•15•

1.9K 89 32
                                    


Sedim u avionu, dok Feđa spava na sedištu pored mene. Pošto mi je užasno dosadno, odlučim da ga probudim. Pokušam nežno, ali nakon što to ne uspe, odlučim se za grublji pristup.

Udarim ga u rame, a on poskoči u sedištu. Okrene se ka meni, dok trlja oči, pa me upitno pogleda.

"Pošto nismo ni na čijoj teritoriji, mislim da je pravi trenutak za postavljanje pravila."

"Kakvih pravila?", zbunjeno me pogleda, iako su mu oči i dalje polu zatvorene. Može se reći da je sladak ovako.

"Pošto ćemo već živeti zajedno, trebalo bi da imamo neka pravila", pogleda me kao da nisam normalna.

"Reći ću ti ja jedno pravilo. Idući put kad me vidiš da spavam, nemoj da me budiš", pođe da se okrene na drugu stranu i verovatno nastavi svoju dremku, ali ga ja zaustavim.

"Ma daj, Feđa, dosadno mi je."

"Spavaj i veruj mi da ti neće biti dosadno", hladno odgovori i zatvori oči.

"Koji si ti kreten. Ne mogu da spavam preko dana."

Ponovo otvori oči pa se uz uzdah okrene ka meni.

"I šta tačno hoćeš od mene?"

"Kad si takav nadrkani kreten, onda ništa", okrenem glavu ka prozoru, pokušavajući da mu dam do znanja da ne može tako da se ponaša prema meni.

"Prvo me probudiš i uništiš mi svu volju za snom, a onda ti nećeš da pričaš sa mnom. Ti si takvo dete."

Pogledam ga uvređeno, a on se nasmeje.

"Postavljamo li ta pravila onda?"

"Prvo pravilo je da to što si me naterao da se preselim kod tebe ne znači da možeš da upravljaš mojim životom", prva izgovorim, a on prevrne očima.

"Samo pod jednim uslovom. Nema nezdrave hrane."

"Ali to jeste kontrolisanje mog života", pobunim se, a on počne da objašnjava.

"Pustiću te da radiš šta hoćeš, većinom, ali nema nezdrave hrane. Ili to ili ne uvažavam tvoje pravilo."

"Ti baš voliš ucene, zar ne?", iznervirano ga pitam, a on se nasmeje.

"Zovi to kako hoćeš, ali ja se samo brinem za dete."

"Blago meni."

"Drugo pravilo je da nećeš raditi ništa što ja procenim kao rizično. I to automatski znači bez vožnje auta", nastavi sa redanjem pravila, a ja zbog njegovog hladnog pogleda klimnem glavom bez protesta.

"Pravilo broj tri - nema pitanja u vezi prošlosti", on samo klimne glavom, pa nastavi dalje.

"Pravilo broj četiri - apsolutno ne želim da te vidim s momcima. Ako ja mogu da se odreknem drugih cura, očekujem to isto i od tebe."

I bez tog glupog pravila, ne bi moglo da bude drugačije. Koliko god da mi ide na živce, totalno sam odlepila za njim.

"Imaš neku primedbu?", hladno me upita, a ja odmahnem glavom.

"Meni u potpunosti odgovara. Hoću da znaš da ne podnosim pažnju i ne želim da se pompa diže oko nas. Tako da ako već moram da se udam za tebe, želim da to bude bez ljudi i bez bespotrebnog stresa", izgovorim ozbiljno, jer mi je ovo jako bitno.

Nije da kao mala nisam sanjala svoje savršeno venčanje, ali to je isuviše komplikovano za našu situaciju. Pogotovo što ćemo se venčati samo zbog deteta.

"Slažem se s tim. Takođe, što se tiče drugih ljudi, ti i ja smo u sretnoj vezi i brak je iz ljubavi. Misliš da možeš da glumiš?", upita me, a ja klimnem glavom.

"Ako ti je to bitno, mogu. Meni je u potpunosti svejedno", slegnem ramenima, a on se namršti.

"Nije bitno meni, već ne želim da mi za par godina zezaju dete zbog toga", ponovo primetim onu nežnost dok priča o detetu, pa se osmehnem.

"Nisam razmišljala o tome. Mozak mi je pokvaren trenutno."

"Primetio sam to već."

"Stvarno si kreten, nema šta", prevrnem očima i vratim pogled ka prozoru.

"Takav sam kakav sam. Ne planiram da se menjam, tako da bolje da se što pre navikneš", namigne mi, pa se i on okrene na drugu stranu, pa zatvori oči željan sna.

•••

Uđemo u njegov stan i dok on nosi kofere kroz dugi hodnik, ja stojim u mestu i razgledam. Lepo je uređen u tonovima crne i zelene boje, ali je u totalnom haosu.

Feđa se pojavi pored mene, pa me ponosno upita da li mi se sviđa.

"Zaista razumem da od fudbala nemaš vremena, a i muško si pa se to od tebe i ne očekuje, ali zar zaista nikad nisi čuo za čistačicu?"

Primetim kako prevrće očima i uzdiše, jer sam mu verovatno digla živac.

"To sam ostavio tebi. I onako nemaš nikakvih obaveza",  namigne mi, a ja prevrnem očima.

"Pozivam se na drugo pravilo."

"Ne procenjujem opasnost", uz bezobrazni smešak izgovori pa me povede u obilazak stana. Prvo uđemo u spavaću sobu i ja ostanem blago zatečena.

Ogroman bračni krevet na jednom kraju sobe, koji je za divno čudo namešten. Sa leve strane kreveta takođe ogromni crni plakari, preko kojih se celom dužinom nalazi ogledalo.

Znala sam da je narcisoidan.

Na drugom kraju sobe ugledam zeleni radni sto, na kom se nalazi laptop i hrpa nekih papira i časopisa, i crnu kožnu stolicu. Po zidovima primetim police na kojima se nalazi gomila knjiga i ramova sa slikama.

"Ti si zaista ogroman navijač Krasnodara", konačno progovorim, aludirajući na zelenu i crnu, boje kluba, koje su rasprostranjene po celom stanu.

"Ti nemaš pravo glasa. Imaš naslikan Zvezdin grb na zidu spavaće sobe", podrugljivo izgovori, kao da je grb Zvezde nešto strašno.

"A u kom sam ja to momentu tačno rekla da mi smetaju boje?", primetim da se sad već zbunio.

"Oslobodiću ti pola plakara i neke od polica, da možeš da se raspakuješ", krene ka plakaru, ali ga ja zaustavim.

"Možeš i posle. Nažalost nigde ne idem."

"Onda da ti pokažem ostalo?", upita me, a ja klimnem glavom.

Pokaže mi ostatak stana i na kraju završimo u dnevnoj. Prvo što primetim je ogroman televizor na zidu, kao stvoren za gledanje fudbala. A onda mi pogled zastane na dresu Krasnodara koji visi sa zida.

"Ti si fanatik", priđem dresu, pa na policu pored, koja je prepuna nekih navijačkih rekvizita spustim Zvezdin šal.

"Ovako je mnogo bolje", okrenem se ka njemu s osmehom, a on me smrknuto pogleda.

"Ne uklapaju se boje sa zelenom i crnom."

"Kao što se ni ja ne uklapam s tobom. Ali to svejedno ne znači da će šal leteti odavde."

Večeras deo malo ranije, jer putujem ujutru i moram da ustanem kao vampir 😧 Pošto neću imati interneta sutra, a nisam želela da čekate, objavljujem ga sad 😁

Inače, niste ni svesni koliko sam ljuta na Feđu, jer je danas potpisao za Lokomotivu i otišao iz Krasnodara 😒 Krajnje nepoštovanje kluba, koji mu je ukazao poverenje davši mu kapitensku traku na početku ove sezone, i navijača sa kojima se nije ni pozdravio 😧

Ipak i dalje ga volim, pa se ne morate brinuti za priču 😅💙

// 11.III 2022. Skoro četiri godine kasnije, i dalje ga volim, ma šta da uradi i u koji klub da pređe 💙

𝑆𝑎𝑚𝑜 𝑍𝑏𝑜𝑔 𝑁𝑗𝑒𝑔𝑎 ✅Where stories live. Discover now