Part 13: "Želiš razgovarati?"

6.3K 191 10
                                    

Karla's POV

"Mama!"- vrisne Leon te otrči do nje, a i mi za njim kad vidimo da kleči na koljenima.

"Moja Emma nije mrtva!"- vikne udarajući Leona.

"Monstrume! Zbog tebe je mrtva!"- vikne na njega kad joj pokuša pomoći, pa ga odgurne od sebe.

"Shhh!"- počnem ju smirivati, a Leon se počne udaljavati te otrči iz hodnika, a gospodin Fran i ja smo se samo pogledali, dok mu je pogled govorio 'mogu otrčati za njim?', a ja kimnem glavom te otrči za njim. Uhvatim Emminu mamu pod ruku te ju podignem, pa doktori shvate da je otišla iz kreveta i odvedu je u sobu, a ja odem za njima.

"Gospođo, ne smijete biti pod stresom."- namještali su je doktori na krevetu, a ja sam stajala sa strane i lomila se.

"Kako da ne budem pod stresom?!"

"Pa ubio mi je dijete!"- vrisne kroz suze, a ja skupim oči kako bih se obuzdala, ali teško.

"Karla?"- dozove me te joj brzo priđem.

"Moja Emma nije mrtva, oni svi lažu, znaš. Nemoj plakati."- uhvati me za ruku te drugom obriše moje suze.

"Mama sam, osjetila bih da joj se nešto dogodilo."- kaže te rukom pokaže na srce, a ja se nasmijem.

Pitanje sada.

Emma Lane, gdje si? Jesi li stvarno mrtva ili je ovo nekakva šala?

Kad razmislim o tome rasplačem se jer me sve ovo uništava, malo, po malo.

"Nemoj plakati."- opet obriše moje suze, a onda izađu doktori.

"Nisi ti kriva."- utješi me, ali bezuspješno jer sam ja najviše i kriva. Lažna policija ju je odvela, to jest otela, a ja sam dozvolila da ju odvedu jer sam glupa!

"Jesam."- oglasim se nakon stvarno dužeg vremena.

"Nisi, samo si joj htjela pomoći."- kaže, a ja zacvilim i zagrlim ju.

Ian's POV

Vraćam se kući iz ureda, cijeli dan sam se raspravljao s dobavljačima kokaina i oružja jer gamad se ne da tako lako te me odjednom iz misli probudi zvuk mobitela 'Fran'

"Halo, buraz!"- javim se.

"Smatraju je mrtvom."- odmah ispali, a ja se nasmijem.

"Odlično smo ovo obavili."- kažem uz osmijeh, ali Fran nije pretjerivao previše s emocijama.

"A šta je tebi?"- upitam ga kad shvatim da je ušutio.

"Pa nisi joj to trebao napravit."- rekao je ozbiljno, a ja zagrizem usne. Kad on kaže da nešto nisam trebao napravit, onda je zasigurno upravu.

"Frane, ovako bi nas našli."- pokušam ga utješit.

"Svejedno. Cura ima pravo na život."- hrapavo kaže.

"Dramiš."- hladnokrvno kažem.

"Ali ona ništa nije kriva, mama joj je bolesna. Jedva skuplja novce da prežive obadvije. Brat joj je kreten. Njega si trebao otet i ubit'. Pusti Emmu."

"Ti shvaćaš da me boli kurac, a to što si se ti zaljubio stvarno nije moj problem."- kažem sprdajući ga.

"Ti si kreten!"- poklopi mi, a ja se nasmijem.
Fran je inače ostao u Danskoj kako bi javljao stanje od tamo.

Izađem iz auta te hodam prema kući pa čim uđem odem kod Emme u sobu.

"Vratio sam se..."- odugovlačio sam te vidio nju na krevetu kako sjedi i blijedo me pogledala.

Treća opcijaDonde viven las historias. Descúbrelo ahora