𝑆𝑎𝑚𝑜 𝑍𝑏𝑜𝑔 𝑁𝑗𝑒𝑔𝑎 ✅

•45•

Ispratim Feđine roditelje, pa nakon što Danica i Miha odu u svoju sobu, počnem da se spremam za spavanje. Nakon toliko vremena spavaću sama i nisam baš oduševljena time.

Pogasim svetla po kući i krenem ka sobi u kojoj sam provela mnogo vremena poslednjih meseci. Sigurno više nego što sam želela. Zatvorim vrata za sobom i krenem ka krevetu, ali me prekine zvuk ulaznih vrata.

Njegovi su otišli, ovo dvoje su u sobi, a Feđa je u Moskvi. Uplašeno izađem iz sobe i spustim se u prizemlje. Moram da proverim šta se dešava. Stanem zbunjeno kad ugledam Feđu, jer mi više ništa nije jasno.

"Što ne spavaš?", sad on mene gleda zbunjeno, a ja prevrnem očima.

"Jer me je neko prepao na smrt. Zar ti nije trebalo da dođeš ujutru?", nasmeje se pa mi priđe. Spusti kratak poljubac na moje usne, ostavivši me da stojim iznenađeno.

"Uželeo sam te se, pa sam odlučio da sednem na prvi avion i dođem."

Zacrvenim se, a on se nasmeši.

"Ja tebi nisam nedostajao?", pita dok spušta svoje usne na moj vrat. Iako zna odgovor na to pitanje, ipak želi da to čuje i od mene.

"Zapravo jesi. Kao i svaki put kad odeš na utakmicu", kažem tiho dok ga posmatram pravo u oči. Osmeh se raširi njegovim licem, pa spusti ruke na moj struk, približavajući me sebi.

"Kako mi je drago da to čujem", spoji naše usne u dug poljubac. Ništa od mog spavanja noćas.

•••

Spustim svoje ruke oke njegovog struka, premotavajući film od sinoć. Definitivno pravi trenutak da mu priznam sve.

Tiho izgovorim njegovo ime, ali me nagli pokreti na drugoj strani kreveta nateraju da otvorim oči. Gledam u Danicu, jer više ništa ne kontam. Gde je pobogu Feđa?

"Znači ipak je nešto bilo", Danica prokomentariše i čujem Feđino iznervirano mrmljanje, pa se okrenem ka izvoru zvuka. Pogledam ga upitno, nadajući se da će mi on objasniti šta se dešava. Ali ništa.

"Danice, beži", pokušava da je istera iz našeg kreveta, ali ona ne odustaje. Ma koji se đavo dešava ovde?

"Ovo je moja soba, moj krevet i moja žena", osmehnem se zbog ovog poslednjeg, a Danica se još više približi meni da Feđa ne bi uspeo da je obori sa kreveta.

"Ana, ustani ti, a ja ću da dovedem Mihaila", predloži mi, a Danica istog momenta otrči iz sobe.

"Konačno", prevrne očima i sedne pored mene.

"Kako si spavala?", pita me uz blagi smešak, a ja se zacrvenim.

"Pa nije baš da smo mnogo spavali", tiho kažem, a on počne da se smeje.

"Pretpostavljam da sam te se samo mnogo uželeo. Idemo na doručak?", ustane iz kreveta i potraži svoju odeću, a ja potvrdim. Umirem od gladi.

Poljubi me u obraz i ode iz sobe ostavljajući me da se spremim. Obučem prvo što sam dohvatila iz ormara, pa se spustim dole.

Sednem pored njega, dok su preko puta nas Miha i Danica. Čini mi se da sam nešto prekinula, jer otkako sam sišla ovde vlada tišina. Samo još Feđa povremeno dobaci nešto Mihi, što izazove crvenilo ovo dvoje.

Pošto zaključim da je Danici isuviše neprijatno, blago ga udarim u rebro, ne bi li prestao. I za čudo smirio se. Pokaže mi prema dvorištu, kao da želi da razgovaramo. Taman mi to treba.

Obučemo jakne, a onda mi moj brižni muž namesti i kapu i šal, da se ni slučajno ne bih smrznula. Nakon što on proceni da sam dovoljno ušuškana, isprepliće naše prste i izađemo napolje.

Udaljimo se malo od vrata, da nas ovo dvoje ne bi mogli prisluškivati. Primetim kako Feđa drhti od hladnoće, dok je meni iskreno vruće. Mislim, istina, januar je i napadalo je baš mnogo snega. Više nego što sam ikad videla. Ali sa ovoliko slojeva na sebi, osećaj je kao da sam u Sahari.

"Zašto jednostavno nismo mogli da pričamo u kući? Ledeno je napolju", požali se, ali ja odmahnem glavom.

"Ti misliš da jednog novinara možeš da sprečiš da čuje naš razgovor? Feđa, ona je upadala na trening Arsenala pre obe utakmice. Šta misliš zašto smo drugu igrali nerešeno? Dobro, prvu smo izgubili jer joj se štikla zaglavila ma travnjaku i igrači su je razotkrili", ispričam mu jedan od Daničinih najvećih blamova, dok okolo tražim neku od njenih spravica za prisluškivanje. Ko se jednom opeče i dima se posle boji.

"Je l' ti mene sad zajebavaš?", ozbiljno me pita, pa nakon moje potvrde prasne u smeh. Pokušam da ga umirim, ali nakon par neuspelih pokušaja odustanem i počnem i ja da se smejem.

Zakačim ga po ramenu i u momentu nastane tišina. Gleda u mene ne trepćući, a ni ja za promenu ne skidam svoj pogled sa njega. Po prvi put gledamo jedno drugo direktno oči u oči.

Iako bih obično spustila pogled i povukla se, sad gledam pravo u njega, odlučna da ovo rešim jednom za svagda. Želim konačno da saznam na čemu smo.

I dalje posmatramo jedno drugo, pa primetim sličnu rešenost u njegovim očima. Uhvati me za struk i privuče bliže sebi.

"Dokle ćemo se praviti da se nije ništa desilo, svakog dana posle noći? Dokle ću više slušati izgovor hormoni?", šapatom me upita, kao da mu je dosta svega, a meni srce počne da lupa kao nenormalno zbog njegove iznenadne blizine. Disanje mi se ubrza dok ga i dalje pomno posmatram.

"Sve dok mi se hormoni ne smire", napravim se luda, iako i sama znam da uopšte nije do hormona. Do srca je.

"A šta će biti posle hormona?", upitno me pogleda sa blagim osmehom. Konačno pravi trenutak.

"Začepi", ućutkam ga i privučem još bliže sebi, ruke spuštajući oko njegovog vrata. Spustim svoje usne na njegove, prepuštajući se osećanjima. O ovom trenutku sanjam već mesecima.

Uzvrati mi poljubac, čvrsto me držeći pored sebe, kao da se plaši da ću mu pobeći. A ne zna da ne postoji mesto na kom bih pre bila nego u njegovom naručju.

Odvojimo se kad nam ponestane daha, pa primetim njegov blistavi osmeh. Isti se proširi i mojim licem, pa on spusti čelo na moje ne skidajući svoj pogled sa mojih očiju.

"Volim te, Ana. Znam da mi je trebalo previše vremena da to shvatim, ali nadam se da nije kasno", kaže nervozno, a ja u sebi vrištim od sreće, jer sam konačno čula te reči.

"Čekala bih te koliko god je potrebno, jer te mnogo volim", krene da me poljubi, ali u tom momentu čujemo buku iz kuće. Uđemo unutra i imamo šta i videti.

Naš romantični momenat je prekinut Daničinim padom sa merdevinama. Koji đavo su njih dvoje radili ovde?

Konačno i taj deo koji smo svi dugo čekali 😅 Nadam se da vam se sviđa 🙈

Hvala za 7k pregleda, zaista ste neverovatni 😍 Da bih vam se odužila za svu podršku koju mi pružate od samog početka, stalno pišem i pripremam nešto novo za vas 💙

Nadam se da ćemo se još dugo družiti 💙