𝑇𝑟𝑒𝑛𝑒𝑟 ✅

•22•

"Dosadan si."

Požalila sam što sam mu uopšte rekla za Maksima, jer ne prestaje da melje o našem sastanku. Još da sve bude gore, deluje da ga je celu noć istraživao. Toliko različitih informacija mi je ispričao od jutros da se pitam kako je uopšte zapamtio sve te stvari.

"Kako možeš da ne budeš uzbuđena? Jedan od najpoželjnijih neženja u Moskvi želi bolje da te upozna, a tebe kao da uopšte nije briga.", prevrnem očima, jer ovaj razgovor teče u nedogled. Lakne mi kad ugledam stadion, jer to znači da se ovome upravo bliži kraj.

"Nisam rekla da me nije briga. I kad smo već kod toga, i tebi bi, baš kao meni, fokus trebalo da bude na utakmicama, koje su pred nama. Ne na nekom vlasniku kluba.", sad je on taj, koji prevrće očima.

"Život nije samo fudbal.", od te rečenice mi je svaki put muka.

"Zar ćemo zaista ponovo voditi ovaj razgovor?", volim ga poput rođenog brata, ali ponekad je užasno dosadan. Na moju sreću, upravo parkiram pred stadionom, pa nema potrebe dalje da ga slušam. 

"Zucneš li pred momcima bilo šta o Volkovu, pozvaću UA i reći ću im da sam se predomislila u vezi patika.", znam mu sve slabe tačke. Nevoljno obeća da će ćutati, nakon čega krenemo ka ulazu.

"Привет, Pavel. Jesu mi momci već stigli?", upitam uz osmeh, spremna da odmah otpočnem trening. Istina, nisam se baš naspavala, ali bar sam se pripremila za fudbal.

"Svi do jednog. I sam sam bio šokiran.", uzvrati mi šaljivim tonom, kao i skoro svako jutro. Uvek mi popravi dan tim svojim pozitivnim duhom.

"Bolje onda da idem, dok nisu napravili još kakvu glupost.", i sama se našalim na njihov račun. Uputim se ka terenu, na kom provodim većinu svog vremena. Kad bih morala da biram jedno mesto, koje me čini srećnom, izabrala bih upravo ovo parče trave.

"Доброе утро, парни. Spremni za malo fudbala?", ne propustim da ih pozdravim s vrata svlačionice. Malo po malo to je postala tradicija.

"Još kad ne bi ponovo morali u avion, bilo bi sjajno.", Aleksej progunđa, na šta se iskreno osmehnem. Nije on jedini koga sva ova gostovanja izluđuju. Utakmica protiv Porta će nam biti četvrto gostovanje u nizu, a sva su poprilično udaljena od Moskve.

"Samo razmišljaj o tome kako naredni vikend igramo kući. Nema aerodroma i aviona, nema hotela i ono najvažnije, najzad naša publika.", pokušam da ga utešim, ujedno tešeći i sebe.

"Jeste, Ala, igramo kući. Naravno, ko preživi let od devet sati do Porta i jedan isto tako dug nazad do Moskve.", nije da nije u pravu.

"I kao šlag na tortu, dva sata do Ufe danas i još dva nazad.", i Dmitri se nadoveže, podsećajući nas sve koliko nam je raspored sjeban.

"Ну давайте, пацаны, nije sve tako loše. Još uvek odlično stojimo na sva tri fronta.", razumem da su veoma umorni, ali ne smemo sebi sad da dopustimo greške. Bodovna razlika na tabeli je još uvek mala.

"Hoću da izađete na teren sa malo više energije. Odigraćemo kratku utakmicu i obećavam, neću vas više mučiti danas. Ionako ste već spremni za demoliranje Ufe.", uz osmeh im dam do znanja šta od njih očekujem, pa zatvorim vrata za sobom, nastavljajući ka terenu.

Sve razumem. Besni su na savez, što moraju ovoliko da putuju, i to s punim pravom. No, upravo bi se taj njihov bes mogao iskoristiti za motivaciju sutra.

Šta kažeš na Balzi rossi, danas u dva?

Poruka izmami osmeh na moje lice, iako znam da moram da ga odbijem. Mogu samo misliti koliko mu je truda trebalo za jednu rezervaciju tamo, obzirom da je to jedan od najekskluzivnijih restorana u Moskvi.

Rado, ali tad ću već biti na pola puta za Ufu 😅

Volela bih da mogu da pristanem, ali obaveze su obaveze.

Radovao sam se što ću te videti, ali razumem. Srećno sutra!

Vratim telefon u džep, dok mi blagi osmeh titra na usnama. Dignem pogled, pa zateknem Smolova, kako me posmatra. Ostali još uvek nisu izašli, mada znaju da nemamo vremena za razvlačenje.

"Spreman za Porto?", upitam, prekidajući neprijatnu tišinu. Znam da mu nije drago što će u Ufi grejati klupi, ali potreban mu je odmor. Problem je što nije jedini kome je odmor neophodan. Aleksejevo kukanje možda deluje bezazleno, ali i njemu je hitno potrebno malo odmora. U suprotnom neće još dugo izdržati.

"Iskreno, jedva čekam. Nedostaju mi utakmice.", nasmejem se, jer je zapravo propustio samo utakmicu sa Baltikom. Ova s Ufom će biti druga.

"Ubrzo ćeš želeti odmor, veruj mi.", to je neminovno. Koliko god da volela fudbal i svoj posao, sva ova putovanja me umaraju.

"Ne brini ti za mene, odmaram se ja dovoljno van terena. Mislim da je odmor najpotrebniji upravo tebi.", kao da se s Kirilom dogovarao.

Odmahnem glavom uz osmeh, pa posvetim svoju pažnju ostatku tima, koji upravo izlazi na teren. Baš u pravom trenutku, jer nemam volje da se ubeđujem s njim, kad negde u podsvesti znam da je u pravu.

Nije odmor toliko potreban meni, koliko mom kolenu, koje je u sve gorem stanju. Jedina želja, koju sam imala nakon operacije, je da više nikad ne prođem kroz to. No sad svesno rizikujem, zbog tima.

Mnogi će reći da nisam normalna, ali ja drugačije ne znam.

•••

"Bili ste genijalni! Obećavam vam, čim se vratimo iz Portugala, dobijate slobodan dan.", zaslužili su to više nego iko.

"E hvala Bogu, bar neke lepe vesti.", Aleksej, koji je celu utakmicu proveo na klupi, bude prvi s komentarom. Zašto me to ne čudi?

"Prerano se raduješ, Ljoh, tek ćemo se sad napatiti u ovom periodu do utakmice.", Dmitrij se nadoveže, što je počeo sve češće da radi.

"Nemojte da se razvlačite po svlačionici, jer nas prevoz za aerodrom već čeka.", znam da bi sad slavili pobedu, ali nemamo vremena za to. Slaviće u avionu.

Sve čestitke na pobedi! Nakon ovog mi više nije žao što si me odbila juče 😉

Nasmejem se na poruku, koja mi je upravo stigla od Maksima. Nisam očekivala da će razmena brojeva zaista poslužiti nečemu. Obično to bude da bi se pohvalili pred društvom.

Meni je još uvek žao 😅

Nema potrebe, pomerio sam rezervaciju za sutra. Nadam se da ćeš mi se ovaj put pridružiti 😏

Da li je moguće da je zaista toliko nestrpljiv da me ponovo vidi?

Obećam mu da ga ovaj put neću ostaviti na cedilu, pa mu, uz glupavi osmeh, pošaljem adresu na kojoj ću ga čekati, jer insistira da dođe po mene.

Nikad nisam bila preterano romantična, a momci i veze su mi uvek bili u drugom planu, ali ne mogu da poreknem da mi ovakva pažnja veoma prija. Odavno se niko nije trudio da me očara, zbog čega se može reći da mi je ovo nepoznat teren. Ono što me zapravo iznenađuje je to, koliko se radujem svemu ovome. 

Samo se nadam da se neću razočarati.

Hvala na prvom mestu u Fiction! 💙 Obožavam vas! 💙 Mišljenje? 😂💙

Kakav samo tenis danas! 🔥 Pet sati gledanja, ali se zaista isplatilo 😂 Pogotovo jer je Švarci pobedio 😂🙈 Gleda li iko Roland Garos? 🙈💙