Treća opcija

Part 17: "Imaš tri opcije."

Emma's POV

Zatvorim oči, a onda me stisne nešto dolje pa shvatim da mi se pripišalo, a onda krenem potajno ustajati.

"Gdje ćeš? Ne mrdaj."- stegne me rukom jače oko struka i tako mi spriječi da ikud odem.

"Moram na wc."- kažem kroz izdah, a onda me pusti, a ja povučem za sobom plahtu s kojom sam bila pokrivena.

"Ostavi plahtu."- stanem te ga blijedo pogledam i shvatim da je gol pa skupim oči, ali mi se osmijeh svejedno razvukao na lice pa odmahnem glavom i odmarširam u wc.

Kada sam obavila što sam trebala izađem iz wc-a te me iznenadi Ian koji je na svu sreću obukao bokse i sjedio je na krevetu prekriženih ruku.

"Oprosti što sam uzela plahtu, ali..."- stanem pred njega te pokupim njegovu majicu s poda koja je nema dugo bila na meni, pa brzo skinem plahtu i obučem ju.

"Ne brini se, bit ćeš kažnjena."- ozbiljno je rekao te stanem i skamenim se kad to kaže jer mi se svašta motalo po glavi.

"O-ozbiljan si?"- promucam na što se on glasnije nasmije.

"Zezam se, daj šta ti je."- nastavi smijanje, a ja skupim oči i dođem s druge strane kreveta i krenem ga pogodit' jastukom, ali nažalost ima brze reflekse tako da se uspio obranit'.

"Debil."- frknem si u bradu te sam ostala stajati na mjestu.

"E sad si gotova!"- kaže uz osmijeh te se ustane na koljena i povuče na krevet te sam pala na leđa, a onda se nadvije iznad mene, pa me počne škakljat.

"Ne!"

"Ian hahahhahahahah!"- vrištala sam od smijeha, ali sam mogla vidjeti i da se on prvi put iskreno smije, dok sam se ja ispod njega otimala i koprcala.

"Reci mi da sam najveći kralj na svijetu."- oglasi se te se i on počeo pomalo otimati jer sam se borila.

"Ne! Hahahhha! Pre-sta-ni!"- vikala sam uz glasan osmijeh.

"Reci."- govorio je.

"Ian hahahahhahaha!"- vrištala sam od smijeha, a on me neumorno škakljao.

"Da, tako se zovem."- smijao se donekle normalnije nego ja.

"Ti si naj-veći hahhahaha kralj na hahahhaa svije-tu hahah."- rekla sam, ali nije prestao.

"Pa prestani, umrijet' ću hahahhaa."- vikala sam uz osmijeh

"Ne želim, tako se lijepo smiješ."- rekao je s osmijehom na licu te prestao, pa me počne promatrati.

"Uh, ja mislim da je vrijeme za spavanje."- kažem te pokušam smiriti disanje.

Bilo mi je previše neugodno, tako da sam ga nekako morala maknuti sa sebe.

"Što god hoćeš djevojčice."- poljubi me u čelo te se makne s mene i legne do mene, pa me privuče uz sebe.

"A smijem ja tebe nešto pitati?"- upitam ga te sam prstom prelazila preko njegovog nabildanog tijela jer mu nisam bila okrenuta leđima, a onda ga pogledam.

"A valjda smiješ."- kaže kroz izdah te prođe rukom kroz kosu.

"Kako je moja mama?"- nesigurno upitam te zatvorim oči jer mi je jedno prolazilo, a to je da ju je možda ubio ili da je umrla.

"Dobro je."- odgovorio je nakon dužeg vremena, a ja ga pogledam skupljenih očiju.

"Zašto ti je toliko dugo trebalo da odgovoriš?"- upitam te maknem prst s njega.

"Jer... Eto..."- odugovlačio je, a ja sam se razočarala.

"Umrla je."- sjednem na krevet, a suze su već okupirale moje oči.