Treća opcija

Part 10: "Menina."

Emma's POV

"Ian šta si napravio?"- pogledam ga raširenih očiju, a on se nasmije.

"Objasni mi."

"Molim te."- nakupe mi se suze u očima, dok pokušavam shvatiti šta se događa. Jesam ja to upravo čula da sam ja poginula?

"Lažirao sam tvoju smrt."- kaže te prebaci pogled na cestu.

"Pa ne možeš ju lažirat. Pa ja sam živa!"- viknem dok mi je glas drhtio.

"Vidiš, mogu i hoću!"- vikne i on te me nakratko pogleda.

"Nemoj, preklinjem te."- suze su mi se počele nakupljat na samu pomisao da sve koje znam da misle da sam mrtva.

A šali se. Zasigurno.

"Kasno je."- odmahne rukom i nastavi dalje voziti, a ja briznem u plač.

"Ian, ali ja imam bolesnu mamu. Pusti me. Molim te."- u suzama izgovorim, a onda zazvoni njegov mobitel te ozbiljno pogleda u mene, pa malo u njega.

"Zucni ijednu riječ. Ijednu! I sama znaš šta sam spreman napravit' ti?!"- krikne, a ja stavim ruku na usta kako bih se utišala da ne nadrljam.

"Halo?"- javi se te stavi na spikerfon.

"Iane, zašto ona?"- začujem Leonov glas u suzama te zatvorim oči suzdržavajući ispustiti ikakav zvuk.

"Imao si tri opcije. Nisi sam izabrao, pa sam ja."- ovaj s osmijehom kaže dok je mene ubijao svakom riječju sve više i više.

Kakve opcije? O čemu on priča?

"Zašto nisi mene ubio?! Šta ti je ona skrivila?!"- krikne, a ja gurnem ruku u usta dok sam se gušila u suzama jer misli da sam mrtva.

"Hej! Stišaj ton!"

"Ne bi bilo zanimljivo da sam tebe ubio. Ovako, pati."- odmahne glavom, a Leon zacvili. Sve bih dala da ga zagrlim, imam toliko pitanja za njega, a ja moram šutjeti.

"Pa imamo bolesnu mamu!"- krikne te shvatim da je još živa te s jedne strane malo odahnem.

"Da, i? Briga me. Tražio sam pare i još nisi htio obavit' posao i sad si platio."

"Sad smo kvit!"- vikne uz sarkastični osmijeh, a Leon procvili opet, a ja skupim oči.

"Zašto nju?! Pičko!"- krikne.

"Je li to to? Ili imaš još pitanja."- upita, dok sve jače i jače grizem dlan koji mi je u ustima samo kako ne bih proizvela ikakav zvuk.

"Jesi joj barem dozvolio da kaže zadnje riječi?"- projeca nakon nekog vremena, a ja se skupim od tuge dok me želudac grčio.

"Izgubila je nevinost. To sam jedino dozvolio."- odmahne kroz osmijeh, a ja sam se i dalje gušila.

"Pičko maloumna retardirana!"- vikne, a onda ga ovaj počne stišavati.

"Heej, shhhh."

"Pa imaš ti još žena u obitelji."- rekao je kroz osmijeh.

"Da ju nisi taknuo! Zaklat ću te!"- vrisne, a ja sam bila na ivici da ne vrisnem.

"Uu koje prijetnje."- hrapavo kaže.

"Jednu sam riješio, nemoj da moram i drugu."

"Jeb..!"- on prekine poziv te baci mobitel ispod mjenjača, pa ja zacvilim i prasnem u suze.

"Imaš jako kulturnog brata."- on je očigledno pričao sam sa sobom jer sam se ja doslovno gušila u suzama.

"No, prestani cendrat. Pomiri se više s tim da te nema više!"- pusti ruke sa volana i počne mahati rukama, a ja ga izbezumljeno gledam.

"A da napravimo da i tebe nema? Pa da budemo kvit!"- viknem te stisnem čeljust, a onda mi privali šamar i brzo vrati jednu ruku na volan.

"Nije ti dosta?"- vikne na mene, a ja zacvilim.

"Je, dosta je."- brzo uzvratim kako ne bih dobila još jedan šamar.

Nakon stvarno dosta vremena, prošli su sati i sati dok sam se ja smirila i ponašala kao mrtvac. Samo sam gledala na cestu, ni suze više nisam mogla pustiti koliko sam ih isplakala.

"Kud idemo?"- upitam kad shvatim da se stvarno previše vozimo.

"Lisabon."- odgovori, pa me iznenadi jer mi je rekao kud idemo, a ja kimnem glavom te sam se već odavno pomirila s tim da je moj život završio.

"Lijepo."

"A kad ćeš me ubit?"- upitam jer mi je ove patnje dosta.

"Neću te ubit."- pogleda me te izignoriram njegov pogled.

"Jako velikodušno od tebe."- kažem uz sarkastični osmijeh.

"Glumi da spavaš!"- krikne, a ja ga pogledam preko ramena te kad shvati da ne reagiram me povuče za rukav.

"Halo!"- pobunim se, a on me bijesno pogleda te stisne čeljust.

"Spavaj!"- vikne, a ja se vratim u početni položaj i zatvorim oči.

Osjetim polagano zaustavljanje auta te svjež zrak te shvatim da je otvorio prozor.

"Bom dia!"(Dobar dan!)- shvatim da je to rekao Ian te sam ostala zapanjena.

Šta je ovo?!

"Bom dia!"- začujem nepoznat glas te pretpostavljam da je to policajac.

"A jovem caiu no sono?"(Djevojka je zaspala?)- to nešto je promrmljao policajac, a Ian se samo cerekao.

"Sim, ela adormeceu."(Da, zaspala je)- kaže Ian, ali bilo je slatko da zna pričati, valjda portugalski.

"Tudo bem. Você pode passar."(U redu, možete krenuti dalje.)- nešto je rekao te sam začula zatvaranje prozora te je auto krenuo.

"Menina."(Djevojčice.)- oglasi se te me jednom rukom obgrli oko vrata, a ja automatski skinem periku s glave i bacim ju na pod.

"Ne diraj me."- odmah se izvučem iz tog 'zagrljaja', a on me bijesno pogleda te se brzo vratim kako sam sjedila.

"Zašto mi to radiš?"- rukama se uhvatim za lice te kažem kroz izdah.

"Jer mogu."- odgovori te me jače stisne za rame i privuče sebi, a ja se nisam smjela opirati jer bih nadrljala.

"Gladna?"- pogleda me, a ja ruku oslonim na vrata te glavu oslonim na dlan.

"A ne znam. Ne."- bezvoljno uzvratim jer mi stvarno nije ni do čega.

"Imaš smokiće iza u torbi."- kaže te pokaže rukom prema stražnjim sjedalima, a onda me ispusti iz 'zagrljaja'.

Glad me ubijala te sam se nakon kratkog razmišljanja okrenula i uzela crni običan ruksak sa sjedala, pa se vratim u početnu poziciju s torbom u rukama te ju otvorim i gurnem ruku u torbu i osjetim nešto hladno te pogledam u torbu i vidim pištolj, pa pogledam u Iana.

Vjerujte mi svašta mi je palo na pamet, prvo sam pomislila da ubijem Iana i da pobjegnem, ali nemam mobitel, a ni ne mogu pozvati policiju. Ne mogu ništa, a možda me i ubiju njegovi ljudi. Svašta se loše može dogoditi.

A da sebe ubijem?

"Ni ne pomišljaj."- probudi me iz misli Ian te se trznem.

"A zašto to imaš u torbi?"- skupim snage te ga izvadim iz torbe i odložim ga na torbu.

"Spremi to."- hladnokrvno uzvrati, a ja prekrižim ruke dok smo obadvoje gledali u pištolj koji se nalazio u mome krilu.

"A šta ako neću?"- protrnula sam na te riječi jer možda me sad i ubije.

"Prosvirat ću ti tu lijepu glavu."- odgovori kroz osmijeh, a ja zagrizem usne.

"Koliko sam te pratila. Rekao si da me nećeš ubit."- preokrenem očima.

"Kad ti kažem da spremiš to! Onda to spremiš, ne postavljaš pitanja!"- vikne, a ja se brecnem te brzo spremim pištolj, pa na kraju ne izvadim smokiće i bacim torbu iza te se skupim na sjedalu.

x x x

2k, oleee. Hvala vaam!😀

Lysm♥️