𝑆𝑎𝑚𝑜 𝑍𝑏𝑜𝑔 𝑁𝑗𝑒𝑔𝑎 ✅

•5•

Probudi me tresak, propraćen psovkama, pa odmah otvorim oči i prebacim se u sedeći položaj. Ugledam Fjodora kako diže neku vazu, koja je pretpostavljam tresnula od pod, ali se nekim čudom nije i razbila.

"Dobro jutro, pobeguljo", pogledam ga s osmehom, a on se trzne na moj glas, pa se nervozno okrene ka meni.

"Znaš, Ana-", krene nešto da kaže, ali ga prekine moj smeh.

" 'Ajde briši, sve mi je jasno", izgovorim uz osmeh, a on me pogleda zbunjeno, pa pođe nešto da pita.

"Kao što ti čitaš ljude, čitam ih i ja. I još prvi put kad sam te videla, skontala sam da si tip koji traži samo veze na jednu noć. Ni najmanje mi ne smeta, jer sam ista. Tako da si slobodan da ideš, što se mene tiče."

Dok on i dalje zbunjeno blene u mene, pokušavajući da skapira sve što sam rekla, ja ustanem iz kreveta. Uzmem odeću iz ormara i odem u kupatilo da se spremim za doručak.

Nakon tuširanja i blagog šminkanja, vratim se u sobu po telefon. Primetim da je apartman prazan, pa shvatim da je otišao. Nasmejem se kad se setim njegovog zbunjenog izraza lica pa krenem ka prizemlju i sali za doručak.

Sednem na jedino prazno mesto za stolom, između Luke i Dušana.

"Dobro jutro, narode", veselo ih pozdravim i svi mi uzvrate sem Dušana, koji me smrknuto gleda.

"Šta je s tobom?", zbunjeno ga pogledam, a on me samo prostreli pogledom.

"Kad jedeš moramo da pričamo."

"O čemu?", sad mi tek ništa nije jasno.

"Čućeš u tvojoj sobi", ozbiljno izgovori, dajući mi do znanja da je naš razgovor ovde gotov.

"Gde ti nestade sinoć?", Aleks me upita, dok seda preko puta mene.

"Imala sam nekih obaveza, a i htela sam da se malo odmorite od mene", uz osmeh mu odgovorim, a on se nasmeje.

"Meni je bilo dosadno bez tebe."

"I meni je", doda Luka, a veliki osmeh se proširi mojim licem, jer imam ovakvu porodicu.

Samo još da skontam šta je sa Dušanom od jutros.

Nakon završenog doručka, Dušan me ugura u moju sobu i zaključa vrata da nas momci ne prekidaju dok razgovaramo. Ne pamtim kad je poslednji put bio ovako ozbiljan.

"Gde si bila sinoć?"

"U gradu, imala sam neke obaveze."

"Nemoj da lažeš, već bar jednom budi iskrena", ljuto me pogleda, a ja uzdahnem s nevericom.

"Već sam ti rekla da sam bila u gradu."

"Znači hoćeš da kažeš kako sam ja umislio tvoje uzdahe i sve one vriske sinoć?", zacrvenim se kad shvatim da ipak nismo bili nimalo tihi.

"I koja slučajnost da jutros sretnem Smolova na našem spratu?", pogleda me besno, a ja se još više zacrvenim.

"Pa dobro, Ana, koji ti je đavo? Nikad nisi bila taj tip cure. Ti si rođena za neku dugu vezu, da te neko voli i čuva, a ne ovo", pomalo slomljeno me upita, a ja spustim pogled na pod.

"Ne želim da se vezujem ni za koga i ne želim da se iko vezuje za mene", slomljeno izgovorim dok u glavi vrtim film od pre pola godine.

"Zašto?", zbunjeno me pogleda, a ja zauzmem ledeni stav koji sam razvila u periodu nakon toga.

"Imam svoje razloge."

"Šta se desilo?", mislim da mu više ništa nije jasno.

"Jebiga, Dušane, nisi bio tu kad si mi bio najpotrebniji. Sad je nebitno. Sama sam se izborila na svoj način i sad mi ne treba tvoja pomoć", čim izgovorim ovo, pokajem se jer on nije ništa kriv. Nije on mogao da zna kroz kakvo sam sranje prošla.

"Žao mi je što nisam bio tu i ne postoji dovoljno dobar razlog za to. Ali sad jesam i ne želim da gledam kako te momci imaju na jednu noć, kad zaslužuješ ceo život", pogleda me tužno, a ja mu se osmehnem.

"Ja njih imam na jednu noć, ne oni mene", namignem mu, a on me iznenađeno pogleda.

"Definitivno sam propustio neko veliko sranje", tužno mu se osmehnem i klimnem glavom, pa krenemo ka prizemlju.

"Ideš s nama na trening?", Luka me upita čim me ugleda na stepenicama.

"Idem. Igra mi se fudbal."

"Odmah da se zna da je sa mnom u ekipi", Aleks objavi pred svima, pa krene večita svađa.

"I ja sam u toj ekipi", Luka nadjača ostale, a ja počnem da se smejem.

"Divljaci, to je moja najbolja prijateljica. Naravno da je sa mnom u ekipi", Dušan spusti ruku preko mojih ramena, dajući im do znanja da ne želi da me deli, a ja prasnem u smeh.

"Ako nastavite tako, Krstajić mi neće ni dati da igram s vama. Uvek se svađate, kad sam ja tu."

"Pa kad te volimo", Nemanja se po prvi put od jutros ubaci u priču, a ja se nasmejem.

"Volim i ja vas. Kao porodica ste mi. Ali će me selektor proterati, nastavite li da se svađate."

Ućute se pa krenemo ka stadionu na trening. Oni ponovo zaglave u svlačionici, dok ja stojim na terenu i čekam.

Ludi su, blesavi, ponekad znaju da budu i naporni, ali ne bih mogla bez njih. Ponekad ih ne vidim dugo, ali znam da uvek mogu sve da im kažem i da će na neki način uvek biti tu za mene kad ih trebam.

Oni su mi mnogo više od porodice. Jer porodicu dobiješ, a prijatelje sam biraš. A ja imam prijatelje o kojima većina ljudi može samo da sanja.

"Ma daj, Dušane, vučeš se kao kakva baba!", čujem Luku kako se dere, dok Aleks izlazi na teren uz obavezno prevrtanje očima.

"Nikad nećete odrasti", Aleks im uz uzdah izgovori.

Istina. Ali i ne treba. Volim ih sve takve kakvi su i nikad ne treba da se promene.

Jedan malo mirniji deo, jer se sprema oluja 😂 Ne znam kako vam se čini za sad, jer ja imam sve u glavi isplanirano, ali to ne završi uvek kao po planu.

P.S. Hvala na 22k na TWLG-u, zaista ste predivni 😍💙