𝑇𝑟𝑒𝑛𝑒𝑟 ✅

•73•

"Прости.", pogled mu je na ruci, koja je u zavoju. Nisam baš neki ekspert za prvu pomoć, no sinoć sam dala sve od sebe. Hvala Bogu da nije zakačio neki od većih krvnih sudova.

"За что?", vidim da mu je neprijatno, no ne kapiram razlog. Ako misli da će jedan trenutak slabosti promeniti moje mišljenje o njemu, onda je lud. Pa on je mene toliko puta video u sličnim i mnogo gorim trenucima.

"Zato što si celu noć morala da provedeš pored mene. Znam koliko si se radovala odmoru sa Smolovom, a ja sam ti to sjebao.", glas mu je tih i veoma umoran. Na trenutak me pogleda, pokazujući mi i tim pogledom da mu je iskreno žao.

Privučem ga u zagrljaj, svesna da je idiot. On je pored mene proveo noći i noći, a sad mi se izvinjava što sam ja uradila isto za njega.

"Nisi ništa sjebao, ne lupaj. Najvažnije je da ti budeš dobro.", rukom polako prelazim preko njegovih leđa. Stvarno mi je drago da je jutros bolje, jer me sinoć isprepadao na smrt. Nisam oka sklopila celu noć, strahujući da će se probuditi i napraviti kakvu glupost.

"A šta si želela da mi kažeš?", kao da se najednom setio glasovne poruke, koju sam poslala pre neko veče. Zvala sam ga da mu kažem srećne vesti, ali sad nekako nije trenutak za to.

"Ni ne sećam se.", odglumim kako nije bitno, jer ne želim da ga sad zamaram i tim. Fokus treba da nam bude na njegovom oporavku, ne na činjenici da sam u drugom stanju.

"Nisam se ni setio da te pitam kako je prošla operacija.", frustrirano uzdahne, verovatno ljut na sebe što je mogao da zaboravi na moju operaciju.

"Morali smo da je odložimo za kraj godine, ali nije ni bitno. Da ti donesem doručak ovde? Možda i kakao uz to?", promenim temu, jer ne želim da moj život i u ovom trenutku bude u centru pažnje. Trenutno smo svi tu zbog njega, ne zbog mene.

"Sići ću dole. Smučila mi se ova soba.", klimnem glavom, kapirajući takvu odluku. Promena okruženja, pa makar i ovako mala, nije loš početak.

"Nadam se da se ne ljutiš što je i Feđa tu. Nije mi dopustio da dođem sama.", i veoma sam mu zahvalna na tome. Lep je osećaj kad imaš nekoga na koga uvek možeš da se osloniš. Do skora sam imala samo Kirila.

"Naravno da ne. I bolje bi mu bilo da te čuva, u suprotnom ćemo imati ozbiljnih problema.", široko se osmehnem, jer i u ovako teškoj situaciji pazi na mene.

"Da samo znaš kako si me sinoć isprepadao.", vratim nas na sinoćne događaje, iako nisam sigurna da mi je to pametna ideja.

"Sad znaš kako je meni bilo kad sam saznao za Puškinski. Ili kad si mi pre malo više od tri meseca rekla kako nećeš doći živa, ukoliko budeš sama vozila.", prebaci mi, a ja na to samo uzdahnem, jer ne znam šta bih uopšte mogla da kažem.

To od pre tri meseca je bilo samo par olako izgovorenih reči, koje nikad nisam mislila ozbiljno. No Puškinski je bio mnogo ozbiljniji. Bila sam uverena da ću se, čim me naredni put nešto povredi, baciti u Moskvu. Rekla sam mu za to, tek nakon što je ta želja nestala, i malo je reći da je bio šokiran.

"Dragi se nije ljutio što spava sam?", sad je on taj, koji menja temu, jer je prethodna previše depresivna.

"Nije. Razume koliko mi značiš.", i hvala Bogu da je tako. Da biram između oca svog deteta i brata, ne želim.

"Definitivno moram da se obratim Marini, ako želim da nađem onu pravu.", prokomentariše uz osmeh, ponovo odajući priznanje mojoj majci. Priznajem, nepogrešiva je.

Tišinu, koja je nastala, prekine zvuk njegovih creva. Ne čudi što je gladan, kad juče nije imao volje da jede, mada sam ga molila. Posluša opomenu, koju je dobio, pa se stepenicama spustimo u prizemlje.

Vadim i Feđa uveliko pričaju o nečemu, kad se nas dvoje pojavimo u dnevnoj. Naš ulazak privuče njihovu pažnju, dovoljno da stanu u pola razgovora. Obojici se pogled odmah zaustavi na zavoju oko Kirilove šake. Posle doručka ćemo obavezno morati da ga promenimo.

"Šta želiš da ti spremim?", upitam ga, spremna da mu malo udovoljavam. Priznajem, i sama sam gladna. Organizam mi poslednjih dana traži znatno veću količinu hrane.

"Šta ti je najlakše.", pusti me da sama odaberem, a on se za to vreme smesti na fotelju preko puta Feđine. Klimnem glavom pa nestanem u kuhinji. Napokon imam vremena da spremim pravi doručak.

Pronađem sve potrebne sastojke, pa se bacim na pripremu blina. Odavno ih nisam spremala, jer slabo jedem testo, no trenutno ih baš želim.

"Možeš da se udaš.", okrenem se ka izvoru glasa uz ogroman osmeh. Do skora na udaju nisam ni pomišljala.

"Ne znam baš. Slatkiši su mi slaba tačka, kad je kuhinja u pitanju.", ne unosim šećer, zbog čega ih nikad ni ne spremam. Što se pak slanog tiče, tim poljem sam zadovoljna. Imam dovoljno dugačak meni.

"Господи, upravo si mi slomila srce. A već sam bio spreman da te ženim.", nasmeje se, na šta ja prevrnem očima, iako me osmeh otkriva.

"Možda bi mogao da mi progledaš kroz prste.", posmatram ga, dok glumi kako razmišlja o mom predlogu.

"Moraću da ti progledam kroz prste. Ipak se trudnicama ne treba zamerati.", obavesti me o svojoj odluci, pre nego što spusti usne na moje. Jedan poljubac je dovoljan da zaboravim na haos, koji je ovde sinoć vladao. A bogme i na testo u tiganju.

Opsujem kad shvatim da je prvi pokušaj zagoreo, pa ga namršteno pogledam zbog toga što me omeo. Nevino se nasmeši, na šta zakolutam očima.

"Убирайся из моей кухни.", poteram ga nazad u dnevnu, jer ćemo Kiril i ja u suprotnom ostati gladni. Veoma je loš po moju koncentraciju. Nevoljno napusti kuhinju, ostavivši me da na miru dovršim doručak.

Naredni pokušaji prođu mnogo bolje od prethodnog, pa ubrzo postavim doručak na sto u trpezariji. Uz Kirilov tanjir ostavim i šolju kakaa, jer znam da će mu to popraviti raspoloženje. Uvek ga popravi.

Posmatra me zbunjeno, dok ja trpam bline jedan za drugim. Naravno da mu je to privuklo pažnju, kad zna da mi se inače često desi da propustim doručak. Ne mogu da jedem prvih par sati po buđenju, pošto mi je često ujutru muka.

"Ala, jesi ti jela išta prethodnih dana?", pita, i iako vidim da je ozbiljan, ne mogu da suzdržim smeh. Možda ipak i nije tako loš trenutak da mu kažem.

"Pitao si me šta sam želela da ti kažem pre neko veče.", zastanem na trenutak, a on ne trepće dok čeka nastavak.

"Trudna sam."

Juče je ovoj ljubavi bio trideset i prvi rođendan 🎂 Ne znam gde proleteše tolike godine, al' 'ajde, volim ga i tako matorog 😂  A od sinoć mi je naročito drag, jer mi je odgovorio na rođendansku čestitku 🥳😂

Kako vam se čini deo? 💙