𝑆𝑎𝑚𝑜 𝑍𝑏𝑜𝑔 𝑁𝑗𝑒𝑔𝑎 ✅

•13•

"Kakav god da je, zaslužuje da zna", već pola sata se raspravljam sa Dušanom, ali on ostaje pri svome.

"Da, ali to je bila samo veza na jednu noć. Mi nismo u vezi."

"Gle Ana, ne znam šta da ti kažem. Ja ga prvi ne gotivim, ali mislim da treba da zna. Ako ti ne želiš da mu kažeš, to je tvoja stvar. Onda dođi kod mene u Englesku, jer sama ne možeš."

Uzdahnem, a on nastavi.

"Pozovi Aleksa ili Luku. Bilo bi dobro da čuješ još nečije mišljenje. Kad smo već kod drugog mišljenja, šta ti je Danica rekla?"

"Isto što i ti. Da treba da mu kažem."

"Znao sam da je pametna. Ja sad moram na trening, ali zovem te posle obavezno. A ti do tad pozovi njih dvojicu i vidi šta će ti oni reći."

"Okej, čujemo se", pozdravim se i prekinem poziv.

"Koga sad planiraš da zoveš?", upita me Danica, koja izlazi iz kuhinje sa šoljama kafe u rukama.

"Menadžera. Jer moram da mu objasnim da sam završila s fudbalom. A onda moram da se nađem s trenerom iz istog razloga", otpijem gutljaj kafe, dok u glavi razmišljam šta još treba uraditi.

"A Aleks i Luka?"

"Može malo da sačeka. Prvo da završim karijeru i da rasteretim mozak bar od toga, pa ću da razmišljam o tome da li treba da kažem ocu deteta", izgovorim dok tražim menadžera među kontaktima.

"Naravno da treba", dobaci, ali ja ne obraćam pažnju jer se skoncentrišem na pozive pred sobom.

Nakon što završim, vratim se u dnevnu da popijem sad već hladnu kafu.

"Ićićeš sa mnom do trenera?", upitam je nervozno, a ona klimne glavom.

"Sve će da bude super", umirujuće izgovori, a ja ponovo uzdahnem.

"Iskreno se nadam."

•••

"Ovaj put je Dušan upravu. Fjodor zaslužuje da zna", Luka mi ponovi isto što i Aleks pre njega.

"Ne znam kako da mu kažem. Nisam pričala s njim od Svetskog. Ne mogu mu se samo javiti na Instagramu i napisati "E sećaš se, spavali smo tokom Svetskog i znaš ja sam sad trudna". Ne funkcioniše to tako."

"Meni zvuči dobro. Ali ako hoćeš preneće mu neko od nas", ponudi mi rešenje, ali ga ja odbijem.

"Ovo ću morati sama. Ali mi prvo treba malo vremena da se naviknem na haos. Hvala ti što si me saslušao, znam da sam te smorila", iskreno mu se zahvalim, a on se nasmeje.

"Uvek sam tu. E idem sad, došao mi je trener, ali zovem te posle."

Prekinem još jedan poziv i postane mi jasno da ipak ne mogu pobeći od činjenice da ću mu morati reći. Samo ne danas.

Legnem na kauč i pustim neki film ne bih li bar na kratko zaboravila na sve probleme.

•••

Već peti dan zaredom pokušavam da se nateram da mu napišem poruku, ali ne mogu. Izađem iz auta, pa uđem u svoju zgradu.

Čak je i Danica kao talentovani novinar pokušavala da smisli savršenu poruku, ali nijedna mi nije delovala dovoljno dobro. Izađem iz lifta i krenem dugim hodnikom ka svom stanu.

Stanem kao ukopana kad ugledam Feđu kako stoji naslonjen na zid pored mojih vrata. Kad začuje zvuk mojih koraka usmeri svoj pogled ka meni, ali je taj pogled ponovo leden.

"Konačno. Ukočio sam se čekajući te ovde", prokomentariše, rastežući se dok ja polako prilazim vratima.

"Otkud ti?", zbunjeno ga upitam, dok u sebi sva treperim.

"Moramo da pričamo", ozbiljno izgovori pa uđe za mnom u stan i zatvori vrata za nama.

Ostavim kese na pultu u kuhinji, a on sve vreme hoda za mnom.

"Zašto mi nisi rekla?", i mislila sam da je to u pitanju.

"Nisam znala kako. Već danima smišljam glupu poruku, ali mi ne ide", sednem na kauč, jer ću se u suprotnom onesvestiti od nervoze.

"Koliko dugo znaš?", dovuče stolicu preko puta mene i nastavi da mi postavlja pitanja kao na ispitivanju.

"Sedmicu dana otprilike."

"Planiraš da zadržiš dete?", hladno me upita, a meni se jezik konačno razveže.

"Naravno da planiram. I odmah da rasčistimo jednu stvar. Nema nikakve veze s tobom. Što se mene tiče, sve mogu sama."

"Nema teoretske šanse. Rodićeš moje dete, a ja sigurno neću biti na drugom kraju sveta. Vidiš, u  mojoj porodici postoji samo jedno pravilo, a to je da samo jedna žena može da mi rađa decu. Što nas faktički dovodi do toga da ćemo se venčati", dok on poprilično hladno to izgovara, ja probledim dok gledam u njega.

"Nema apsolutno nikakve šanse!"

"Ili to ili abortus, za koji ja iskreno nisam."

Kako sve vreme može biti ovako hladan?

"Abortus? Ti nisi normalan! Jedini razlog što sam odustala od karijere i odlučila da zadržim dete je taj što sam do pre sedmicu dana mislila da ne postoji teoretska šansa da ostanem trudna. Ne planiram da propustim jedinu šansu da budem majka", počnem da se svađam sa njim, a on se u momentu ukoči.

"O tome si pričala s Dušanom u Rusiji, zar ne?", stiša ton i samo na trenutak onaj ledeni pogled nestane.

"Jesam. Imala sam nesreću i doktori su mi rekli da su šanse da ostanem trudna minimalne, skoro pa ne postoje. Sad kad se to nekako desilo, ne mogu da odustanem. Izvini ako to tebi remeti život, ali ja ću roditi ovo dete."

On klimne glavom u znak razumevanja, ali se ledeni pogled ponovo vrati.

"Uredu. Ali ćeš se ona udati za mene. Ja protiv svojih principa ne idem, a pogotovo kad to znači da će me se roditelji odreći", da mi do znanja da se tu apsolutno ništa ne pitam.

"Da znaš da te od sad zvanično mrzim. Hvataš me na jedinu slabu tačku pored deteta - roditelje", primetim bezobrazni smešak, ali samo na kratko jer opet vrati ozbiljnu facu.

"Nadam se da tvoji neće praviti probleme."

"Ja nemam roditelje", ponovo doživim da on ostane bez reči.

"Izvini, nisam znao. Žao mi je", iskreno izgovori, a ja odmahnem rukom.

"Ne, Feđa, nisu mrtvi. Odrekli su me se, nakon što su saznali da od mene neće dobiti unuke", ponovo ga ostavim bez teksta.

"Kakvi su to roditelji?", s primetnim gađenjem me upita, a ja slegnem ramenima.

"Nije bitno. Navikne čovek da živi s tim."

"Ti zaista imaš sjeban život", prokomentariše, a ja ga još jednom pogledam.

"Imam. Pogotovo otkako sam upoznala tebe."

Idući delovi su zanimljiviji, obećavam 😅

Kako vam se čini za sad? 💙

Ako neko nije, nek pogleda novu priču  "Namešteni u nameštanju" 💙 To je "Samo Zbog Njega" iz drugog ugla i verujte mi da će vas oduševiti 😍💙