𝑆𝑎𝑚𝑜 𝑍𝑏𝑜𝑔 𝑁𝑗𝑒𝑔𝑎 ✅

•37•

"Gde ćemo na odmor?", tako jednostavno pitanje, a ja ga gledam kao da nije normalan.

"Na odmor? Ti i ja? Zajedno?", pitam zbunjeno, a on samo prevrne očima.

"Imam pauzu, pa sam mislio da negde otputujemo. Mislio sam da možda ti imaš neku želju."

Ko iz topa kažem Beograd, a on ćuti i razmišlja.

"Mislio sam odmor kao letovanje. Znaš negde gde je toplo i ima more", pokuša da zvuči fino, ali ja ostanem pri svome.

"Beograd. Šest meseci ga nisam videla i to zbog tebe. A ti bar dvaput mesečno vidiš svoj Saratov", prebacim mu, a on se zamisli na par sekundi.

"Zar ti nisi iz Novog Sada?", zbunjeno me posmatra, a ja samo klimnem glavom.

"Jesam, ali ne pričam s roditeljima, što znači da Novi Sad otpada. Hoću u Beograd da vidim prijatelje."

"Sigurna si da nećeš na Maldive ili u Španiju?", pokuša da me odgovori, ali ja prevrnem očima.

"Ti idi na Maldive, ako hoćeš, ali ja ću dočekati Novu Godinu u Beogradu sa Danicom", odlučno kažem, pa primetim kako uzdiše.

"Beograde, stižemo, jupi jupi jej", sarkastično kaže, a ja ga zagrlim.

"Biće nam lepo u Beogradu. Ne postoji lepši grad. A i ne moramo u hotel, jer već imam stan u najlepšem delu grada", ponosno kažem, a on se namršti.

"Okružena si zgradama i ulicama, a prirode nema nigde. Šta je tu lepo?"

"Marakana", isplazim mu se, a on počne da se smeje.

"I mislio sam da ćeš odvaliti neku takvu glupost. Onda za vikend putujemo. Nabaviću nam karte", kaže i ode iz sobe, ali ne deluje mi baš oduševljen idejom da praznike provedemo u Beogradu.

Šta god on mislio, meni taj grad užasno fali.

•••

"Tek sam sad zaista kući", kažem kad izađemo iz aviona i nađemo se na aerodromu.

"Još uvek smo na aerodromu", prevrne očima, a ja mu se isplazim. Jako sam zrela, znam.

"Svesna sam toga."

Pokupimo kofere i uhvatimo taksi do stana.

"Dome, slatki dome", čim prođem kroz vrata, na licu mi se nacrta osmeh. Pređem pogledom po stanu, i svaki kutak ima neku svoju uspomenu, koja navire u meni.

Nije da nisam zavolela Krasnodar, pa i Saratov, ali moj Beograd je posebna priča. Oduvek sam bila vezana za ovo mesto i sanjala sam o životu baš ovde. Gde god da sam planirala otići zbog fudbala, deo tih planova je uvek bio i povratak ovde jednog dana.

"Da se raspakujemo i onda te vodim u obilazak grada", okrenem se ka Feđi i uz osmeh predložim, a on se uozbilji.

"Nećemo u obilazak, već ćeš ti da odmaraš."

"Nema šanse. Nisi ni svestan koliko mi energije daje ovo mesto. Moram to negde da potrošim", pokušam da mu objasnim kako je bitno da ne sedim u stanu.

"Imam ja par ideja kako da potrošiš energiju", bezobrazno se osmehne, a ja prevrnem očima.

"Izigravajući tvog vodiča. Nisam došla ovde da bih sedela u stanu."

Nekako pristane, pa ode da se raspakuje. Krenem da javim Danici da sam stigla, ali kao da mi čita misli pozove ona mene.

"Kakvi su nam planovi?", upita srećno, jer ćemo se konačno videti nakon puno vremena.

"Treba da pokažem Feđi grad."

"Feđa je tu?", iznenađeno me pita, a ja potvrdim.

"Taj mene ne pušta samu ni do wc-a, a kamoli u Beograd", našalim se, a ona se nasmeje.

"Pa ništa onda, pokaži mužiću grad prvo. A večeras žurka kod tebe."

"Momci su tu?", pitam je da bih znala koliko će nas biti večeras.

"Dušan, Luka, Aleks, Filip, Nemanja i Sergej. Svi su tu."

"A mene Feđa ubeđuje da idemo na Maldive. U Beogradu je prava žurka, zna se", ona počne da se smeje, iako sam ja zapravo bila ozbiljna.

"Vidimo se onda večeras", pozdravimo se, pa odem u sobu da proverim dokle je Feđa stigao. Zateknem ga kako odlaže kofer sa strane, nakon što ga je ispraznio.

"Je l' to bila Danica?"

"Jeste. Dogovorile smo žurku večeras."

"Ne ideš ti nikud", ozbiljno me posmatra, a ja se nasmejem.

"Pa i ne idem. Žurka je kod mene. Dolaze Dušan i ekipa i Danica."

"Mogu li to da preskočim? Ako vidim Dušana, ima da ga ubijem što je onda poslao tvog bivšeg na naša vrata", ozbiljno kaže, a ja se nasmejem.

"Izgleda da ću morati da rizikujem, jer ti ne ideš nigde."

Pogleda me upitno, kao da čekuje pojašnjenje, a ja kroz smeh odmahnem glavom.

"Neke stvari moraš sam da shvatiš", namršti se, a ja se našalim s njim.

"Nemoj da se mrštiš da ne dobiješ bore."

"Koga brige za bore, kad sam ja u svakom izdanju savršen?", primetim ponovo onaj samouvereni smešak, koji bih mu rado skinula s lica.

"Ti si u svakom izdanju kreten", namignem, a on me pogleda širom raširenih očiju, kao da ne može da poveruje šta sam mu rekla.

"Mislio sam da smo popravili odnos", zbunjeno me posmatra, a ja se nasmejem.

"Jesmo, jer me manje nerviraš", krene ka meni, a ja hodam unazad. Dođemo do zida pa se on rukama nasloni na zid, stavljajući me u poziciju iz koje ne mogu pobeći.

"Mislim da imam par ideja kako ti skratiti taj jezik", kaže dok luta pogledom po mom telu.

"Šta god da si smislio, može da čeka. Hoću da ti pokažem grad", pokušam da se oduprem želji, ali i sama znam da od toga nema ništa.

"Šta će mi grad, kad je sve što mi treba ovde? Beograd, Krasnodar, Mars, nebitno, jer jedna stvar je svugde ista. Gde god bili, želim tebe u svom krevetu", gleda me pravo u oči, a meni se jezik zaveže. Itekako je svestan koliki uticaj ima na mene i koristi to kad god ima priliku.

Krene da me poljubi i već osetim njegov dah, ali nas trgne otključavanje vrata.

"Ko je sad dođavola?", primetim da se iznervirao.

Samo jedna osoba ima ključ mog stana - Danica.

Osećam se jako loše i samo želim da legnem da spavam, tako da vam evo nastavak sad.

Feđa je povredio rame i moraće na operaciju, što znači da neće igrati više od mesec dana. Ponovo propušta Ligu Šampiona, koja mu je glavna želja i po drugi put od početka ove sezone se povredio.

Volela bih da mi neko objasni, zašto je počevši od onog glupog penala protiv Hrvatske, sve krenulo nizbrdo za moju dušu? Kao da ga je neko urekao 😭😭😭

// 11.III 2022. Svaka njegova povreda za ove četiri godine je prošla na isti način - mojim suzama i brigom 🤦‍♀️ Ako to nije ljubav, ne znam šta je 😅