utakmice svakog trenutka. Pogledam u njih trojicu, koji su se sakrili pod duksevima i naočarima za sunce, skoro pa na identičan način kao Smolov pre neko veče.

Igrači obe reprezentacije krenu da izlaze na teren i dok bih ja sad gledala fudbalere, Dušan odluči da je vreme za naš razgovor.

"Šta se dešava s tobom?"

"Ne znam na šta ciljaš", nastavim da se pravim luda, iako veoma dobro znam šta je u pitanju.

"Zašto si sinoć pobegla u hotel?"

"Već sam ti rekla da ne želim vezu. Ne želim da se neko vezuje za mene. Ne želim da se ja vezujem za nekoga."

"Da, ali-", krene nešto da kaže, ali ga ja odmah prekinem.

"Ne postoji ali. Aleksandar je zaista divan dečko i ne želim da ga povredim."

"Već jesi", prebaci mi, a ja lagano ludim jer je on nedokazan i tvrdoglav kao mazga.

"Ovo će da preboli. Ono od čega ga štitim, ne bi preboleo tako lako. Radim ovo za njegovo dobro."

"Ponovo ista stvar. Da li bi mogla da me udostojiš objašnjenja ovaj put?", ozbiljno gleda u mene, a ja skrenem pogled ka terenu.

"Ne mogu. Još uvek je sveže i još uvek me boli", kratko izgovorim, zadržavajući suze u očima.

"Ma daj, Ana, želim da ti pomognem", uz dozu očaja izgovori, a ja odmahnem glavom.

"Ne možeš da mi pomogneš. Sve je odavno prošlo. Ali to i dalje ne znači da mogu da pričam o tome. Jebeno me boli svako sećanje na to, a ti me uporno podsećaš", pokušam zvučati smireno, ali mi glas pukne u poslednjoj rečenici.

Dušan ćutke sedne, a ja ponovo osetim taj pogled kako mi žari kožu.

Okrenem se ka terenu i primetim kako gleda u mene. Ledeni stav je još uvek tu, ali pogled je znatno drugačiji nego što pamtim - sve samo ne leden.

Skrenem pogled na drugu stranu, jer imam utisak da zahvaljujući samo jednom mom pogledu, može da mi pročita misli.

A onda pomislim koji sam baksuz. Pored četrdeset hiljada ljudi na ovom stadionu, on je uspeo videti mene i to baš onda kad u potpunosti pucam.

Baš onda kad želim da sam nevidljiva.

Fena momenti 😍 Ovo tvoje ime je zaživelo 😂 

Pišite mišljenje, značilo bi mi 💙