𝑆𝑎𝑚𝑜 𝑍𝑏𝑜𝑔 𝑁𝑗𝑒𝑔𝑎 ✅

•24•

"Nije mi jasno zašto ga uopšte više zoveš. Došla si da se odmoriš od njega, a sad se nerviraš što ti se ne javlja."

"Ne čudi me što si sam, znaš? Ja sam kriva što je ljut i nimalo mi se ne sviđa što mi se već četvrti dan za redom ne javlja", tužno uzdahnem i ostavim telefon na sto, kad shvatim da nema koristi od mojih poziva.

"Zajebi Feđu. Jesi primetila kako te Vesli posmatra kad smo zajedno? Uživaj", namigne mi veselo, a ja prevalim preko usana, nešto što do sad nisam mogla.

"Ja njega volim. Kapiraš to?", ova izjava privuče njegov šokirani pogled, a ja zabijem glavu u šake. Koliko sam sranje sad napravila.

"Voliš tog kretena?", upita me kao da ne može da poveruje, a ja klimnem glavom.

"Sad mi je jasno što ga trpiš. Samo mi nije jasno zašto ga pobogu voliš?", pogleda me kao da sam luda.

"Ne znam, Dušane, ali ga volim. Nekad zna da bude tako divan, ali su ti momenti prava retkost."

"Moramo ti ga izbiti iz glave pod hitno. A ja imam ideju kako to da uradimo."

"A-a, neću da slušam tvoje ideje. Ako ništa drugo trenutno sam mu barem supruga, a ako tebe budem slušala neću biti ni to", pobunim se, a on prevrne očima.

"Nepodnošljiva si."

"Isto to i Feđa misli. A i meni se sve više čini da je istina."

"Ideš sa mnom na trening?"

"Ići ću, pošto ionako nemam ništa drugo da radim."

"Onda idi da se spremaš. Treba ti sto godina", nasmeje se, a ja ga poslušam pa odem u svoju sobu da se presvučem.

Obučem običnu belu majicu i crnu trenerku, a kosu svežem u visoki rep. Pogledam se u ogledalo i pogled mi završi na stomaku. Da li zbog uske majice, ali po prvi put primetim da mi je stomak malo porastao. Spustim ruku na stomak, pa se osmehnem.

"Ti si moje malo čudo. Sve će biti drugačije, kad ti dođeš. Ali spremna sam za promenu."

Nasmejem se samoj sebi, što pričam sa stomakom, ali jednostavno mi je došlo.

"Jesi spremna?", Dušan poviče iz hodnika, a ja izađem iz sobe.

"Za fudbal rođena spremna."

•••

"Sačekaj me tu. Brzo ću", Dušan uđe u svlačionicu, ostavljajući me samu na hodniku.

"Znam ja to tvoje brzo", progunđam i naslonim se na zid, jer i sama znam da će ovo da potraje.

Izvadim telefon s nadom da mi se Feđa konačno javio, ali ništa. Ubija me ovo čekanje, ali nije da nisam zeznula.

"Čekaš Dušana?", podignem pogled ka Vesliju, koji me nasmejano posmatra.

"Njega je nemoguće dočekati", smoreno odgovorim, dok su mi misli još uvek na mom ledenom Rusu.

"Problemi u raju?", odmahnem glavom na njegovo pitanje uz bledi pokušaj osmeha.

"Izvini, samo sam mislio pošto ti se ne javlja", pokuša da objasni, ali ga ja prekinem.

"Na treningu je. Javiće se posle", slažem u sekundi, dok se u sebi lomim, jer znam da nije tako.

"Ti zaista zaslužuješ sreću. A čak i ja vidim da s njim nisi srećna", polušapatom izgovori i spusti svoje usne na moje.

Apsolutno ništa. Nikakvi trnci, nikakva želja, nikakva reakcija. Nije to to.

Odmaknem se od njega, prekidajući poljubac koji uopšte i nije smeo da se desi.

"Gle, Ves, ja možda i imam nekih problema s Feđom, ali ja njega svejedno volim. Zato ti prijateljski savetujem da ovo ne ponavljaš", hladno izgovorim, a on me iznenađeno pogleda, jer je verovatno mislio da će ovo nešto promeniti.

"Šta se događa?", Dušan nas zbunjeno upita, nakon što izađe iz svlačionice.

"Apsolutno ništa. Idemo kući", prođem pored njega bez objašnjenja i izađem sa stadiona. Naslonim se na Dušanovu bebicu, dok čekam da se on pojavi.

"Koji đavo se desio dok sam ja bio u svlačionici?", upita me čim se pojavi pored mene, a ja odmahnem glavom.

"Ništa, samo sam umorna od stajanja. Nemam više energije kao nekad", iskoristim još jedan često korišćeni izgovor, pa on konačno odustane od daljnjeg ispitivanja.

Upali automobil, pa polako krenemo nazad ka njegovom stanu.

"Loše si volje."

"A to je jako čudno, jer se prethodnih dana baš osećam divno", sarkastično odgovorim, a on uzdahne da bi se smirio.

"Nije se javio?".

"Nije. Ne znam šta da mislim."

"A da ti fino ostaneš kod mene u Engleskoj?"

Pogledam u njega ne bih li videla da li je ozbiljno i opalim se po glavi kad shvatim da jeste.

"Koji ti deo kod Volim ga nisi shvatio?"

"Shvatio sam to."

"Meni se čini da nisi. Da jesi ne bi mi davao tako glupe savete", hladno odgovorim, pa usmerim svoj pogled na ljude na ulici.

Tako želim da bar na momenat budem neko drugi.

"Izvini što ne volim da te gledam tužnu."

"Izvini ti, samo sam u rasulu", iskreno se izvinim, jer sam ispala kreten.

"Pokušaj još jednom da ga dobiješ", ohrabrujuće izgovori, a ja odmahnem glavom.

"Nema poente. Ignoriše svaki moj poziv", tužno izgovorim, a on se osmehne, kao da mu je upravo nešto palo napamet.

"Pozovi ga s mog telefona. Neće znati da si ti, pa su veće šanse da ti se javi."

"Nekad me zaista iznenađuje koliko si pametan", nasmejano mu odgovorim dok unosim Feđin broj telefona. Pozovem broj pa slušam kako zvoni, dok u meni svaki nerv treperi od nervoze.

"Halo?", začujem njegov glas, koji me iako je hladan usreći.

"Nemoj da prekineš, molim te", zbrzam, dok još uvek imam priliku da pričam s njim. Dušan mi se osmehne, jer je njegov plan uspeo.

"Ti si zaista tvrdoglava", isfrustrirano odgovori, a ja se nasmejem.

"Dugujem ti izvinjenje. Samo sam želela da mi ne kontrolišeš život, ali ispala sam takva veštica. Oprosti."

"Dobila si šta si htela. Zašto onda ne uživaš, već me stalno zoveš? Zar nisi htela odmor od mene?", ljuto me upita, a moje usne se razviju u osmeh.

"Recimo da sam shvatila mi je lepše kući. Čak mi i naša peckanja nedostaju", iskreno izgovorim, pa primetim da se njegov ledeni stav istopio.

"Dobro si? Sve u redu sa detetom?"

"Sve je odlično. Nećeš više morati da brineš."

"Zar nismo već raspravili sve oko moje brige?", iznervirano me upita, a ja se nasmejem.

"Sutra se vraćam kući."

Znam da nije dan za objavljivanje, ali previše sam srećna pa rekoh da objavim deo 😁 Moja Zvezda u Ligi Šampiona nakon toliko vremena! 😍

Posebna je to emocija, jebiga... 🔴⚪

Inače, kako vam se čini priča? 😅💙