Treća opcija

Part 21: "Baš ste lijep par!"

Emma's POV

"Blair, idemo!"- vikne Becca, a Blair ju pogleda.

"Ma kud? Pa tek si došla."- kaže Blair.

"Doći ćeš opet sutra."- s osmijehom joj uzvrati Becca, a Blair kimne glavom.

"Doći ćeš sutra opet?"- pogleda u mene te me upita, a ja se okrenem prema Ianu jer ne znam što bih joj rekla.

"Naravno."- odgovori Ian umjesto mene, a Blair se nasmije.

"Vidimo se onda sutra."- te male ručice nađu put oko moga vrata te me zagrli i uhvati za ruku te me odvuče do ulaznih vrata pored Iana.

"Baš ste lijep par!"- pred nas stane Blair i nasmije se.

"Blair!"- opomene ju Becca, a ja se nasmijem na njezin osmijeh.

"Book!"- počne mahati te istrči iz kuće, a ja se približim vratima te se nagnem na štok promatrajući ih kako odlaze, pa mahnem kad mi Blair mahne iz auta te zamišljeno ostanem stajati uz štok.

"O čemu trenutno razmišljaš?"- probudi me iz misli Ian te me odvuče malo sa strane i zatvori vrata pred nosom.

"Ne znam."- slegnem ramenima te se udaljim od vrata.

"Želim van, želim živjet', želim slobodu."- odgovorim snuždeno te uperim prst prema prozoru.

"Ja sam ti svoje rekao."- smireno kaže dok smo stajali jedan nasuprot drugomu na sred hodnika.

"Iaan."- očajno odugovlačim, a on prekriži ruke i pogleda me podignute obrve.

"Ja imam samo 17 godina."- zamahnem rukama, a on odmahne glavom.

"I ja 23."- uzvrati, a ja se sarkastično nasmijem.

"Idem van zapalit' doći ću."- otvori vrata te izađe van, a ja se nezadovoljno vratim u dnevni i nastavim gledati Spužva Boba koji me odmah podsjetio na Blair.

"Baš ste lijep par!"

Projuri mi ta rečenica kroz glavu te se nasmijem.

Eh da Blair nije ovakav kreten, bili bi odličan par.

Zamišljeno sam sjedila te me iz misli probudi kucanje na prozoru te se brzo okrenem i ugledam Iana s cigarom u ustima, prstom mi je pokazivao da dođem. Ustanem s kreveta te dođem do prozora, a on zacvokoće i pokaže prema izlaznim vratima na što ja raširim oči.
Odmahivala sam mu glavom kako ne želim van, ali morala sam jer se razljutio.

"Pa bosa sam!"- otvorim prozor te viknem na njega.

"Jesam ti lijepo rekao te se obučeš."- odgovori te stavi cigaru u usta.

"Pa nisam se nadala da ćeš me vodit' van."- raspravljala sam se s njim.

"Hoćeš van ili nećeš?"- upita, a ja si puhnem u bradu.

"Ako ćeš me nosit' može."- kažem uz osmijeh na što on napravi grimasu.

"A ne. Teška si."- smrkne se, a ja širom otvorim prozor i udarim ga po ramenu.

"Zar se tako razgovara s jednom profinjenom damom?"- smirim se i stavim ruke na kukove.

"Ti si budala."- puhne mi dim u facu, a ja se nakašljem.

"Pa s kim sam 24 sata ni ne čudim se."- brzo zatvorim prozor, a Ian se nasmije i baci cigaru te potrči u kuću pa kad shvatim da ide na mene pobjegnem uz stepenice, ali me uspije uhvati pred sobom.

"Neee!"- viknem kad me uhvati.

"Mene našla zvat' budalom."- uhvati me za ruke i počne škakljati.

"Iaan!"

"Ne!!"- počnem vriskati i smijati se, a onda me uhvati za noge i prebaci preko ramena.

"Majko sveta, pa ovo je gore nego u lunaparku."- oglasim se, a on se nasmije.

"Još uvijek mi se sviđa ona opcija da ćeš me nosit', ali... može normalno?"- upitam ga, a on me spusti, a ja si puhnem u glavu na što se on nasmije.

"Idemo van ili ne?"- upita me, a on stavi ruke iza leđa čekajući me da skočim te se ja zaletim i skočim mu na leđa, pa izađemo van.

Njegovi čuvari su nas malo čudno gledali, ali šta sad.

"Šta si se ušutila?"- upita, a ja sam spustila glavu na njegova leđa dok su ruke bile oko njegovog vrata te sam razgledavala prirodu oko sebe.

"Šuti! Uživam!"- opomenem ga, a on se nasmije.

I stvarno, ušutio je, a ja ponosno kimnem glavom i zatvorim oči te počnem udisati svjež zrak.

"Koliki god kreten ti bio ima nešto dobroga u tebi."- pričala sam sa sobom te shvatila da je to izašlo na glas.

"Zapanjen sam! Prvi put da si mi rekla nešto tako lijepo!"- okrene glavu prema meni, a ja se udarim jednom rukom po čelu.

"Ovo nije trebalo u javnost."- promrmljam si u bradu pa se rukom udarim po čelu, a on se nasmije te i ja uzvratim osmijeh. Prvi put da mi je bilo ugodno u njegovom društvu.

Jesen, zaista lijepo doba, vjetar i kiše. Reći ćete sada da sam luda, ali mene veseli kiša i hladnoća. Ne znam kakav je to gen, ali čudan je. Sva sam jednostavno čudna.

"Emma!"- probudi me iz misli Ian, a ja se trgnem.

"Ha? Šta?"- podignem glavu s leđa te se približim njegovoj glavi kako bih mu dala doznanja da ga slušam.

"Hoćemo nazad? Je li ti hladno? Mislim, bosa si."- kaže, a ja zamlataram nogama.

"Hoćeš me voditi i sutra van?"- upitam ga, a onda sam vidjela da mu se čeljust stisnula, a tijelo mu se napelo.

"Vidjet' ćemo hoćeš li biti dobra."- kaže te stane.

"Idemo nazad?"- upita, a onda zakrene glavu prema meni.

"A idemo."- odgovorim kroz izdah, a on nastavi hodati.

Kada dođemo u kuću spusti me te se okrene prema meni gdje ja ugledam veliku tetovažu na strani njega srca koja je dosta virila iznad majice.

"Kakva ti je to te..."- krenem rukom prema tetovaži, ali me preduhitri njegova, pa moju ruku brzo spusti.

"Ne diraj to."- opomene me na što je skupim oči.

Krenem rukom opet prema tetovaži jer mislim da me krivo shvatio.

"Ako kažem da to ne diraš onda to ne diraš!"- vikne na mene na što se ja stresem i spustim ruku.

"Okej, oprosti."- odmah se ispričam kako ne bi bilo daljnjih posljedica te se okrenem i odmarširam uz stepenice, a onda odem u sobu.