Treća opcija

Part 36: "Sama si birala."

Emma's POV

Pala je noć i već pola sata mudrujem kako da stupim u ikakvu komunikaciju s njim, a da to ne ispadne krivo jer želim kući.

"Ovaj... moram ić."- ustanem se iz kreveta u potrazi za mobitelom.

"Čekaj, odvest ću te."- napokon ustane iz tog kreveta i ugledam to isklesano tijelo bez majice.

Mislim da slinim.

"Prošetat ću."- zamahnem rukom i krenem prema vratima te uhvatim kvaku, ali me uplaši njegova ruka koja se našla meni iznad glave, a ustvari je pridržavala vrata.

"Nećeš"- automatski, bez premišljanja ozbiljno kaže, a onda osloni i drugu ruku na vrata te zatvorim oči kako bih se sabrala, pa izdahnem i okrenem se prema njemu pošto sam mu bila okrenuta leđima te ga ugledam kako me ozbiljno gleda.

"Dobro."- dignem obadvije ruke u znak predaje pa slegnem ramenima, a on me uhvati za ruke te ih pribije uz ta ista vrata i poljubi me.

Mrzila sam to kod njega što me kontrolira, viče, udara, dok je s druge strane mislim da je povrijeđen i da treba vreću za udaranje, nažalost to sam ja.

Pusti me i udalji se od mene u potrazi za majicom te ju obuče kad ju nađe na fotelji i stavi lisnicu oko struka, što je značilo da konačno mogu normalno funkcionirati.

"Toliko o tome koliko ti je bitan mobitel."- zamahne mobitelom kad ga nađe na fotelji.

Rukom se posvrbim po nosu te se nasmijem, a onda mi priđe i da mi ga u ruke te se odmaknem od vrata, dok je on nešto tražio po sobi.

"O jebote!"- pomalo isfrustrirano kaže pa na noćnom ormariću nađe ključeve od auta što ga nasmije i krene prema meni.

"Mami ćeš reći da si otišla prošetati i da si naišla na mene, ako pita šta smo radili, sjedili smo u tvom parku i pričali, a dalje ću ja riješiti."- zaprijeti mi prstom, a ja skupim obrve te on krene prema vratima, ali ga ja preduhitrim.

"Zašto bi joj to rekla?"- upitam ga te se on zaustavi i ponovno se okrene prema meni.

"Jer nemaš izbora?"- upitno kaže, a ja se nasmijem.

"Imam."- sigurno odgovorim, a on se nasmije i uhvati me čvrsto za vrat te me pribije uza zid koji je bio iza mene.

"Sigurna?"- zakrene glavom te prosikta kroz zube.

"Zucni i jednu jebenu riječ! Ne znaš koji ću ti pakao od života napraviti!"- isfrustrirala sam ga očigledno, ali on ne zna da je moj život već u paklu od kad njega znam.

Iznenade me dva šamara koja dobije te vrisnem i ispružim ruke u znak obrane.

Znate ono, ponadaš se da više nije onoliko govno od čovjeka koje je bilo do nekidan i ponadaš se da mu je stvarno stalo do tebe i da se odlučio promjeniti, ali ne. Opet je digao ruku na mene.

"Drago mi je da smo se razumijeli."- pusti me te hrapavo kaže, pa otvori vrata i krene niz hodnik, dok sam ja poniženo hodala iza njega.

Siđemo dolje te sam očekivala da će izaći van, ali je otišao u kuhinju te sam ja ostala stajati pred ulaznim vratima čekajući ga.

"Gdje si ti?"- začujem trčanje iz kuhinje, dok sam ja mirno stajala prekriženih ruku pred vratima.

"Čekam?"- kažem te ga pogledam podignute obrve.

"Dođi jest."- zamahne rukom da mu priđem, a ja odmahnem glavom.

"Pričekat ću te."- odgovorim, a on preokrene očima.