𝑆𝑎𝑚𝑜 𝑍𝑏𝑜𝑔 𝑁𝑗𝑒𝑔𝑎 ✅

•26•

"Bio je ofsajd. Sudija vam pomaže", prostrelim ga pogledom, ali odlučim da se suzdržim. Još par sati i dobiću opkladu, mada još uvek nisam smislila šta ću tražiti od njega.

"Nama pomaže? Nas FIFA večito maltretira. I klubove i reprezentaciju. Pa bio si na svetskom, kad nam nisu svirali čist penal."

"Za penal se slažem. Ali vidiš da su vam i žreb namestili", nastavi po svom, a meni pritisak raste. Tačno sam znala da je isuviše lako bilo do sad.

"Namestili nam žreb? Igramo za Salzburgom koji je prošle godine bio u polufinalu Lige Evrope. Kako je to tačno nama u korist?"

Ućuti se, pa u tišini nastavimo da gledamo utakmicu. Igrač Salzburga obori Nemanju pred golom i sudija pokaže na belu tačku. Ako iskoristimo penal, eto nas u Ligi Šampiona nakon toliko godina.

"Ma daj, nije videlo penala. Folira", pukne mi film, pa ga pogledam ljuto.

"Koji ti je đavo, Feđa? Nemanja mi je prijatelj i on u životu ne bi folirao. Ionako sam nervozna i ako ne budeš ćutao, mislim da ću da te ubijem", povisim malo ton, a on počne da se smeje kao lud.

"Dobio sam opkladu."

Klepim se po čelu, kad shvatim šta se upravo desilo.

"Radio si ovo samo zbog opklade?"

"Do sad nisam hteo da započinjem svađu, jer sam mislio da će svakako da se desi. Međutim, zaista funkcionišemo dobro, pa sam iskoristio utakmicu, jer znam koliko ti je bitna, da dobijem opkladu", uz osmeh izgovori, a ja prevrnem očima.

"A sad", pođe nešto da kaže, ali ga prekinem.

"A sad ćemo u tišini da odgledamo utakmicu, pa posle traži šta hoćeš", klimne glavom i vrati se ležanju, dok sam ja kao na iglama. Ben pogodi sa bele tačke i tako nas dovede na korak do Lige Šampiona.

"Znala sam da je trebalo da zovem Rileta. Onda ne bi smeo da zucneš i pobeda bi bila moja."

"I šta bi tražila?", zainteresovano upita, a ja slegnem ramenima.

"Nemam pojma. Smislila bih već nešto", vratim pogled na tv i pogledam na vreme. Još pet minuta i Zvezda je u Ligi Šampiona.

Nekako dočekam kraj utakmice, pa pogledam nasmejano u Feđu.

"Čestitam. Zaista ste dobri."

"Hvala. A sad tvoja pobeda", izgovorim oprezno jer ko zna šta je ova budala smislila u svojoj ludoj glavi.

"I ja sam samo čovek i imam svoje potrebe, a obzirom da sam ti veran, jedino ti možeš da ih ispuniš", krene polako s pričom, a ja se već zacrvenim.

"Feđa, jesi ti pijan možda?", blago ga upitam, a on odmahne glavom.

"Nisam, zašto?", zbunjeno me posmatra, a ja spustim pogled na pod.

"Zato što ne vidim drugo objašnjenje", tiho odgovorim i podignem pogled ka njemu.

"Zar moram da budem pijan da bih želeo da spavam s tobom?"

Ponovo se zacrvenim, a on polako spusti svoj dlan na moj obraz.

"Izluđuješ me. I dalje te želim kao prvi put", polušapatom izgovori, dok ne skida svoj pogled sa mene.

"Ne možeš da spavaš sa mnom kad god to poželiš. Nisam igračka", povređeno odgovorim, a on se bezobrazno osmehne.

"Rekla si šta god poželim. Zar ćeš prekršiti obećanje?"

Zašto mora da me muči ovako? Kao da ne shvata koliko me povređuje.

"Zašto ovo radiš?", slomljeno ga upitam, a on se nasmeje.

"Rekoh ti, imam i ja potrebe."

Moj pogled ponovo završi na podu, ali ne zadugo. Podigne mi glavu, pa nam se pogledi sretnu.

"Ne želiš me?"

Ćutke nastavim da ga gledam, jer ne mogu da lažem. Želim ga, ali znam da želimo jedno drugo iz različitih razloga i to me ubija.

"Tako sam i mislio", nasmeje se zadovoljno, pa spusti svoje usne na moje. U meni počne borba između mozga i srca, ali na kraju srce pobedi i ja mu uzvratim poljubac.

Ponovo sam mu dala pištolj i priliku da me rani, kao da već nisam dovoljno ranjena.

•••

On se sruči na krevet pored mene, a ja mu okrenem leđa i ostanem na boku. U životu se nisam osećala ovako jadno. Postala sam samo nečija igračka.

Nakon što shvatim da je zaspao, ustanem iz kreveta. Pokupim razbacanu garderobu sa poda, pa uđem u kupatilo. Uđem pod tuš i pustim hladnu vodu da mi teče niz telo. Kao da se nadam da će sa vodom, nestati i svi moji problemi i osećanja.

Izađem nakon što se sredim i odem u dnevnu, da ga ne bih probudila. Najmanje što mi sad treba je da moram da pričam s njim. I u tom momentu se setim stana, za koji Feđa ne zna. Mogla bih da odem i da se sklonim od njega na neko vreme.

Pokupim stvari za idućih par dana i izađem iz stana što tiše mogu. Uhvatim prvi taksi te izdiktiram taksisti tačnu adresu. Ubrzo se nađem u stanu, pa krenem da raspakujem stvari.

Prekine me zvono telefona, pa krenem da prekinem misleći da je Feđa, ali se obradujem kad ugledam Daničino ime na ekranu.

"Da znaš da sam ljuta na tebe", budu njene prve reči, a ja se zbunim.

"Zbog čega?"

"Otšla si u Englesku kod Dušana, a u Srbiji te nema nikako", izgovori ljuto, a ja uzdahnem.

"Izvini zbog toga, ali je moj odmor ionako naglo prekinut. Vratila sam se u Rusiju još prošle sedmice."

"Šta se desilo?", iznenađeno upita, a ja odmahnem rukom, iako znam da me ne vidi.

"Ne bih o tome. Trenutno baš i nisam raspoložena."

"Feđa?"

Ispričam joj ukratko sve što se desilo u protekle dve sedmice, od Engleske do sad.

"Zaista ne verujem da mi je kum toliki kreten. Taman si se ponadala da će biti nešto između vas, zar ne?"

"I onda je došla ta glupa opklada. Mogao je tražiti bilo šta drugo, ali ne on je tražio da spavam s' njim."

"Dobro je da nisi", ukočim se u momentu i zamucam.

"Ana, pobogu! Ponašaš se kao da si njegovo vlasništvo!"

"Znam, Danice, ali koliko god mozak pokušavao da uradi ispravnu stvar, srce ga uvek nadjača. Nemoguće mu se odupreti."

"Želela bih da sam tu i da mogu da ti pomognem s ovim, ali zbog posla ne mogu da maknem. Pogotovo ne usred sezone. Toliko utakmica i toliko putovanja mi je u rasporedu", tužno izgovori, a ja joj kažem da je sve okej.

"Feđa je moj problem i rešiću ga već nekako."

I ponovo su se posvađali 🙈

Ima još dvadeset i jedan deo do kraja, što znači još sedam sedmica je ostalo dok ne završim sa ovom pričom 🙈 Kako vam se čini za sad? 💙

Inače, moja bebica je povredila koleno juče i ne zna se koliko će oporavak potrajati 😢 I to baš na utakmici protiv bivšeg kluba, pa nije mogao ni da je dovrši.