"Svaki put kad pomislim da ne mogu biti gori, dokažu mi da sam pogrešio", Feđa isfrustrirano progunđa, a ja se nasmejem.
"Nemoj da se nerviraš zbog njih", osmehnem mu se, a on me povuče ka sebi, pa završim u njegovom krilu.
"Pokvarili su nam trenutak", uzdahne, dok me čvrsto drži uz sebe.
"Ništa nama ne može pokvariti ovaj trenutak", osmeh zablista na mom licu, pa polako spustim svoje usne na njegove. Nikad nisam bila srećnija.
Odvojimo se kad nam ponestane vazduha, pa me on nežno pogleda.
"Čime li ja tebe zaslužih?", zacrvenim se zbog njegovog nežnog tona, pa spustim pogled.
"Hej, hej, nema potrebe za crvenenjem", spusti svoj dlan na moj obraz, izazvavši tako da moj pogled ponovo završi na njemu.
"Izvini", s kajanjem izgovori, a ja ga zbunjeno pogledam.
"Za šta?"
"Za to što sam te toliko puta povredio. Plašio sam se da se ponovo prepustim osećanjima, pa sam ignorisao ono što osećam, da ne bih ponovo bio povređen", kaže dok ne skida svoj pogled sa mene. Tako želim da otklonim svu patnju kroz koju je prošao.
"Shvataš da te nikad ne bih povredila", gledam pravo u njegove tamne oči.
"Kasno sam to shvatio. Ali bitno je da sam shvatio koliko si puta pustila da ti budeš povređena, mesto mene. Od danas neću ničemu i nikome dozvoliti da te povredi. Ti si moja briga i moja odgovornost", ne izdržim pa spojim naše usne u dug poljubac.
"Hoćemo li nas dvoje uopšte ustati iz kreveta danas?", kroz smeh ga upitam, a on odmahne glavom.
"Meni odgovara da provedem dan sa tobom u krevetu", onaj bezobrazni osmeh se ponovo vrati na njegovo lice, na šta prevrnem očima.
"Ja moram da proverim Danicu. Posle bih trebala i do grada. Ispraznili smo frižider tvojim roditeljima."
"Ići ćemo zajedno", poljubi me još jednom, pre nego što me pusti iz svog naručja. Nije da ja ne bih radije provela ovaj dan s njim.
Izađem iz naše sobe, pa krenem niz hodnik na Daničinoj sobi. Pokucam na vrata, da ne bih ni slučajno upala u nezgodnom momentu. Ipak je i Mihailo s njom u sobi.
Nakon što začujem Slobodno, uđem u sobu, pa zateknem moju najbolju prijateljicu u ležećem položaju sa nogom u gipsu.
"Kako pade, nesrećo jedna?", sednem pored nje, pa je brižno upitam.
"Pokušavali smo da vidimo šta se dešava dole. Rile je gurnuo merdevine i ja sam se skotrljala niz njih", po prvi put primetim crvenilo na njenom licu. Da li je moguće da je nju stid zbog nečega?
"Zašto si nas pobogu špijunirala? Pa znaš da ti ja na kraju svakako sve prenesem", pogledam je zbunjeno, jer između nas nikad nije bilo tajni.
"Ma Rile navalio, jer njemu Feđa nikad ništa ne govori. Šta se uopšte desilo?", znatiželjno me upita, a ja se osmehnem kad mi kroz glavu ponovo prođe slika njega kako izgovara da me voli.
"Ono što je trebalo odavno da se desi, samo smo bili previše uplašeni da priznamo šta se dešava. Ja sam mogla da priznam svima osim njemu, a on nije mogao ni samom sebi da prizna", prevrne očima, ali ipak primetim zadovoljni osmeh.
"Drago mi je zbog vas. Znala sam da ćete u jednom momentu doći do ove tačke. Mada, nadala sam se da će to biti mnogo pre, ali kad ste vas dvoje oboje smotani", isplazim joj se, iako znam da ima dobru nameru.
"Ako si ti već dobro, ja bih do grada. Feđa će sa mnom, tako da ti i Miha ostajete sami", namignem joj, a ona prevrne očima, ali primetim blago rumenilo.
"Stvarno ste sladak par."
"Mislim da bi trebalo da kreneš, Smolova", istera me iz sobe. U hodniku naiđem na Mihu, pa stanemo da popričamo.
"Feđa i ja idemo do grada. Pripazi na Danicu. Ipak je zbog tebe završila u gipsu."
"Dobro, mama, pripaziću je", prevrnem očima, ali odlučim da se ne svađam. Ništa mi danas ne može pokvariti raspoloženje.
"Feđa, idemo li?", provirim sa vrata u sobu, a on se nađe pored mene u samo par sekundi.
"Idemo, ljubavi", spusti svoju ruku na moj struk i svoje usne na moj obraz, a ja pokušavam da dođem sebi.
•••
"Hteo sam da te pitam nešto", kaže oprezno, a ja mu dam znak da počne.
"Za Novu godinu, kad smo bili u Beogradu i kad si došla gore u sobu da pričaš sa mnom. Sećaš se?", klimnem glavom, dok u sebi osećam kako nervoza raste, jer nemam ni predstavu šta želi da me pita.
"Kad si rekla da se plašiš moje reakcije. Je l' se to odnosilo na činjenicu da me voliš?", obrazi mi se zažare, pa sklonim pogled ka rafovima hrane, dok kao nešto tražim, ne bih li izbegla odgovor.
"Ana", nikad nije izgovorio moje ime ovako nežno, pa ne izdržim već ga pogledam.
"Da", kratko odgovorim, pa se ponovo vratim kupovini namirnica, jer ne mogu da posmatram njegovu reakciju.
"Pa onda sam ti dobro odgovorio. Nisi imala čega da se plašiš", ne skida svoj prodorni pogled sa mene, a ja uzdahnem.
"Nije baš bilo lako shvatiti šta osećaš. U momentu si bio divan, i taman bih se ponadala, a ti bi me onda odgurnuo od sebe. Kao ono veče u parku. Bila sam užasno povređena zbog toga."
"Nikad te više neću odgurnuti od sebe. Obećavam ti to", zagrli me svojim snažnim rukama, a ja mu nespretno uzvratim.
"Ti i to malo čudo ste moja sreća", pusti me iz zagrljaja, pa se u sekundi nađe u čučećem položaju pa spusti poljubac na moj stomak, ne obraćajući pažnju na ostale ljude koji nas čudno posmatraju.
"Znaš, nešto sam razmišljao", kaže kad se ponovo nađe u stojećem položaju, a ja ga zbunjeno posmatram. Šta se s njim dešava danas?
"Kad se Aleksej rodi, mogli bismo da pređemo i na drugo dete. Voleo bih da dobijemo i ćerku", u šoku ga posmatram, jer ne verujem šta sam upravo čula. Aleksej se još uvek nije ni rodio, a on već razmišlja o drugom detetu. A onda se setim da to najverovatnije neće biti moguće, pa se rastužim.
"Jesam nešto pogrešno rekao?", uplašeno me pogleda, a ja tužno odmahnem glavom.
"Nisi, Feđa, samo tu postoji jedan veliki problem. I sam znaš da se i ovo desilo nekim čudom. I tad su mi rekli da drugu šansu neću dobiti, da je nemoguće."
Njegove ruke završe na mom struku, pa me tako približi sebi i spusti svoje usne na moje čelo.
"Kad smo nas dvoje u pitanju, sve je moguće."
Još samo dva dela do kraja priče 😅 Kao da sam juče počela da je pišem, tako mi je ovo mnogo čudno 🙈
Već vam spremam nešto novo što se nadam da će vam se svideti 😁 Odobreno je od strane 😂
Nikad vam neću moći dovoljno zahvaliti za svu vašu podršku 💙💙💙
YOU ARE READING
𝑆𝑎𝑚𝑜 𝑍𝑏𝑜𝑔 𝑁𝑗𝑒𝑔𝑎 ✅
Fanfiction𝐶𝑜𝑣𝑒𝑟 𝑏𝑦 @𝑑𝑎𝑛𝑖𝑐𝑎𝑠𝑖𝑑𝑒𝑟𝑒𝑢𝑚 💙 "𝑇𝑜𝑙𝑖𝑘𝑜 𝑝𝑢𝑡𝑎 𝑠𝑎𝑚 𝑠𝑒 𝑜𝑝𝑒𝑘𝑙𝑎 𝑛𝑎 𝑡𝑣𝑜𝑗𝑢 ℎ𝑙𝑎𝑑𝑛𝑜ć𝑢." "𝑂𝑑𝑟𝑎𝑠𝑡𝑒š 𝑝𝑜𝑠𝑙𝑒 𝑛𝑒𝑘𝑖ℎ 𝑑𝑜𝑔𝑎đ𝑎𝑗𝑎, 𝑙𝑗𝑢𝑑𝑖. 𝑁𝑖𝑗𝑒 𝑡𝑜 𝑑𝑜 𝑔𝑜𝑑𝑖𝑛𝑎." "𝐷𝑎 𝑠𝑎𝑚𝑜 𝑧�...
