𝑇𝑟𝑒𝑛𝑒𝑟 ✅

•45•

☝ Odavno mi niste ostavljali komentare na muziku 😂 Mada da budem iskrena, bila sam u iskušenju da vam ostavim Spaleta, asistenta na matematici, da se i vi malo nasmejete 😂 danicasidereum , zar nije genijalan? 😂☝

"Он сумасшедший, что ли?", otkako je čuo da je Adrian rešio da ide s nama za Lion, reakcija se ne menja.

"Ne znam i ne zanima me. Ako je već zapeo da ide, mi tu ne možemo ništa."

Naravno da ni meni ni momcima neće biti prijatno zbog njegovog prisustva, ali svima nam je nadređeni, zbog čega ne smemo ništa da kažemo.

"I ja treba skoro šest i po sati da slušam kako taj kreten flertuje s tobom?", nervozan je, mada ne razumem čemu to.

"Ne flertuje sa mnom, samo želi da proprati ovako bitnu utakmicu. Valjda je i normalno da ga interesuje igra tima, koji plaća."

Istina, otkako je došao na mesto generalnog nikad se nije naročito interesovao za tim i rezultate. Smatrala sam da je tako, jer jednostavno ima poverenja u Jurija, ali imala sam priliku da vidim da to nije razlog.

"Ti si slepa, ako ne vidiš da pokušava da te odvuče u krevet. Čak je i Alekseju to jasno!", ljut je, na šta se blago osmehnem.

"Ревнуешь?", ne smatram ljubomoru pozitivnom emocijom, ali trenutno mi prija što je takav zbog mene.

"Конечно, нет. Samo mi je odvratan. Stariji je od tebe deset godina, ima suprugu i svejedno ga nije blam da obleće oko tebe pred svima. Мудак.", iznerviran je, a ja ne izdržim da se tome ne nasmejem.

Sklupčam se u njegovom naručju, zbog čega pogled s filma, prebaci na mene. Bes, koji ga je do malopre držao, sad se izgubio. Spusti poljubac u moju kosu, dok me rukom što je moguće više približi sebi.

"Da ne moramo da se krijemo, dobro bi on mene čuo.", što je najgore znam da bi. Feđa je sa svima iskren i sa svima direktan. Ukoliko mu nešto smeta, nema problem da to i stavi do znanja.

"Nema potrebe za tim. Valjda me poznaješ dovoljno da znaš kako nije moj tip.", okrenem sve na šalu, mada znam da njega ovo zaista muči. No, zaista nema potrebe. Ljubavnica nikad nikome nisam bila i nikad nikome neću biti. Toliko nisko čak ni moje samopouzdanje nije palo.

"Pa nisam baš siguran da znam. Nekako ne mogu da skapiram da li više voliš plavooke ili pak ovakve kao ja.", uzvrati uz osmeh, što je dobro, jer znači da ga je ljutnja sasvim prošla.

"Rekla bih da mi je ova druga varijanta ipak bliža srcu."

Svaki dan sve više padam na njega i jasno mi je da mi nema pomoći. I ne na izgled, koliko na to kako se ophodi prema meni. Prosto poželim da zauvek ostanem u njegovom naručju.

"Jesi spakovala lekove?", kao da mu je najednom palo na pamet, upita krajnje ozbiljno. Rekla bih da se o mom stanju brine više nego ja. Promumlam potvrdan odgovor, dok mi je glava zabijena u njegove grudi. Obožavam taj parfem, koji koristi.

"Nervozna si zbog utakmice, zar ne?", u sekundi pročita moje ponašanje, što me svaki put iznova oduševi. Nisam jedna od onih osoba, kojima je lako da rečima izraze šta osećaju, zbog čega mi je ovo njegovo umeće omiljeno.

"Pomalo. Veoma bih volela da uđemo u četvrtfinale. Ti bar shvataš zašto mi je to toliko bitno.", klimne glavom, pa nastavi rukom da šara po mojim leđima, na taj način me umirujući.

"Biće sve super, Ala, obećavam ti. Jesam kad prekršio obećanje dato tebi?", potvrdim da nije. Što obeća, to i učini, i to je još jedna od osobina, koje mi se kod njega toliko sviđaju.

"Mogao bi da daš neki gol, znaš?", posmatram ga uz osmeh, pa se i na njegovom licu pojavi isti.

"Slabo si me ljubila ovih dana, pa nisam baš siguran da ću biti raspoložen za golove."

Istina je da smo zbog svih ovih gostovanja slabo imali priliku da se vidimo nasamo. Veoma je čudan osećaj kad na treninzima moram da budem profesionalna s njim. Naročito kad dobijem neodoljiv poriv da ga poljubim.

"Ako ne bude golova, onda ni ja neću biti raspoložena za poljupce. Jesi razmišljao o tome možda?", znam i ja da igram njegovu igru. 

Uz smeh se okrene ka meni, a onda me privuče u dug poljubac. Moje ruke završe u njegovoj kosi, dok ga držim što bliže sebi, jer mi je neophodniji i od vazduha. On svoje pak spusti na moj struk, ne dozvoljavajući mi da mu umaknem, mada to ni ne želim.

No, ne bismo mi bili mi, kad nešto ne bi prekinulo naše zajedničke trenutke mira. Tišinom, koja je dosad vladala, prolomi se zvuk mog telefona. Pokušam da ga ignorišem, ali prinuđena sam da ustanem, pošto ne prestaje da zvoni.

Kiril.

"Reci.", javim se pomalo nervozno, dok pogledom još uvek lutam po Feđi. Ni on se ne libi da me dobro odmeri, što kod mene samo izaziva želju da ga ponovo poljubim.

"Šta reci? Trebalo je da budeš ovde još pre pola sata.", dođe mi da samoj sebi opalim šamar. Imamo tradiciju da veče pred gostovanje u Ligi Šampiona gledamo Trenera, a ja sam na to sasvim zaboravila.

Pogled ponovo usmerim na Feđu, pa shvatim da mi se jednostavno ne napušta stan u ovakvim okolnostima.

"Izvini, Kiril, ali nisam sposobna da dođem. Koleno me ubija i jedva da mogu da ustanem iz kreveta.", mrzim što ga lažem, ali naš odnos je tajna, koju čak ni njemu ne mogu da kažem. Osetim zbunjeni pogled na sebi, ali ga ignorišem, jer ću mu svakako sve objasniti.

"Hoćeš da ja dođem do tebe?", zabrinuto upita i znam da je već spreman da napusti stan. Osećam se još gore zbog toga.

"Nema potrebe. Nakljukala sam se lekovima za spavanje, koji će, nadam se, uskoro delovati. Ujutru ću već biti dobro.", pričam mu, a krivica me izjeda. Dvadeset godina smo prijatelji i nikad mu ništa nisam krila. Sve do sad.

"Samo se ti naspavaj, Ala, i sve će to biti okej. Vidimo se onda ujutru.", prekine poziv, na šta je osećaj krivice kod mene još jači.

"Što si slagala Kirila?", zbunjeno upita, nakon što se vratim na krevet pored njega. Par trenutaka ga posmatram, a onda progovorim.

"Zaboravila sam da treba da prespavam kod njega, a pravi razlog što ne mogu da dođem, ne mogu da mu kažem."

Osećam da slabije razgovaramo u poslednje vreme, ali ne znam kako to da promenim, kad sam prinuđena da krijem ovo od njega.

"Je l' ti to meni nudiš polovinu svog kreveta?", posmatra me uz osmeh, na šta stidljivo klimnem glavom. Već znam da su mi obrazi crveni.

"Onda ću definitivno sutra morati da dam gol.", smeje se, dok me privlači nazad u svoje naručje.

"Minimum dva, Smolov. Manje od toga ne prihvatam."

Sve preporuke za film "Trener" 😍 Dva puta sam ga gledala i ne sumnjam da ću ga gledati ponovo 🥰 Naravno, nikad se neću oteti utisku da je napravljen po Feđi, iako je to nemoguće, obzirom da je izašao pre Svetskog prvenstva, ali dobro 😂

U petak izlazi jedan od mojih najdražih delova, tako da do tad neću da vas smaram za mišljenje 😂 Nadam se da vam se dopada 💙

Lepo je bilo videti Damjana nazad kući 🥰 Poprilično mi nedostaje u klubu, iako je toliko vremena prošlo 🙈💙 

Igra danas solidna 🔴⚪ Mada ja sam zadovoljna, samo nek mi je Boćko najzad dao gol 😍🔥 Uvek mi je teško izdvojiti jednu osobu, ali ako bih morala da biram, Boćko je bez ikakve sumnje moj omiljeni igrač u Zvezdi 💙

Ruka Pavkova je definitivno bila, tu nema rasprave, ali je takođe bio i penal nad Spidijem, koji nije sviran, tako da mu to nekako dođe na isto 😏

Mnogo mi je drago da vidim koliko mladih igra, mada postoji jedan, kog smatram apsolutno nesposobnim - pogađajte o kome je reč 😂 Žao mi je samo što Lazetić ne postiže gol, kod one stative, kakav bi to samo debi bio 🙈 Kakvi su vaši utisci? 💙