𝑆𝑎𝑚𝑜 𝑍𝑏𝑜𝑔 𝑁𝑗𝑒𝑔𝑎 ✅

•25•

"Otkud ovo odjednom? Nije prošlo ni sedam dana", zbunjeno me upita, čim mi priđe ispred aerodroma.

"Zdravo, ljubavi, i ti si meni falio", sarkastično izgovorim i poljubim ga u obraz, a on se nasmeje.

"Čemu gluma?", šapne mi na uvo, a ja prevrnem očima.

"Na javnom smo mestu. Zar nisi to tražio od mene?", klimne glavom, pa ponese moj kofer ka njegovom autu.

"Zahvaljujem, divni gospodine, ali kad sam poslednji put proveravala nisam bila invalid", izgovorim dok se smeštam na suvozačko sedište. Uđe u auto, pa me pogleda.

"Ne smeš da dižeš ništa teško, tako da-", ostatak ostane da lebdi u vazduhu.

"A sad ozbiljno, hvala ti što si došao po mene nakon svega. Zapamtiću to", iskreno mu se osmehnem.

"Naćićemo već neki način da se odužiš što sam u šest ujutru na aerodromu, umesto u krevetu", bezobrazno se nasmeši, a ja prevrnem očima.

"Da rasčistimo jednu stvar. U životu nisam bila neverna i samo sam se šalila."

"Znam", kratko odgovori, ostavljajući me zbunjenu. Kako može da zna?

"Kako?"

"Dva meseca živimo zajedno. Dovoljno da procenim karakter. Ti si povučena, a poprilično polažeš u moralne vrednosti", izgovori to kao najlogičniju stvar na svetu.

"Zašto si me onda mučio danima?"

"Dao sam ti ono što si htela. Odmor od mene", kroz smeh izgovori, a ja ga prostrelim pogledom.

"Da li ti znaš koliko si mi stresa priredio? Živa sam se pojela!", ljuto izgovorim, a on počne da se smeje.

"Izvini, mislio sam da će biti zabavno. Zar sam ti stvarno toliko falio?"

"Jebi se, Smolov", ljuto odgovorim, pa okrenem glavu ka prozoru.

"Rado, Smolova, ali veran sam svojoj supruzi."

Kako ovaj dečko uvek zna šta treba da kaže, da se ja istopim?

"Kako je bilo u Engleskoj?", zainteresovano me upita, a ja vratim svoj pogled na njega.

"Odlično dok neko nije odlučio da se našali sa mnom i upropasti mi odmor."

"Izvini. Obećavam da ću se potruditi da te manje nerviram odsad."

"A ja obećavam da ću se manje nervirati. Poprilično sam nepodnošljiva, zar ne?"

"To sam rekao u trenutku iznerviranosti. Nisam to mislio", počne da se pravda, a ja ga prekinem.

"Ali si bio u pravu. Iznerviram se zbog gluposti i sve mi smeta. Teško mi je da se naviknem na sve ovo", iskreno mu kažem, a on mi se osmehne.

"I ja moram da budem tolerantniji. Tebi hormoni divljaju, a ja samo dodajem ulje na vatru bespotrebnim svađama."

"Šta misliš koliko dugo možemo da se ne posvađamo?", kroz smeh ga upitam, a on slegne ramenima.

"Ne verujem da možemo izdržati ni sedmicu."

"Nek bude opklada. Ako izdržimo, ja pobeđujem. Ako ne, pobeda je tvoja."

"Šta je nagrada?", upita zainteresovano, a ja slegnem ramenima.

"Moćićeš da tražiš šta god hoćeš."

"Imam par ideja", ponovo onaj bezobrazni osmeh, na koji ja samo prevrnem očima.

"Ali ako ja dobijem, ti ćeš uraditi šta god ja budem tražila."

"Pošteno", klimne glavom i konačno zaustavi automobil pred našom zgradom. Izađemo iz auta i on pokupi moj kofer iz gepeka, pa uđemo u zgradu. Liftom se popnemo do petog sprata i nađemo se pred vratima stana, dok Feđa traži ključ po džepovima.

"Dome, slatki dome", izgovorim uz osmeh čim se nađem u stanu, pa primetim da se i Feđa blago nasmešio.

Odmah iskoristim priliku da zauzmem tv i smestim se na kauč, dok on nosi moj kofer u našu sobu.

"Ma daj, zar nisi umorna?", upita me odmah sa vrata, a ja odmahnem glavom uz osmeh.

"Spavala sam u avionu. Teško da ću ponovo da zaspim."

"Treba da spavaš, detetu je potreban san", blago izgovori i sedne pored mene, a ja uzdahnem.

"Znam, Feđa, ali jednostavno ne mogu da spavam preko dana."

"Ništa onda, gledaćemo neki film", kaže dok lista kanale tražeći neki film.

"Zar ti ne treba da ideš na trening?"

"Za tebe imam vremena."

I evo ga ponovo se topim. Uh, Feđa...

Pusti neku romantičnu komediju i prebaci svoju ruku preko mojih ramena. Ne pružim otpor, već se čak šta više naslonim na njegove grudi i usmerim svoj pogled ka tv-u. Njegova ruka završi u mojoj kosi, igrajući se s njom, što mi poprilično prija.

Ne izdržim ni do pola filma, a kapci mi postanu teški pod uticajem njegovih nežnih dodira.

"Spava ti se?", tiho upita, a ja klimnem glavom. Osetim kako spušta jednu ruku ispod mojih kolena, a drugu na moja leđa, pa se nađem u vazduhu. Zagrlim ga oko vrata i zatvorim oči, dok me on nosi ka spavaćoj sobi. Polako me spusti na krevet i ušuška me, pa krene da izađe iz sobe.

"Feđa", pozovem ga pospanim glasom, a on se okrene ka meni.

"Hvala ti", on klimne glavom uz osmeh, pa izađe iz sobe, ostavljajući me da se odmorim.

•••

"Prespavaćeš ceo dan", kaže dok pokušava da me razbudi, ali se ja okrenem na drugu stranu i zatvorim oči.

"Pa kome sam ja pravio palačinke?"

Sekund posle se nađem u sedećem položaju i pogledam ga širom otvorenih očiju.

"Palačinke? Za mene?", zbunjeno ga upitam, jer on apsolutno nikad nije ovako fin.

"Ne vidim nikog drugog u stanu", uz osmeh izgovori, a ja ga iznenađeno pogledam.

"Ko si ti i šta si uradio Feđi?", odvalim, a on prevrne očima.

"Zar ne mogu da brinem o sopstvenoj supruzi?"

"Da nismo u braku samo zbog deteta, verovatno bi mogao. Ovako mi je čudno", iskreno odgovorim i ustanem iz kreveta, pa krenem ka kuhinji i palačinkama.

"Iskreno, palačinke su za dete. Ko zna kakva je hrana u Engleskoj", opet počne, ali se ja samo osmehnem.

"Obzirom da sam bila kod Dušana, odlična. Kao kod kuće."

"Kad smo već kod Dušana, čuo sam da ti je nabacivao nekog saigrača", oprezno izgovori, jer verovatno u sebi razmišlja da li će ovim izazvati prekid primirja.

"Jeste. Odakle više izvlačiš te informacije?"

"Ništa se nije desilo?", ponovo oprezno upita, a ja odmahnem glavom, a onda se setim poljupca, ali odlučim to da zadržim za sebe.

"Ne izgledaš mi sto posto sigurno", ponovo se distancira, a ja isfrustrirano uzdahnem. Taman što smo počeli normalno da funkcionišemo.

"Poljubio me, ali sam se ja odmakla", primetim nemir u njegovim očima, a onda samo hladnoću.

"Osetila si nešto prema njemu?"

"Ništa. Ipak sam ja udata i znam da kontrolišem osećanja."

Ali prema Feđi očito ne možeš.

Malo mirniji nastavak, bez njihovih večitih svađa 🙈