"Zar zaista nema nekog specijalnog dočeka?", obradujem se kad začujem njegov glas u prizemlju, pa požurim niz stepenice. Počne da se smeje, kad me vidi, a ja shvatim da se ponašam kao budala. Smiri doživljaj.
"Da li se to moja žena obradovala što me vidi?", našali se, a ja se zacrvenim.
"Znam da sam se ja tebi obradovao", uz osmeh kaže, pa me zagrli, dok ja zbunjeno stojim u mestu. Saberem se pa mu uzvratim zagrljaj. Tako mi je falio.
"Mislio sam da ćeš me dočekati s malo više oduševljenja, obzirom da te vodim u Krasnodar", zbunjeno kaže, a ja se osmehnem.
"Da si mi rekao, bilo bi i više oduševljenja", našalim se, a on me i dalje zbunjeno posmatra.
"Zar ti nisam rekao da ću doći kad se vratim iz Engleske?"
"Rekao si da ćeš doći, nisi rekao da ćeš doći po mene. Čestitam vam na pobedi protiv Arsenala. Bio si odličan", pohvalim ga, a on počne da gleda levo-desno po kući.
"Moji nisu tu?", iznenađeno pita, a ja mu odgovorim da nisu.
"Bolje nego što sam mislio."
Pođem da ga pitam šta mu to znači, ali shvatim kad spusti usne na moje. Ruke obavije oko mog struka i privuče me sebi. Uprkos svemu što sam prošla ovih meseci s njim, svejedno mu uzvratim. Volim ga, jebiga.
A znam da ćemo posle da se pravimo kao da se ništa nije desilo, kao i uvek. Kao da je to samo zbog potrebe i hormona. Možda to i jeste njegov slučaj, ali kod mene postoji još poneki motiv.
"Tvoji roditelji mogu doći kući svakog časa", pokušam da prekinem sve dok još nije kasno, ali kao da ga ništa ne interesuje.
"Uželeo sam te se previše da bih čekao do Krasnodara. A i da dođu, nije bitno. Nije kao da će unuka da dobiju jer smo ti i ja igrali fudbal zajedno", nasmejem se pa ovaj put ja spojim naše usne u poljubac.
Uđemo u moju sobu, a on zaključa vrata za svaki slučaj, pa se vrati do mene. Nastavi da me ljubi, dok polako uklanja odeću s oboje. Stane na trenutak i pogleda me u oči, kao da traži dozvolu. Spustim usne na njegove, predajući mu se sva.
•••
"Al' je tebe krenulo. Em si zabio protiv Arsenala, em si zabio juče", čujem Mihaila kako komentariše, verovatno misleći da ga ne čujem.
Ja mu ovde kuvam kafu, a on tako. Naspem u šolje, pa u onu Mihinu umesto šećera stavim so. Pošto se ne svađam s Feđom, treba mi nova zanimacija.
Uđem u dnevnu i oni se ućute. Pružim im njihove šolje, pazeći da ih ni slučajno ne pomešam. Ne treba mi novi rat u kući. Rile prvi otpije gutljaj, pa napravi neku čudnu facu.
"Feđa, zar tebi nešto nije čudno?"
Feđa otpije gutljaj, pa odmahne glavom.
"Kafa kao kafa", nastavi da priča o treninzima i odmoru koji im predstoji idućeg meseca, polako otpijajući gutljaj po gutljaj, kao što i inače radi. I dok on priča o tome, ja posmatram Rileta koji pravi čudne face svaki put kad popije gutljaj.
Šteta što ne mogu da snimim ovo.
"Ma koji ti je više đavo, kafa kao kafa", Feđa se iznervira, pa krene da uzme njegovu šolju ne bi li skontao šta je u pitanju, a ja odlučim da ga zaustavim.
"Feđa, nemoj to da piješ", obojica me pogledaju zbunjeno, a ja počnem da se smejem.
"Riletu sam stavila so umesto šećera", i dok se Feđa smeje, Rile me gleda kao da nisam normalna.
"Zašto, veštice?"
"Recimo da mi se nije svideo tvoj komentar. Ko još kaže drugu kako je zabio, jer je spavao s ženom? I to dok je ta žena u prostoriji pored?"
Više ne mogu ni da se ljutim, jer su mi i dalje smešne njegove face, koje je pravio. I dok se Rile crveni, Feđa počne da se smeje kao ludak.
"Feđa, ti si nju pokvario. Nije bila ovako zla kad sam je upoznao", Rile se požali, a Feđa pogleda u mene, pa se ponovo nasmeje.
"Misliš, popravio sam je. Ovako je zabavnija."
"I evo ga, ponovo pričate o meni kao da sam stvar i kao da nisam tu", ljuto pogledam u obojicu, a oni ućute.
"Neću ti više švercovati čips, zbog ove kafe", izvuče keca iz rukava, a ja ga tužno pogledam. Tek kad ugledam Feđinu ozbiljnu facu, shvatim da mu je debil upravo rekao.
"Mislio sam da sam bio jasan povodom ishrane", kaže dok gleda u mene, a ja se samo nevino osmehnem.
"To je zavisnost, Feđa. Čovek ne može s tim da se bori", pokušam da popravim situaciju, a on prevrne očima.
"I bolje bi ti bilo da prestaneš da joj nabavljaš čips", pripreti Riletu, a ovaj klimne glavom. Feđa ode u kuhinju da proveri da li mi je Rile slučajno nešto prošvercovao ovaj put i ostavi nas dvoje same.
"Zar nemaš srca?", tiho ga pitam, a on uzdahne.
"Nastaviću da ti dobavljam čips, ako mi skuvaš normalnu kafu", pruži ruku, a ja prihvatim i tako sklopimo dogovor.
Lepo je imati prijatelja. Pa bar i ovakvu budalu.
Feđa se vrati nazad, nakon što ne nađe ništa u kuhinji, pa sedne pored mene.
"Jeste smislili ime?", Rile nas upita, skrećući s teme čipsa. Nas dvoje se pogledamo, pa odmahnemo glavom. Nismo pričali o tome. Luka je tačno bio upravu kad je rekao da će nam trebati mesec dana.
"Srpsko ili rusko?"
"Rusko."
"Svejedno", kažemo to istovremeno, pa pogledam u njega.
"Šta to fali srpskim imenima?"
"Ništa, samo je moj sin Rus", kaže kao najlogičniju stvar na svetu.
"Možda kad ga ti budeš rodio. Ovako je pola-pola", Rile počne da se smeje, a nas dvoje ga pogledamo, pa ućuti.
"A koje bi mu ti ime dala?", pogleda me s podignutom obrvom, a ja slegnem ramenima.
"Pošto ja nisam kreten kao ti i nemam ništa protiv ruskih imena, moglo bi da prođe Aleksej."
Nastane tišina na par sekundi, kao da razmišlja o nečemu, pa se onda osmehne.
"Znaš šta, sviđa mi se. Može Aleksej."
"I meni se sviđa", Rile se ubaci, a mi ga pogledamo u fazonu Koga briga?, pa samo tužno uzdahne.
Što duže živimo zajedno, sve smo sličniji jedno drugom.
Ponovo deo ranije, jer me prva smena i prehlada ubijaju 😧
Nemojte da mislite da je svađama kraj 😅 Samo su mirni par delova 😂
Zahvaljujem na 5k pregleda i 1k voteova 💙 Neverovatni ste zaista 😍 Obožavam vas 💙💙💙
ESTÁS LEYENDO
𝑆𝑎𝑚𝑜 𝑍𝑏𝑜𝑔 𝑁𝑗𝑒𝑔𝑎 ✅
Fanfic𝐶𝑜𝑣𝑒𝑟 𝑏𝑦 @𝑑𝑎𝑛𝑖𝑐𝑎𝑠𝑖𝑑𝑒𝑟𝑒𝑢𝑚 💙 "𝑇𝑜𝑙𝑖𝑘𝑜 𝑝𝑢𝑡𝑎 𝑠𝑎𝑚 𝑠𝑒 𝑜𝑝𝑒𝑘𝑙𝑎 𝑛𝑎 𝑡𝑣𝑜𝑗𝑢 ℎ𝑙𝑎𝑑𝑛𝑜ć𝑢." "𝑂𝑑𝑟𝑎𝑠𝑡𝑒š 𝑝𝑜𝑠𝑙𝑒 𝑛𝑒𝑘𝑖ℎ 𝑑𝑜𝑔𝑎đ𝑎𝑗𝑎, 𝑙𝑗𝑢𝑑𝑖. 𝑁𝑖𝑗𝑒 𝑡𝑜 𝑑𝑜 𝑔𝑜𝑑𝑖𝑛𝑎." "𝐷𝑎 𝑠𝑎𝑚𝑜 𝑧�...
