𝑆𝑎𝑚𝑜 𝑍𝑏𝑜𝑔 𝑁𝑗𝑒𝑔𝑎 ✅

•27•

"Da se ja njemu ipak javim? Ima da me ubije kad se vratim", pitam Danicu zabrinuto, jer znam da Feđa ludi, što mu se ne javljam treći dan za redom.

"Ni slučajno. Naučiće on da ne može da se ponaša prema tebi kao prema svom vlasništvu. I ne brini, neće te taj ni taći, jer ipak nosiš njegovo dete", Danica me posavetuje, a ja odlučim da je poslušam.

"Trebalo je da dođeš ovamo."

"To bi bilo kao da sama sebi potpišem smrtnu presudu. Ne mičem iz Rusije, dok se ne rešim Feđe."

"Kad si mi prvi put pričala o njemu, mislila sam da ćete biti savršen par, ali vas dvoje ste totalno sjebani. Jadno dete, koje će odrastati u kući s vama dvoma.", iako zvuči šaljivo, znam da ovo ozbiljno misli.

"Svesna sam toga, Danice."

"Šta planiraš raditi sad kad si na slobodi?", zainteresovano me upita, a ja se zamislim.

"Zapravo nemam neke planove. Gledati fudbal i odmarati."

I u tom momentu se setim Feđine večerašnje utakmice.

"Upravo sam se setila. Moram na stadion večeras. Feđa igra Ligu Evrope."

Već je vidim kako prevrće očima na ovo, pa uzdahne.

"Šta se to tebe tiče? Nek mu je sa srećom, a ti sedi i odmaraj."

"Ne mogu. Treba mu podrška, a njegovi su otkazali zbog nekog putovanja. Obećala sam mu da ću doći", pokušam da joj objasnim koliko je bitno da večeras budem tamo.

"Ti si nepopravljiva. Smatram te jako pametnom osobom, ali otkad si s Feđom mozak kao da ti uopšte ne radi", iskritikuje me, a ja se nasmejem.

"Videću te kad se zaljubiš do ušiju. Znam da deluje hladno, ali znam koliko mu znači podrška, pogotovo za jednu ovakvu utakmicu."

"A ti si divna supruga, koja brine o svom mužu, bez obzira na to što se on prema tebi ponaša kao kreten", ponovo mi prebaci, a ja samo uzdahnem.

"Stalo mi je do njega."

"Radi kako hoćeš. Mislim da ne bi trebalo da ideš i da treba i dalje da ga držiš u neznanju."

"Bih, ali moram se pojaviti na ovoj utakmici. A obzirom da idem, bilo bi najpametnije da mu se javim, jer će me u suprotnom ubiti kad me vidi", nervozno izgovorim, a Danica se nasmeje.

"Kad si već odlučila da ideš, onda ti je dobra ideja da mu se javiš. A ja odoh da pišem izveštaj o Juventusovoj pobedi", pozdravimo se i prekinemo poziv. Taman što krenem da ostavim telefon, on ponovo zazvoni.

Feđa.

Javim se na poziv iako znam da ništa dobro neće proizaći iz ovog.

"Ti zaista nisi normalna! Umirem od brige već tri dana, jer se ti ne znaš javiti!", slušam iznerviranog Feđu i prevrćem očima.

"Znam ja da se javim, samo ne želim", drsko uzvratim, iako znam da ga samo još više nerviram.

"Gde si?"

"Nije tvoja stvar. Dobro sam, na bezbednom sam, ne radim ništa opasno i ne nerviram se. To ti je dovoljno da znaš", odlučim da mu ne govorim gde sam, jer ako mu kažem za stan, više neću imati svoje skrovište.

"Ana!", povisi ton iznervirano, ali se ja ne prepadnem ovaj put.

"Ne, Feđa, ništa nećeš postići vikom. Zbog tog stava da sam tvoje vlasništvo i jesam otišla. Jedini razlog što sam ti se javila, jeste da ti kažem da ću uprkos svemu doći na utakmicu večeras", smireno odgovorim, ne dajući se preplašiti.

"Znaš da nije pametno da se igraš sa mnom."

"Šta ćeš da uradiš povodom toga, Sneško?"

Kad bih bar znala odakle mi ovoliko petlje.

"Ana! Neću insistirati na tome da mi kažeš gde si, ali bolje bi ti bilo da se nacrtaš kući", nastavi sa svojim ledenim stavom, a ja mu se podsmehnem.

"Vidimo se na stadionu", kratko odgovorim i prekinem poziv. Ugasim telefon, jer znam da će ponovo početi da zove.

U pravu je Danica. Feđa treba da vidi da ne može tako sa mnom.

Upalim televizor i naiđem na utakmicu druge španske lige. Odmah prepoznam Tenerife, a malo više vremena mi bude potrebno da shvatim da im je protivnik Almeria. U nedostatku boljeg izbora, počnem da gledam utakmicu.

•••

Dan prođe uz gledanje fudbala, uglavnom nekih manjih timova i liga. Uključim telefon i dočeka me mnogo propuštenih poziva i poruka. Odlučim da ne odgovorim, već odem u sobu ne bih li se spremila za večerašnju utakmicu.

Šteta što sam zaboravila njegov dres. Rešena da mu pružim podršku, pošaljem mu da mi ponese dres i da ćemo se naći pre utakmice.

Obučem običnu belu majicu, koju ću zameniti dresom i najobičnije moguće farmerke, jer napolju više nije tako toplo. Zavežem kosu u visoki rep i samo sa telefonom i ključevima izađem iz stana. Uhvatim taksi pa se jako brzo nađem pred stadionom.

Okrenem Feđin broj, a on se javi već na prvo zvono.

"Došla si?"

"Ispred stadiona sam. Gde si ti?"

"U svlačionici."

Imam sreće jer se neće pred ekipom svađati sa mnom. Ipak ostali misle da smo u ljubavi.

"Dolazim", ne dozvolim mu da se usprotivi, jer ovo je jedini način da napustim stadion u jednom komadu.

Pokucam na vrata svlačionice, pa nakon njihovog Slobodno uđem.

"Hej ljubavi, doneo si mi dres?", priđem mu uz osmeh, pa ga poljubim u obraz ne bi li predstava bila uverljiva.

"Naravno, dušo. Izvoli. Znaš koliko mi znači što si došla da mi pružiš podršku", nastavi sa glumom, jer nas njegovi saigrači posmatraju.

"Kapitene, bolje bi bilo da se skoncentrišeš na utakmicu pred nama", Rile mu dobaci, a Feđa prevrne očima.

"Znaš da ćeš na kraju opet popustiti i da ćeš se vratiti kući", šapne mi na uvo, dok se smeši zbog ostatka tima.

"Ne ovaj put, Smolov", kratko mu odgovorim i izađem iz njihove svlačionice sa dresom u rukama.

Ponovo uđem u svlačionicu, jer sam zaboravila da uradim nešto. Priđem mu brzim koracima i poljubim ga.

"Sretno", namignem mu, pa ponovo napustim svlačionicu.

Smestim se u loži dok čekam da izađu na teren.

Nije te ubio?, stigne mi poruka od Danice, koja me nasmeje.

Ne brini, nije. Momci su bili tu.

Sad su me spasili momci, ali moraću da pobegnem ranije, ako ne želim zaista da umrem.

Znam da ide malo ranije, ali prva sam smena i mrtva sam umorna 🙈

Glup deo, ali obećavam da će biti bolje 😧🙈 Mišljenje? 💙