𝑆𝑎𝑚𝑜 𝑍𝑏𝑜𝑔 𝑁𝑗𝑒𝑔𝑎 ✅

•40•

"Sve spremno za večeras?", hodam uokolo po ogromnoj kući koju smo iznajmili za novogodišnju žurku proveravajući da li je sve na svom mestu.

"Jeste, a ti bi mogla malo da sedneš i da odmoriš. Ceo dan si na nogama", Feđa me zabrinuto posmatra, a ja prevrnem očima.

"Da se ti pitaš meni bi mišići atrofirali od sedenja", primetim ne baš zadovoljan izraz na njegovom licu, ali nije me briga. Ponaša se kao da sam bolesna, a ne trudna.

"Ne brini, Feđa, nisi poseban. Oduvek je bila ovako tvrdoglava", dobaci Aleks koji upravo stavlja poslednji ukras na jelku.

"A ja sam baš mislio da mi namerno tera kontru", prokomentariše uz uzdah, a ja se nasmejem, pa mu priđem.

"I to se desi ponekad", nevino se osmehnem, a on prevrne očima dok me posmatra.

"Golupčići, treba mi pomoć", Dušan poviče sa bar pet kutija u rukama, dok pokušava da se ne slupa negde.

Feđa se nasmeje pa priđe i pomogne mu.

"Da li uopšte da pitam šta je unutra?", upitam ga pomalo uplašeno, jer ko zna šta je budali sad palo napamet.

"Piće", kratko odgovori dok nosi kutije ka kuhinji.

"Zar nisam to već nabavila?", Danica se pojavi na stepenicama i zbunjeno ga pita.

"Nabavila si sokove, koje samo Ana ovde pije. Ja nosim pravo piće. Nije žurka, ako se ne napijemo, zar ne?", Danica prevrne očima i ode da proveri da li je sva hrana tu.

"Ana!", čujem njen vrisak pa se pojavim u kuhinji zbunjeno gledajući u nju.

"Zar si ponovo pojela sve kolače?", gleda me ljuto, a ja odmahnem glavom, jer ovaj put zaista nisam ja kriva.

"Izvini, ja sam. Konačno me niko iz kluba ne nadgleda, a slatkiši su mi Ahilova peta", Sergej je žalosno pogleda, a ona odmahne rukom i izađe iz kuće, verovatno da nadoknadi sve što je Sergej pojeo.

Čujemo Nemanju kako je prasnuo u smeh.

"Neće te više ni Lacio hteti kad se pojaviš sa sto kila", počne da ga zeza, a Sergej ga prostreli pogledom, na šta ovaj pobegne iz kuhinje.

"E moj, Sergej, niko nas ne razume", saosećajno ga pogledam.

" 'Ajde ne kukajte, već dođite da vidite dekoraciju", Luka nas pozove, pa krenemo za njim u obilazak.

"Ko bi rekao da si tako dobar sa dekoracijama", Sergej oduševljeno prokomentariše, a Luka se ponosno nasmeši.

"Jesi ti pozvao sve sa spiska?", setim se da pitam Sergeja. On neubedljivo klimne glavom, pa ga ja ispitivački pogledam.

"Izostavio sam neke ljude koji su mi išli na živce", prizna nam, a Luka prasne u smeh.

"Koliko tačno?", upitam ga nervozno, a on počne da prolazi rukom kroz kosu.

"Dvadesetak."

"Znači da računamo pedesetak ljudi manje", prevrnem očima, a Luka se ubaci.

"Koga si skinuo sa spiska?"

"Uglavnom momke, da bismo mi imali veći izbor", kaže kao najlogičniju stvar na svetu, i dok Luka s oduševljenjem klima glavom, ja ludim.

"Skinuo si Daničine potencijalne momke?"

Pogleda me šokirano, pa odmahne glavom.

"To su sve kreteni. I šta će joj uopšte, kad ima nas šestoricu?"

Posmatram ga u šoku, a čak je i Luka iznenađen ovim što je rekao.

"Šta si tačno mislio pod tim - ima nas šestoricu?", jedva nekako uspem da ga upitam.

"Ma daj toliko se dobro poznajemo da po svim romantičnim knjigama i filmovima ikad napravljenim, završiće s nekim od nas šestorice", pojasni, a Luka i ja se zgledamo ne verujući u to što čujemo.

"I do sad sam mislio da si lud, ali sad vidim da ti zaista nema pomoći", okrenemo se ka Filipu koji stoji na dnu stepenica i krsti se.

"A šta joj to tačno fali?", izvuče kao jedini argument, a mi ga gledamo kao da je vanzemaljac.

"Kome šta fali?", pridruži nam se Nemanja, s čašom vode u ruci.

Kako mu Filip ponovi Sergejeve reči, Nemanja ispljune onu vodu na njega, što izazove smeh nas ostalih.

"Kakav je ovo skup?", pojave se i Feđa i Dušan, zajedno sa Aleksom, tako da sad pored čitave kuće mi svi stojimo na stepenicama.

"Nek vam Sergej objasni do kakvog je ludog zaključka došao."

"To bih i ja volela da čujem", Danica kroz smeh izgovori nakon što uđe u kuću sa hranom u rukama, a mi se zaledimo.

"Ma pusti debila. Daj da ti pomognem s tom hranom", Nemanja prebaci temu i izgubi se s njom u kuhinji.

"Baš su sladak par. Zar ne, Ana?", Feđa me upita uz blagi smešak, a ja pogledam momke ne govoreći ništa.

"Fino vam ja kažem da je moja teorija ispravna", Sergej ponosno izgovori, a Filip ga povuče niz stepenice.

"Vidimo se posle, društvo. Moram ovog debila da vodim na snimanje mozga", izvuče ga iz kuće, ostavljajući nas da gledamo iznenađeno za njima.

"Imam utisak da sam nešto pogrešno rekao", Feđa me zbunjeno posmatra, a ja samo odmahnem glavom i pokažem mu da krene za mnom na sprat. Uđemo u sobu, pa zatvorim vrata za nama i sednem na krevet.

"Pretpostavljam da me nisi zvala iz razloga koji mi je pao napamet, pa ću da pitam - Zašto smo ovde?", sedne pored mene, a ja naslonim glavu na njegovo rame.

"Treba mi malo mira", primetim njegov iznenađeni pogled na sebi, ali ne kažem ništa, puštajući ga da pita šta ga interesuje.

"Zar ti ja ne idem na živce? Rekao bih da nisam baš osoba koja te čini mirnom."

"Veoma često ideš. Ali uprkos svemu osećam mir jedino pored tebe", tiho kažem gledajući u pod.

Pogleda me nedefinisanim izrazom lica, pa je nemoguće odrediti šta oseća u ovom momentu. Otvori usta nešto da kaže, ali ga prekine lupanje na vratima.

"Znam da ste muž i žena, ali nema smisla da to radite u po bela dana, dok smo svi tu", čujem Dušanov glas sa druge strane vrata, pa Feđa ustane da otvori. Promrmlja nešto, što ne uspem da razumem, pa izađe iz sobe i ostavi Dušana i mene nasamo.

"Baš ti hvala. Sad nemam pojma šta je hteo da kaže", isfrustrirano odgovorim i izađem iz sobe, pokušavajući da stignem Feđu. Stanem kad shvatim da je otišao iz kuće.

"Ups", primetim krivicu u Dušanovom pogledu, pa samo uzdahnem.

"Zaista nemam sreće."

Idući deo je možda i moj omiljeni, tako da jedva čekam da ga podelim s vama 🙈💙

Inače, pošto se bliži kraj, želim da vam kažem da pripremam nešto svakodnevno, pa čim završim sa ovom pričom, videćete i to iznenađenje 😁💙