"Ne ideš sa mnom na proslavu i gotovo. Nije bezbedno", ponovo odbije moju želju da idem s njim na klupsku proslavu.Pogledam ga ljuto, pa krenem da pričam kao navijena, govoreći pritom i ono što ne mislim.
"Sad mi je jasno zašto je Sneško bio fin poslednjih dana. Misliš da će to i činjenica da smo spavali da me smekšaju, pa ću slušati sve što kažeš? Da te podsetim da smo spavali i mnogo puta pre toga i to apsolutno ništa ne znači", iznervirano mu saspem sve u lice i odem u sobu.
Prava istina je da mi je značilo. Znači mi i ta glupa proslava, jer će sve devojke ili žene fudbalera biti tamo. A on mene ne želi da povede sa sobom.
Uđe u sobu za mnom i sede pored mene.
"Koji ti je đavo? To je glupa proslava na kojoj će i onako biti dosadno, a ja ne želim da se ti umaraš. Zar je toliko teško shvatiti zašto ne želim da ideš?", upita smireno, a ja nastavim da vičem na njega. Znam da nisam fer, ali sam već dugo isfrustrirana što ga volim, a njemu nije stalo, još me i hormoni ubijaju.
"A ti nikako da skapiraš zašto ja želim da idem."
"Onda mi jednostavno objasni, jer ne mogu da shvatim. Stalno menjaš raspoloženja i želje, i više nemam pojma šta stvarno želiš."
"Sad neću. Idi sam", okrenem mu leđa i čujem kako uzdiše.
"Zaista se ponašaš kao pravo dete. Reci mi zašto i ići ćemo zajedno."
"Neću, idi sam."
Ne mogu da mu kažem. Nestabilni smo i bez toga. Ne treba unositi dodatni nemir.
"Sad neću ni da idem. Uništila si mi raspoloženje", legne pored mene i dalje u odelu, a ja se okrenem ka njemu.
"Izvini, preterala sam. Idi zabavi se, ja ću gledati filmove", pokušam da popravim stvar, a on samo odmahne glavom.
"Kome treba fensi proslava, kad ima kokice i filmove", uz osmeh izgovori, a ja ga iznenađeno pogledam.
"Biče ti žao posle."
"Neće. Svake godine mi ionako bude dosadno. Došlo je vreme da i ja malo odmorim od glupih klupskih proslava", namigne mi i ode da se presvuče, a ja odem u kuhinju po kokice.
Taman što se smestim na kauč, na kom samo što nismo napravili rupu, koliko vremena provedemo sedeći tu, Feđa se pojavi na vratima u šortsu i majici. Pusti neki film po njegovom izboru, pa se smesti pored mene.
"Trener se neće naljutiti što se nisi pojavio?", upitam ga pomalo zabrinuto, ali mi on svojim osmehom da do znanja da nema razloga za brigu.
"Rećiću mu da se nisam mogao odvojiti od moje trudne supruge. Neće biti problema", razoruža me slatkim rečima, pa se samo osmehnem i prestanem sa postavljanjem suvišnih pitanja.
"Pustio si Sparksov film?", upitam ga iznenađeno, kad shvatim da je zapravo pustio romantiku.
"Da, ne sviđa ti se?", zbunjeno upita, a ja se nasmejem.
"Sviđa mi se. Samo nije uobičajeno za tebe."
"Pa Smolova, mogu i ja ponekad da iznenadim", uz onaj svoj specifični osmeh izgovori i shvatim da sam gotova. Sve i jedna ćelija mog organizma je u ljubavi sa ovim hladnim Rusom. Svakom njegovom rečenicom, svakim njegovim osmehom, ja se sve više zaljubljujem u njega.
Privuče me sebi, pa moja glava završi naslonjena na njegove grudi, a njegova ruka me obgrli. Srce mi lupa kao ludo i strah me da i on to može da čuje. Tako bih volela da mogu da mu kažem šta osećam. Ali ne mogu, jer bi onda postalo uvrnuto i uništila bih i ovo malo prijateljskog odnosa koji smo uspeli da razvijemo.
"Kako je život čudan. Mislio sam kako više nikad neću biti u braku i kako nikad neću postati tata, a gledaj me sad. Gledam film sa suprugom, koja će mi za pet meseci roditi dete. I cela ta promena zbog jedne noći", otvori se po prvi put otkad živimo zajedno, a ja ne znam šta da kažem. Gde li sad nestade moj mozak?
"Nikad mi nisi rekao razlog što ste se razveli", ovo bude jedino što je uspelo izaći iz mojih usta.
"Zar se nismo dogovorili bez pitanja o prošlosti?", uz uzdah upita, a ja klimnem glavom.
"Došlo je vreme da menjamo pravila. Ispričaj mi šta se desilo sa Vikom, a ja ću tebi reći šta god te bude zanimalo", klimne glavom pa počne da priča.
"Na početku je sve bilo super. Kliknuli smo, izlazili i spontano je došlo do veze. Daleko od toga da mi je bila prva, ali to je bio prvi put da je ozbiljno. To je trajalo godinu dana i samo sam odjednom shvatio da volim tu devojku. Zaprosio sam je, pristala je, a onda smo se i venčali. Mislio sam da je to to, da s njom želim klince i da provedemo zajedno ostatak života", napravi pauzu, ali ja odlučim da ga ne prekidam.
"A onda smo počeli da se udaljavamo. Znaš i sama da fudbal zahteva puno vremena i da se stalno negde putuje, ili imamo dugačke treninge. Nije mogla stalno da me prati i da mi bude podrška, jer je i ona brinula o svojoj karijeri i svojim snimanjima, revijama i emisijama. Bar sam ja želeo da verujem da je samo do daljine", ponovo napravi pauzu, a ja ga uhvatim za ruku u znak podrške.
"Jedan dan sam se vratio ranije, želeo sam da je iznenadim. Veruj mi, da je užasan osećaj kad čuješ ženu koju voliš kako priča da si nezreo i neodgovoran, nakon što je u vašem krevetu spavala s drugim. Razveo sam se i tad sam rekao sebi da nikad više neću da se vežem za neku devojku", završi, a ja zamišljam kako bih toj zmiji otkinula glavu, što ga je tako povredila.
"Zaslužuješ bolje od te debilke", ogorčeno izgovorim, pa primetim blagi osmeh na njegovom licu.
"A sad ti. Zašto to savršeno telo kvari ožiljak?", posmatra me, a ja uzdahnem. Znala sam da će ovo biti njegovo pitanje.
"Pre otprilike godinu dana sam prešla iz Vojvodine u Zvezdu i preselila se u Beograd. Zamisli koja je to sreća bila da pređeš u klub za koji navijaš ceo život. Mislila sam da život ne može biti bolji, ali sam se strašno prevarila, jer je ubrzo sve krenulo po zlu", stanem dok u glavi razvijam sliku tih događaja.
"Izašla sam sa prijateljicama jedno veče u obližnji klub. Slavili smo neku pobedu, više se i ne sećam. Otišla sam do šanka po piće i tad mi je prišao neki dečko. Znaš ono kad jednostavno osećaš da s nekom osobom nešto ne valja?", sačekam da on klimne glavom pa nastavim.
"Imala sam taj osećaj kad mi je prišao. Odbila sam piće, koje mi je ponudio, odbila sam i ples i vratila se kod prijateljica. Gde god bih izašla taj lik se pojavljivao za mnom. Uporno je pokušavao, a ja sam ga uporno odbijala. Jedno veče sam izašla s jednim drugom i primetila sam da tom dečku baš i nije drago. Pokušavao je da mi pošalje piće, smarao je moje društvo i na kraju sam odlučila da odem kući", zastanem pa progutam knedlu kad shvatim šta ću iduće da kažem.
"Ne moraš da mi pričaš dalje", saosećajno mi kaže, ali ja odmahnem glavom.
"Ako ti ne kažem sad, plašim se da više nikad neću doći do ovde", on nemo klimne glavom, a ja nastavim.
"Izašla sam iz kluba i iduće što pamtim je osećaj hladnog metala kako se zabija u moj stomak. Pokušala sam da ostanem na nogama, ali sam se onesvestila i završila na hladnom betonu. Budim se mesec dana posle u bolničkom krevetu i doktori mi kažu kako sam imala sreće što sam uopšte živa, ali da su jako malo šanse da ikad zatrudnim. Bila sam u totalnom raspadu. Sve zbog bolesne osobe", ispričam mu priču do kraja, a on me povuče u zagrljaj.
"Sve se dešava sa razlogom", kaže dok prolazi rukom kroz moju kosu, pokušavajući da me uteši.
Kad bih samo mogla da shvatim šta mu to znači. Ipak odlučim da ne pitam i da se prepustim trenutku. Shvatiću jednom.
Ponovo malo ranije jer mi se užasno spava 😧 Škola me ubija već sad 🙈
Konačno su otkrili jedno drugom svoje najveće tajne 🙈 Kako vam se čini? 💙
Hvala na 4k, zaista ste neverovatni 😍 I baš zbog toga što ste neverovatni, vam spremam još nešto, pored TWLG-a i Oduzete 😁💙💙💙
// 11.III 2022. Hvala na više od 80k pregleda. Najveća ste ljubav koja postoji 💙
YOU ARE READING
𝑆𝑎𝑚𝑜 𝑍𝑏𝑜𝑔 𝑁𝑗𝑒𝑔𝑎 ✅
Fanfiction𝐶𝑜𝑣𝑒𝑟 𝑏𝑦 @𝑑𝑎𝑛𝑖𝑐𝑎𝑠𝑖𝑑𝑒𝑟𝑒𝑢𝑚 💙 "𝑇𝑜𝑙𝑖𝑘𝑜 𝑝𝑢𝑡𝑎 𝑠𝑎𝑚 𝑠𝑒 𝑜𝑝𝑒𝑘𝑙𝑎 𝑛𝑎 𝑡𝑣𝑜𝑗𝑢 ℎ𝑙𝑎𝑑𝑛𝑜ć𝑢." "𝑂𝑑𝑟𝑎𝑠𝑡𝑒š 𝑝𝑜𝑠𝑙𝑒 𝑛𝑒𝑘𝑖ℎ 𝑑𝑜𝑔𝑎đ𝑎𝑗𝑎, 𝑙𝑗𝑢𝑑𝑖. 𝑁𝑖𝑗𝑒 𝑡𝑜 𝑑𝑜 𝑔𝑜𝑑𝑖𝑛𝑎." "𝐷𝑎 𝑠𝑎𝑚𝑜 𝑧�...