𝑇𝑟𝑒𝑛𝑒𝑟 ✅

•Prolog•

👆 Da počnemo sa glasom, u koji sam zaljubljena, i novom pesmom, koja me na prvo slušanje podsetila na glavnog ženskog lika 🙈 Volela bih kad biste ubuduće ostavljali i komentar na pesmu, koju ostavim, jer volim da vidim šta ljudi misle o mom muzičkom ukusu 😂💙 👆

"Siguran si u to?", upitam, dok se u sebi nadam kako će odgovor na moje pitanje biti potvrdan. Svim svojim screm sam u ovome i nisam sigurna kako bih podnela da posle svega ipak moram da napustim klub, za koji dišem.

"Ko bi bolje vodio tim od osobe, koja je ceo svoj život deo tog tima?", blago mi se osmehne, a meni srce lupa kao ludo. Maštala sam o ovom trenutku stotinu puta, ali nikad nisam verovala da će se zaista dogoditi.

"Znam da nije isto kao biti na terenu, ali ne sumnjam da ćeš biti podjednako uspešna i na klupi.", osmeh na mom licu odavno nije bio veći.

Polako prelazim pogledom po terenu ispred nas, upijajući svaki detalj. Mnogo puta sam čula kako fudbaleri koriste tu frazu, ali za mene je ovaj stadion zaista druga kuća. Imala sam dve godine kad sam prvi put kročila na njega, šest kad sam postala deo kluba.

"Vasilij bi bio ponosan.", trepnem par puta terajući suze, koje prete da skliznu niz moje obraze. Obećala sam sebi da neću ponovo zaplakati, ma koliko mi teško bilo. Ja svoja obećanja ispunjavam.

"Hvala ti za sve. Daću sve od sebe da opravdam tvoja očekivanja."

Kad su mi doktori rekli da više nikad neću kročiti na teren, mislila sam da moj život tu prestaje. Izgubiti prvu ljubav je bilo veoma teško. I dalje je. I baš onda kad sam mislila da sve gubim, Jurij mi je dao šansu da ostanem deo tima i na taj način sačuvam barem svoju drugu ljubav - Lokomotiv.

Godinu i po sam provela kao deo njegovog stručnog štaba, učeći sve što mi je potrebno da jednog dana i sama budem šef. I evo, sad kad se on povlači u penziju, njegovo mesto postaje moje.

I iako mi je kao navijaču iskreno žao što se povlači, ne mogu da ne budem srećna što sam napokon dobila priliku da postanem trener.

Danas je tačno mesec dana otkako sam napisala prolog i tačno mesec dana otkako je sva moja pažnja usmerena na "Trenera" 🙈 Verujte mi da ne preuveličavam kad kažem da sam svakodnevno danonoćno radila na ovome,  danicasidereum  može da posvedoči 😅 Bukvalno počinjem u šest - pola sedam ujutru i provodim dvostruko radno vreme za laptopom, ali ne žalim, jer iskreno uživam u ovome 💙

Znam, prolog je kratak, ali to je samo prolog 😏 Svi naredni delovi imaju minimum hiljadu reči, a većina se kreće od hiljadu sto do hiljadu trista. Neki od njih imaju i preko hiljadu petsto što je apsolutni rekord kad su moje knjige u pitanju 🙈 Takođe, jedna od novina je što je devedest odsto delova napisano iz jednog take-a, ako bismo mogli to tako da nazovemo, što dovoljno govori o tome koliko sam uživala u pisanju 😊

Moram da se zahvalim  danicasidereum  na cover-u i da ponovim još jednom da je ovaj put i definitivno prevazišla samu sebe 😍💙🔥 Kad mi ga je poslala, pola sata sam ga samo gledala i smešila se kao debil, jer odavno ništa savršenije nisam videla 🙈 Grafička plače za tobom 😋💙

Takođe, moram da se zahvalim i koroni, koliko god to glupo zvučalo 😅 Da nisam imala simptome i da mama nakon toga nije bila pozitivna na virus, ne bih imala vremena da se ovako posvetim Wattpad-u, jer ne bih morala da sedim u izolaciji 😂 Tako da, uz sve negativno što nam je pandemija donela, a toga je zaista mnogo, postoji i ponešto pozitivno 🙈

Za kraj, želim da vas pitam - Šta mislite koliko će ova knjiga imati delova, ne računajući prolog? Ni sama još uvek ne znam tačan odgovor na ovo pitanje, jer mi je ostalo da napišem još par poslednjih delova, ali želela bih da čujem vaše pretpostavke 💙

P.S. Nije trideset 😂