𝑆𝑎𝑚𝑜 𝑍𝑏𝑜𝑔 𝑁𝑗𝑒𝑔𝑎 ✅

•16•

Važno pitanje na kraju dela.

"Ana", Feđa mi da do znanja da je došao sa treninga. Odazovem se iz dnevne sobe, jer mi se ne da ustajati tokom meča.

Nasloni se na štok vrata, pa me pogleda.

"Šta to gledaš?"

"Tenis", kratko odgovorim, moleći u sebi Boga da Nadal napravi duplu.

"Ozbiljno? A ja sam mislio da gledaš hokej", sarkastično odgovori, pa nakon što ja ne odreagujem nastavi.

"Ko igra?"

"Đoković i Nadal. Priđeš tv-u, pa vidiš", smoreno odgovorim, dok gledam kako Nadal uzima četvrti set. Uf, to nažalost znači da će biti još puno stresa.

"Vimbldon?"

"Ma ne, Australian Open u sred jula", sad ja budem sarkastična, pa primetim da Feđa prevrće očima. Čujem korake kako se udaljavaju ka spavaćoj sobi, jer je verovatno otišao da se presvuče.

Što se mene tiče, bolje i da ne izlazi. Ako primeti koliko se nerviram zbog tenisa, mogao bi da mi zabrani da gledam. Prevrnem očima na samu pomisao, koliko je zapravo vešt u kontrolisanju mog života, pa se udubim u peti set, koji upravo počinje.

Nedugo zatim, Feđa mi se pridruži na kauču.

"Sutra idemo kod mojih", izgovori to smireno dok posmatra kretanje loptice, a moj šokirani pogled završi na njemu.

"Ja ne mogu. Planirala sam da gledam finale", pokušam da se izvučem, jer nisam baš luda za idejom da upoznam njegove roditelje. Ko zna šta će ljudi misliti o meni.

"Finale k'o finale. Možeš i da propustiš", hladno izgovori, verovatno misleći da će me taj ton naterati da odustanem od prepirke.

"Ne mogu. Đoković će nakon toliko vremena igrati finale Vimbldona i nema teoretske šanse da to propustim", započnem prepirku, a on me konačno udostoji svog pogleda.

"Nisam primetio da je polufinale završilo."

"Ne mora da završi da bih znala ko će pobediti."

"Gle Ana, da li mi oko svega moramo da se svađamo? Moji su nas zvali na ručak, jer žele da te upoznaju i zaista ne vidim u čemu je sad problem", spusti loptu, pa pokuša na fin način.

"Nisam sigurna da je to pametna ideja. Ko zna šta će ljudi misliti o meni, a koliko sam primetila tebi je jako bitno njihovo mišljenje", odlučim da budem iskrena.

"Videćeš da neće biti strašno. Već sam im objasnio situaciju i uprkos tome bili su uzbuđeni kad sam im rekao da ćemo doći. Nema više problema?", upitno me pogleda, a ja odmahnem glavom.

"Ali i dalje želim da gledam finale", odgovorim dok posmatram idola kako dobija gem.

"Obećavam da ćemo gledati tamo."

"Onda je valjda okej", klimnem glavom, pa ćutke nastavimo da gledamo tenis.

•••

Šta li mi je trebalo da pristanem na ovo?, proleti mi kroz glavu, dok nervozno stojim sa Feđom pred vratima i čekam da se vrata otvore.

"Je l' ti hladno? Pošto vidim da se treseš", zbunjeno me pogleda, a ja odmahnem glavom. Nastavi ispitivački da me gleda, ali se u tom momentu otvore vrata.

Plavokosa nasmejana žena čvrsto zagrli Feđu, dok ja nervozno cupkam u mestu. Nakon što se odvoji od sina, dohvati i mene u zagrljaj, a ja posle prvobitnog šoka uzvratim zagrljaj.

"Znaš, mama, mogli bismo i da uđemo", Feđa se ubaci, a ona se odvoji od mene.

"Izvini, samo mi je jako drago što te upoznajem", obrati mi se uz osmeh, koji ja uzvratim.

"I meni je drago što vas upoznajem."

"Mama", Feđa nestrpljivo izgovori, pa se njegova majka skloni sa vrata. Feđa prođe brzim koracima, ostavljajući mene samu sa njegovom majkom.

Pođe nešto da izgovori, ali je prekine dovikivanje iz, pretpostavljam, dnevne sobe.

"Irina, ne muči devojku."

Ona prevrne očima, pa me povede ka, kao što sam i mislila, dnevnoj sobi, a ja se nasmejem.

Zateknem Feđu kako priča sa starijim muškarcem, koji me uz osmeh pogleda kad se pojavim na vratima.

"Mihail", pruži mi ruku koju ja prihvatim.

"Ana", nekako izgovorim, dok se u sebi sva tresem zbog nervoze. Plašim se da neću ostaviti dobar prvi utisak.

Feđa me sumnjičavo pogleda, a ja skrenem pogled jer ne želim da vidi koliko sam nervozna.

Smestimo se u dnevnoj, ali tako da Feđa i ja zaglavimo zajedno na kauču, dok njegovi roditelji sede na foteljama. Bukvalno se sve urotilo protiv mene.

"Feđa nas je donekle uputio u vaš odnos. Bez obzira na to, mi smo jako srećni što ćemo dobiti unuče", Irina se raspriča, a ja primetim kako Feđa prevrće očima.

"Dobro, mama, jasno nam je. Ako možemo sad Anu malo da pustimo sa trudnoćom, bio bih ti zahvalan", stane u moju odbranu, jer pretpostavljam da je primetio koliko mi je neprijatno.

"Dobro, dobro, ništa više neću da kažem", žena raširi ruke u znak predaje i nestane iz sobe.

"Da nisi malo preterao?", upitam ga blago, ali se umesto njega javi njegov otac.

"Veruj mi da nije. Ona bi mogla tako do sutra."

"Ali nije mislila ništa loše i zaista mi ne smeta. Čak štaviše razumem je, ipak je to sin jedinac", stanem u odbranu gospođe Irine, a Feđa me pogleda iznenađeno.

"Mihail", začujemo Irinin glas, pa Mihail nestane brzinom svetlosti, a Feđa i ja ostanemo sami.

"Vidiš da nije bilo razloga za brigu. Sviđaš im se sigurno", uz osmeh odgovori, a ja ga hladno pogledam.

"Kao što se tebi sviđam, pa mi kidaš živce", okrenem se od njega, ali ne ostane samo na mojim rečima.

"Nije da ti meni ne ideš na živce."

"Ja samo vraćam po zasluzi", nastavimo prepirku, a on ponovo pođe nešto da odgovori, ali se u tom momentu na vratima pojavi Irina, pa Feđa ućuti.

"Sve je spremno", svečano izgovori uz osmeh, pa mi krenemo za njom. Sednemo za veliki trpezarijski sto i nekom magijom ja ponovo završim pored Feđe. Kao da ne znaju da smo nas dvoje samo zbog deteta zajedno.

Započnu neki razgovor u koji se ja povremeno ubacim, a onda počnu da ispaljuju pitanja. Biće ovo zaista dug dan.

Imam jednu ideju, ali bih prvo htela da se konsultujem sa vama oko toga.

Imam napisanih tridesetak delova, a ni u jednom od tih delova nema Feđine perspektive. Verovatno vas on nervira i tek će vas nevirati, možda ga i volite, ali ne možete da ga razumete ako ne možete da vidite priču iz njegovog ugla.

Osećam dužnost da opravdam njegovo ponašanje, a pošto sam već zajebala pa nisam ubacila njegovu perspektivu, mislila sam da možda počnem novu knjigu, koja bi bila "Samo Zbog Njega" iz njegovog ugla.

Šta vi mislite o tome? 🙈💙