"Rekao sam ti da nema razloga za brigu. Vidiš da je dobro prošlo", Feđa ohrabrujuće izgovori, nakon što uđemo u njegov stan i zavalimo se na kauč.
"Jeste, zato što su ti roditelji divni. Baš me interesuje na koga si ti takav?", ne odolim prilici da ga pecnem, a on samo prevrne očima.
"Drago mi je da si ih zgotivila, jer ćeš poprilično često da ih viđaš", izgovori podrugljivo, a ja ga zbunjeno pogledam, jer ne kontam foru.
"Nisi valjda zaista mislila da ću te ostavljati samu kad odem na utakmice?", gleda me kao da sam s Marsa pala.
"Nego?"
"Kad ja budem išao na utakmice, ti ćeš ići kod mojih u Saratov", mrtav 'ladan izgovori, a ja ga prostrelim pogledom.
"Nema teoretske šanse. Kad sam poslednji put proveravala bila sam punoletna i sasvim sposobna da se brinem o sebi", ponovo krene prepirka. Ukupno smo proveli sat vremena bez svađe i mislim da nam je to rekord.
"Nisam rekao da si nesposobna. Ali si trudna i nosiš moje dete, a ja nisam lud da te ostavim samu. Ne vidim u čemu je problem", poprilično smireno odgovori, što je jako čudno za njega.
"Problem je u tome što ti uporno kontrolišeš moj život", iznervirano izgovorim, pa krenem ka sobi ne želeći daljnju raspravu. Zaustavi me njegova ruka na mojoj, što izazove navalu nekih neobjašnjivih osećanja u meni.
"Evo dogovorićemo se. Samo sedi tu."
Poslušam ga kao da sam začarana, pa sednem pored njega.
"Prvih par meseci trudnoće možeš ostajati ovde, ali posle zaista želim da ideš kod mojih. Ne želim da na terenu, razmišljam o tome da li si dobro", spusti loptu po drugi put u ova dva dana, što me poprilično iznenadi. Izgleda da je Danica uspela sa svojim Treba da popustiš razgovorom.
"To mogu da prihvatim", odlučim da i ja spustim loptu, jer mi je zaista dosta svađe.
"Da ne zaboravim. Kad smo već kod utakmica, imam jednu ove sedmice. Kvalifikacije za Ligu Evrope. Mislio sam ako hoćeš da dođeš", primetim kako prolazi rukom kroz kosu, dok me posmatra.
"Što da ne. Ali odmah da razjasnimo jednu stvar. Dolazim isključivo zbog fudbala, nema nikakve veze s tobom", primetim kako se smeje, ali izignorišem to, da se ne bismo ponovo posvađali.
"Ma da, znam ja da se ti ložiš na mene u dresu", počne da me zeza, a meni kroz glavu prođe njegova slika u dresu. Pa nije da nije upravu.
"Puno si ti nešto samouveren. Ne valja ti to, jednom ćeš se razočarati", namignem mu, pa krenem da ustanem, ali me njegova ruka vrati nazad na kauč.
"Reci mi u oči da se ne ložiš na mene, ako možeš", izgovori dok me gleda pravo u oči. Konačno je došlo vreme da se zahvalim dramskoj sekciji koju sam pohađala.
"Ni najmanje", hladno izgovorim dok ga gledam pravo u oči, pa posmatram kako mu onaj egocentrični osmeh pada s lica.
"Zašto si onda spavala sa mnom?", namršteno me upita, a ja slegnem ramenima.
"Tad si me privlačio, jer te nisam poznavala. Tek sad vidim kakav si kreten, a ja ne volim kretene."
Posmatra me, dok razmišlja o nečemu, ali mi i dalje ne pušta ruku.
"Da li možda postoji neki razlog što ti meni i dalje držiš ruku?", tek nakon što ga upitam mi pusti ruku, a ja mu se zahvalim i odem u sobu.
Nas dvoje smo totalno sjeban par. Već sad žalim jadno dete što će zaglaviti s nama dvoma.
•••
"Jesi spremna?", po deseti put čujem isto Feđino pitanje, ali srećom po njegove živce konačno sam gotova.
Izađem iz sobe, a on me pogleda namršteno.
"Gde ti je dres?"
"Na dnu ormara. Ne planiram da ga nosim", hladno izgovorim dok vežem pertle na patikama.
"Da li ikad možeš samo da uradiš ono što sam ti rekao, bez da se posvađamo svaki put?", isfrustrirano me upita, a ja usmerim svoj pogled na njega.
"Neću da obučem glupi dres. Čemu tolika frka?"
"Jesmo rekli da ćemo glumiti srećan par pred drugima?", samo klimnem glavom nezainteresovano, a on nastavi.
"Pa onda ćeš se vratiti u sobu, iskopati dres, koji sam ti dao, iz ormara i obućićeš ga. Važi?"
Prevrnem očima i vratim se po glupi dres, pa ga usput navučem na sebe.
"Zar je to bio toliki problem?"
"Nisi ni svestan koliki", izgovorim pre nego što izađem iz stana, a Feđa krene za mnom.
Uđemo u auto i prvo što on uradi je da pusti muziku. Ako sam šta naučila o njemu, to je onda definitivno da je lud za muzikom.
Nakon desetak minuta vožnje, nađemo se pred stadionom.
"Odvešću te do lože, pa moram da idem s momcima", uhvati me za ruku da me ne bi zagubio u gužvi, ali ja se sva naježim na taj bezazleni dodir.
"Zar stvarno ne mogu da gledam kao sav normalan svet?", blago ga upitam, još uvek pod utiskom dodira.
"Mislim da nije pametno. Ovako je sigurnije."
"U redu", kratko odgovorim, a Feđa me zbunjeno pogleda.
"Samo ćeš poslušati ono što sam rekao? Bez svađe?"
"Da, zato što si upravu i zato što mi se ne da ponovo svađati."
"Padaće sneg danas", Feđa se prekrsti, a ja se nasmejem.
"Nije kao da se ti ne prepireš sa mnom. Ali možemo bar na pet minuta da odmorimo od prepirki."
Nemo klimne glavom, a mi se konačno nađemo u loži.
"Ja sad moram da idem, a ti ne miči odavde dok se ne vratim", pođe da izađe, ali ovaj put njega zaustavi moja ruka. Pogleda me upitno, verovatno očekujući da mi nešto treba.
"Samo sam htela da ti poželim sreću", ostavim nežan poljubac na njegov obraz i primetim koliko je zbunjen mojom reakcijom.
"Hvala ti", blago mi odgovori, ali bez apsolutno ikakvog osmeha, pa izađe iz lože. Ja se smestim na svoje mesto, dok u sebi razmišljam o njemu.
Čovek bi rekao da imam sreće, jer na neki način može da se kaže da sam mu devojka, ali on nikako ne obraća pažnju na mene.
Ne možemo uvek da dobijemo ono što hoćemo, zar ne?
Niste ni svesni koliko sam srećna 😍 Zvezda je na korak do grupne faze Lige Šampiona, a ja još od maja govorim da ćemo se plasirati u grupu 🙈 Ako zaista uđemo, smeši mi se Marakana i ove jeseni 😍🔥
Inače, kako vam se čini priča? 😂💙
YOU ARE READING
𝑆𝑎𝑚𝑜 𝑍𝑏𝑜𝑔 𝑁𝑗𝑒𝑔𝑎 ✅
Fanfiction𝐶𝑜𝑣𝑒𝑟 𝑏𝑦 @𝑑𝑎𝑛𝑖𝑐𝑎𝑠𝑖𝑑𝑒𝑟𝑒𝑢𝑚 💙 "𝑇𝑜𝑙𝑖𝑘𝑜 𝑝𝑢𝑡𝑎 𝑠𝑎𝑚 𝑠𝑒 𝑜𝑝𝑒𝑘𝑙𝑎 𝑛𝑎 𝑡𝑣𝑜𝑗𝑢 ℎ𝑙𝑎𝑑𝑛𝑜ć𝑢." "𝑂𝑑𝑟𝑎𝑠𝑡𝑒š 𝑝𝑜𝑠𝑙𝑒 𝑛𝑒𝑘𝑖ℎ 𝑑𝑜𝑔𝑎đ𝑎𝑗𝑎, 𝑙𝑗𝑢𝑑𝑖. 𝑁𝑖𝑗𝑒 𝑡𝑜 𝑑𝑜 𝑔𝑜𝑑𝑖𝑛𝑎." "𝐷𝑎 𝑠𝑎𝑚𝑜 𝑧�...
