𝑇𝑟𝑒𝑛𝑒𝑟 ✅

•51•

👆🏼 Kaže Spotify da je ovo pesma, koju sam ubedljivo najviše puta čula ove godine, pa kao ta logika 😂 Tužna i lepa 🙈💙 👆🏼

"Серьёзно?", posmatram Kirila u neverici, jer mi je upravo rekao da je Marina u loži. Nismo se čule danima, nijedna nije želela da napravi prvi korak, i sad se najednom pojavi na stadionu.

"Mrtav ozbiljan. I da sve bude bolje, Adrian se raspričao s njom. Mislim da pokušava da očara tvoju majku, kako bi napokon otišla s njim na ručak.", zenice mi se prošire od šoka. Koliko samo prljavo igra.

"Блядь, Kiril, lik ima suprugu i dvoje dece. Какого чёрта я ему нужна?"

Ništa mi se nikad nije gadilo više od oženjenih muškaraca, koji varaju svoje supruge. Pogotovo, kad su i deca u igri.

"Мудак.", da kratak komentar, ne trošeći mnogo reči na njega. Našla sam se u situaciji kad me strah da se pojavim na stadionu bez pratnje. Ja, koja sam u ovoj areni uvek nalazila utehu, sad bežim od nje, kao đavo od krsta. Samo zbog Adriana.

"No, ne treba da brineš. Marina je ionako oduševljena Smolovom i rekao bih da se to nikad neće promeniti.", pokuša da me uteši, na šta mu se iskreno osmehnem. Možemo biti u svađi, ali uvek će mi želeti najbolje. A ona Feđu smatra najboljim za mene.

"Блин, ja neću ni doživeti kolica. Umreću od infarkta zbog Adriana i njemu sličnih.", smeje se, kao da sam mu ispričala neku šalu. Što je najgore, mrtva sam ozbiljna.

"Расслабься, Ala, jer čini mi se da te naš kapiten odlično čuva. Ko bi rekao da je napadač, a ne golman.", prasnem u smeh, mada je fora užasno glupa. Očajnički mi treba neki razlog za smeh trenutno.

"У тебя всё нормально?", priđem Dmitriju, koji je prethodnu utakmicu protiv Rubina proveo na tribinama. Ovu će provesti na klupi, iako me poslednjih dana stalno ubeđivao da se oseća odlično. Ne bih da rizikujem.

"Obećavam ti, Ala, sve je super. Ne dopada mi se jedino što mi ne daš na teren, ali čak i to razumem.", razumem i ja njega. I sama sam bila taj tip igrača, koji uvek želi da je na terenu. Osećala bih se nemoćno, kad god bih ostala na klupi.

"Ako želimo da nam igraš utakmicu decenije, ne smemo sad da te rizikujemo."

Priznajem, već rizikujem ostanak u kupu današnjom postavom, ali moram da odmorim igrače za četvrtfinale Lige Šampiona. Svesna sam da u tom duelu nemamo nikakvih šansi, no svejedno ne želim da izađem sa oslabljenim sastavom. Daćemo sve od sebe, zbog navijača i zbog nas samih, a rezultat nije bitan.

"To je utakmica veka, a ne decenije.", Aleksej uskoči sa svojim komentarom, čime zaradi moj osmeh.

"Nećemo sad da preterujemo.", imali smo mi dobrih utakmica i ranije. Istina, ne u bližoj prošlosti.

"Эй, ljudi, imamo gosta.", zbunjeno se okrenemo ka Antonu, koji je upravo ušao u svlačionicu. Danas je izgleda dan da ljudi dolaze nenajavljeno.

Namršteni izraz u sekundi zameni jedan od mojih najiskrenijih osmeha, kad na vratima ugledam Jurija. Nedavno smo se čuli, ali prošlo je mnogo vremena otkako smo se poslednji put videli.

"Tako mi je drago da te vidim.", kao malo dete mu se obradujem, pa se, ne obraćajući pažnju na publiku, nađem u njegovom zagrljaju. Uvek ću obožavati ovog čoveka.

"Zar da propustim polufinale kupa?", osmehne mi se, a u pogledu vidim ponos. Sem Feđe, kod koga to često imam priliku da vidim, ljudi me obično ne gledaju tako. Činjenica da je moj mentor ponosan na mene mi odmah izbije sve ono negativno iz misli.

"Morate obavezno doći naredne sedmice. To će tek biti sjajna utakmica.", Anton mu se obrati s poštovanjem, koje se nikad nije izgubilo. Jedan period sam patila za tim što se i meni ne obraćaju tako, a onda sam shvatila da mi se ovaj prijateljski odnos s njima mnogo više dopada.

"Uopšte ne sumnjam. Svaka vam čast na takvom uspehu.", čestita momcima. Meni je već čestitao nakon pobede nad Lionom.

"To je Alin uspeh. Njoj i čestitajte.", taj dobro poznati glas mi miluje receptore za sluh. Obrazi me polako bole od ovolikog osmeha, koji je nacrtao na mom licu.

"U pravu si, kapiten. No ja sam njoj već čestitao.", odgovori mu blago, s dozom poštovanja u glasu, koju ja jasno prepoznajem. Dopada mu se što se lider tima zauzima za mene, jer to govori dovoljno o odnosu, koji s njima imam.

"Давайте, пацаны, na zagrevanje. Utakmica će ionako uskoro da nam počne."

Po prvi put u životu bih volela da ne moramo na teren. Ne jer se plašim rezultata - to nikad ne bi mogao da bude razlog, obzirom da im bezgranično verujem. Ne želim na teren, jer mi se trenutna atmosera nerealno sviđa. Strah me da će to nestati, što i nije čudno, ako uzmemo u obzir da sve u mom životu pre ili kasnije nestane.

"Он мне очень нравится.", prokomentariše Feđu, a ja se trudim da sakrijem osmeh, koji se formira. 

I meni se sviđa. Nenormalno mnogo.

"Trebalo bi da krenem ka loži.", odmahnem glavom, čim to izgovori.

"Нету шансов. Danas sediš na klupi s nama.", ja sam celu sezonu presedela pored njega i ovo je moj način da mu se zahvalim za to.

"Znaš da je to protiv propisa.", progovori kroz smeh, na šta slegnem ramenima. Jedno pravilo više, koje ću prekršiti, mi ne znači naročito.

"Ako se neko i bude žalio, Adrian će to rešiti.", bar mi je to dužan za sve ove traume, koje zbog njega vučem.

"Kakav odnos imaš s njim?", na trenutak me zbuni njegovo pitanje, a onda jednostavno slegnem ramenima.

"Profesionalan.", s moje strane to zaista i jeste. Za onu drugu stranu ne mora ni da zna.

"Znam kakav je, pa sam brinuo da bi mogao da pokuša da iskoristi svoju poziciju, kako ni slučajno ne bi trebalo.", zenice mi se prošire, jer nisam očekivala ovo.

"Po tvom pogledu vidim da je već pokušao.", uzdahne, a ja odlučim da ne krijem istinu, kad mu je ionako sve već jasno.

"Priznajem, sve mi je neprijatnije zbog njega. No još uvek uspevam da se nosim s tim.", uz pomoć Feđe i Kirila, ali nije bitno. Najvažnije je da uspevam.

"Nisam ni sumnjao u tebe, Ala, ali ako pređe granicu, reci mi. Naučiću ga lekciju, koju nikad neće zaboraviti.", iskreno se nasmejem, jer nije jedini, koji to žarko želi. Čini mi se da i moj dečko svakim danom to sve više priželjkuje. Da naša veza nije protiv pravila kluba i da zbog toga ne moramo da se krijemo, odavno bi mu polomio kosti.

"Kiril je uvek sa mnom, tako da svakako ne može puno. Istina, trenutno pokušava da očara Marinu u loži, ali to mu je nemoguća misija.", to je bar jedna od stvari u koje sam stopostotno sigurna.

"Ako ko zna da proceni karakter, to je onda tvoja majka. Verujem da će ga ispljuvati, čim se vidite nakon utakmice.", uzvratim mu osmehom, iako nisam baš sigurna u to. Želim da se stvari vrate na staro, ali ja neću biti ta, koja će se prva izviniti.

To je bar lekcija, koju sam dobro savladala.

Kako stvari stoje, najverovatnije ću zaglaviti u Beogradu sama do kraja godine i već me depresija hvata zbog toga 😅 Ovo je period godine, koji najviše volim, a ne mogu da ga provedem s porodicom, zbog korone 🙈 Tako da po ko zna koji put ove godine - jebem ti koronu 🙄 Vi kako ste? 💙