𝑆𝑎𝑚𝑜 𝑍𝑏𝑜𝑔 𝑁𝑗𝑒𝑔𝑎 ✅

•38•

"Već sam ti se pet puta izvinila, Smolov. Mislila sam da ste u gradu", Danica se ponovo izvini, ali to ne popravi Feđino raspoloženje.

"Šta uopšte radiš ovde? Otkud ti ključ?", nastavi da je napada pitanjima, a ona me pogleda moleći me da preuzmem odavde.

"Možda zato što sam joj ja dala ključ. Ostavila sam joj stan na raspolaganju kad sam otišla s tobom u Rusiju", pojasnim mu, ali mi i dalje ne deluje zadovoljno.

"Mislila sam da ste otišli, pa sam došla da donesem hranu i piće za večeras. Ti si pozvan", upitno gleda u mene, a ja klimnem glavom.

"I ima da budeš tu i da se ponašaš normalno, jer neću da momci nastave da te se plaše, kao da si neki ludak", pripretim mu prstom, pa se konačno nasmeje.

" 'Ajde dobro, biću fin. Idemo u taj obilazak onda?", krene ka vratima, a ja pođem za njim.

"Vidimo se kasnije", pozdravim se s Danicom, pa krenem u obilazak grada sa Feđom.

"Da znaš da nije fer", pogleda me zbunjeno, a ja nastavim.

"Pet meseci sam provela u Krasnodaru i nikad me nisi odveo u obilazak. Ti si tu jedan dan i već si dobio ličnog vodiča", iako se šalim, on me izgleda shvatio poprilično ozbiljno.

"Nema ništa posebno da se vidi u Krasnodaru. Najlepši deo si već videla - stadion."

"Onda nismo ni morali da izlazimo iz stana. Ti si Marakanu mogao da vidiš i sa terase", našalim se na istu foru, a on se osmehne.

"Ali ja želim da mi pokažeš grad. Hoću da vidim zašto ga toliko voliš. Naravno ako nisi umorna."

"Nisam. Falilo mi je ovo mesto isuviše da bih sad sedela u stanu", pođem da skinem kapu, jer mi je vruće, ali je on vrati nazad na moju glavu.

"Kraj decembra je. Ne smeš da se prehladiš", namesti i moj šal nakon toga, pa me pogleda. Prevrnem očima, ali odlučim da ništa ne kažem.

Osećam se kao da je napolju hiljadu stepeni.

Dam mu ključeve mog auta i po prvi put ne moram nekome da pretim da mi ne uništi auto, jer Feđa vozi poprilično pažljivo.

"Zar nije bolje da ja vozim? Bolje poznajem grad", predložim mu, ali me iste sekunde odbije.

"Onda ćeš morati da me slušaš, ako nećeš da zalutamo."

•••

"Koji deo kad sam ti rekla levo nisi razumeo?", ulazimo u stan i dalje se raspravljajući, jer me Feđa nije poslušao, pa smo lutali po gradu pola sata, dok nisam skontala kako da nas vratim na pravi put.

"Razumeo sam ja to, ali mi se ta ulica činila pogrešnom", pokuša da se opravda, ali zaradi samo još jedan moj ljuti pogled.

"Pa smo zbog tvog nepoverenja, završili na drugom kraju grada, jer si nas uvalio u jednosmernu ulicu."

"Ali sam bar obišao čitav grad, zar ne?", pokuša da učini situaciju boljom, a ja odlučim da mu popustim ovaj put.

"Bar to. Ali ćeš mi svejedno platiti za ovo vozanje po gradu. Moj želudac nije bio spreman za to", uđem u kuhinju, pa izvadim vodu iz frižidera. Bilo leto, bila zima, ja vodu držim u frižideru.

Propnem se na prste da dohvatim čašu iz gornjeg kuhinjskog elementa, a onda osetim njegove ruke oko mog struka.

"Samo reci cenu."