𝑆𝑎𝑚𝑜 𝑍𝑏𝑜𝑔 𝑁𝑗𝑒𝑔𝑎 ✅

•4•

🔝Koliko samo obožavam ovu sliku 😍💙🔝

"Uzbuđena?", pita me Dušan dok se vozimo ka Samari, gde će momci po prvi put izaći na teren.

"Iskreno jesam. A mogu misliti kako je tek vama, koji izlazite na teren."

"Ja imam tremu", Aleks se požali, a ja mu uputim umirujući osmeh.

"Sve će biti super. Amajlija ti je tu", nasmešim se, aludirajući na moje prisustvo, a on uzvrati osmeh.

"Imaš amajliju? Daj da vidim", Dušan se odmah ubaci u priču, a Aleks i ja se pogledamo nervozno, smišljajući šta ćemo da mu kažemo.

"Ma znaš, Ana misli na moje nove kopačke. Donele su mi sreću u Fulamu, pa kontam da će mi je doneti i ovde", uz osmeh izgovori, a Dušan klimne glavom, kao znak da je poverovao u priču, na šta meni padne kamen sa srca.

"Ja imam Anu kao amajliju", nasmeši mi se, a ja jedva nekako zadržim smeh u sebi. Aleks ipak ne izdrži, pa se kroz ceo bus prolomi njegov ludački smeh, dok ga ja streljam pogledom.

"Šta je smešno?", Dušan ga zbunjeno pogleda, a on nekako zaustavi smeh.

"Ništa, samo sam tek sad shvatio da nama Ana dođe kao maskota", prostrelim ga pogledom, čim začujem ostale kako se smeju.

"Platićeš mi za ovo", šapnem mu na uvo, a on se nevino nasmeši.

Ostatak puta provedemo uz smeh, pa se nekako teško razdvojimo kad dođemo do Samare. Oni odu u svlačionicu, a ja se uputim ka tribinama tražeći svoje sedište. Nakon deset minuta hodanja po stadionu, nađem svoje mesto i sednem dok utakmica ne počne.

•••

Momci izlaze na teren, a ja ih s ponosom posmatram. Prekine me ponovni osećaj da me neko posmatra, pa se okrenem tražeći nekog poznatog. Pogled mi se zaustavi na momku, koji seda na mesto pored mene. Kapuljača, kačket i sunčane naočare pod kojima se skriva, izazovu moju radoznalost, pa ga skeniram pogledom, pokušavajući da saznam ko je i od čega se krije.

To mi pođe za rukom tek nakon što Kolarov da gol iz slobodnjaka. Misteriozni dečko počne da tapše, a široki rukavi dukserice se povuku ka laktovima, otkrivajući unikatna remek dela na njegovim rukama. Samo jedna osoba ima takve ruke.

"Ogromna nam je čast što je Fjodor Smolov došao na ovu utakmicu", izgovorim na ruskom, pa primetim kako se zaledio na par sekundi. Skine naočare pa se okrene ka meni.

"Možeš li da budeš tiša, ovde sam inkognito?", ledeno me pogleda, dok se ja i dalje smešim.

"I delovao si mi kao nevolja, kao buntovnik koji krši sva pravila", iskreno izgovorim, a on se na par trenutaka zagleda u mene, pa prevrne očima.

"Ma sve si ti upravu, samo se sad stišaj. Inače ćeš ti biti kriva ako Rusija ostane bez mene", sad ja prevrnem očima, pa vratim pogled na teren.

Aleks se ubaci u šesnaesterac, Dušan centrira ka njemu, ali ga igrač Kostarike obori. I dok ja kao nenormalna urlam kako je ovo bio penal, Fjodor me posmatra i smeje se. Prvi put da ga vidim da se smeje.

"Lepši si kad se smeješ", izgovorim, ne skidajući pogled sa dešavanja oko sudije. Primetim da sam ga zbunila, ali se brzo vrati u normalu.

"Ti si lepša kad si ljuta i kad psuješ sudiji sve po spisku", zacrvenim se kad shvatim da je razumeo sve do jedne psovke, koju sam uputila na račun sudije.

Počne da se smeje, najverovatnije mom crvenilu, ali ja nastavim da ignorišem to.

"Mogla si mi pomoći da se neprimetno izvučem sa stadiona posle utakmice", posmatra me dok čeka moj odgovor, a ja ga zbunjeno pogledam.

"Zašto bih ti ja pomagala?", postavim jednostavno pitanje, a on uzvrati već spremnim odgovorom, zbog kog pristanem.

"Zato što si radoznala, a ja ti delujem kao misterija, koju želiš da rešiš."

•••

Sudija odsvira kraj, a ja krenem ka izlazu sa Fjodorom, jer sam obećala da ću mu pomoći da neprimetno izađe sa stadiona. Nekako se proguramo do izlaza, pa stanemo da se pozdravimo, ali on najednom probledi.

"Au, eno mi pomoćnog trenera. Ako me vidi, gotov sam."

Brzim pokretom ruku me pribije uz sebe, pa spusti svoje usne na moje, želeći da se sakrije od njega.

Nakon par sekundi prvobitnog šoka, uzvratim mu poljubac. Stavim svoje ruke u njegovu kosu još više ga približavajući sebi, pa produbim poljubac ubacujući i naše jezike u igru, što zbog predstave, što zbog toga što se dečko savršeno ljubi.

Razdvojimo se, nakon što nam ponestane vazduha, svesni da je njegov trener odavno nestao s našeg vidika. Njegov uvek ledeni pogled se rasplamsa, pa približi svoje usne mom uvetu.

"Idemo kod tebe?", šapatom upita, šaljući trnce kroz čitav moj organizam, a ja kao omađijana klimnem glavom.

Krene ka mom hotelu, dok ga ja pratim u stopu, nesvesna sveta oko nas. Iako znam da on može razviti jedino veze na jednu noć, čini mi se da mi to i odgovara.

Dođemo do mog hotela, pa se prošunjamo do moje sobe. Nisam se šunjala sa momcima ovako još od srednje škole, pa se samoj sebi nasmejem. Uđemo unutra, a ja zaključam da mi momci ne bi upali u sobu.

Ponovo me samo jednim potezom pribije uz sebe, pa spusti ruke na moj struk. Podigne me, a ja obmotam svoje noge oko njegovog struka, svesna toga da je nakon puno vremena, neko ponovo uspeo izazvati da se osećam ovako.

Spustim svoje usne na njegove, ne dozvoljavajući mu da u potpunosti vodi igru. Položi me na krevet, nadvije se nada mnom i brzim pokretima mi skine Dušanov dres. Ubrzo nakon dresa i ostatak naše odeće završi na podu moje hotelske sobe, a mi se prepustimo strasti.

Šta je najgore što može da proizađe iz jedne lude noći?

Bum! Znam da je brzo, ali jednostavno oni su tako zamišljeni i ne neće biti neka velika ljubavna priča, jer sam ovo zamislila totalno drugačije, od svega što sam do sad pisala 😊

I da još jedno obaveštenje - nastavci će izlaziti tri puta sedmično, odnosno ponedeljkom, sredom i petkom 💙 Ponovo zahvalite danicamackenzie 😂💙

Ostavite mišljenje, puno bi mi značilo 💙

// 11.III 2022. Ne da su ispali velika ljubavna priča, nego još uvek želim jednu takvu 😅