👆 Neka me nostalgija opucala danas pa sam ponovo počela da slušam pesme, koje sam slušala pre više od pet godina 😂 👆"Dvadeset krugova oko terena. Ko bude zabušavao će, kunem vas se, dobiti kaznu zbog nepoštovanja treninga. Kazne, koje klub daje, za dolazak na trening u pijanom stanju uopšte nisu male.", dam im do znanja da mi neće biti problem da popunim par formulara.
Po licima im vidim da su svi do jednog nenaspavani, ali ovaj put mi nije ni najmanje žao. Ni oni ne razmišljaju o tome da sam i sama morala ustati kao vampir i odreći se sna, da bih sad bila ovde. Faktički sam i sama kažnjena.
"I samo da znate, naredni put kad se usudite da dođete u onakvom stanju, pozvaću Adriana, pa će se on baviti vama.", nikad zapravo ne bih pozvala generalnog direktora, jer bi to značilo da zaista nisam sposobna da vodim tim. No sve dok oni misle da bih, ostalo nije bitno.
"Popusti im malo, Ala.", Kiril ponovo pokuša da se zauzme za njih, na šta ga prostrelim pogledom.
"Znam ja vrlo dobro šta znači biti srećan zbog pobede, ali ne planiram da trpim ovakvo ponašanje. Što pre shvate da ovo nije način da se proslavi, to bolje po njih."
Kome je alkohol ikad išta dobro doneo? Zar treba da nam se desi situacija kao sa Mamaevim i Kokorinom? Ne bih to poželela ni najgorem neprijatelju, a ne momcima, s kojima sam odrastala i s kojima sam poslednjih godina provodila svaki dan.
"Koliko se ja sećam i ti si znala da proslaviš uz alkohol.", prebaci mi, ne shvatajući da ovo nije jedna od tema za diskusiju. Zabraniću im alkohol, koliko je u mojoj moći, i ne interesuju me preterano njihova mišljenja.
"Jesam, ali nikad u svom životu nisam došla onako mamurna na trening."
Lažem, jesam. Samo jednom, kad sam imala dvadeset. No za razliku od njih, ja nisam slavila. Tad još uvek nisam znala da se nosim s gubitkom oca, a godišnjice su mi bile gore nego smrtna kazna. To je zapravo jedini razlog što Jurij nije urlao na mene, onako kako sam ja juče urlala na njih.
Uvek je znao kad mi je bilo loše.
"Završili? Svih dvadeset?", upitam sumnjičavo, ali im ipak na kraju popustim. Sve i da su ukrali koji krug, naradiće se danas dovoljno da to nadoknade.
"Nek se zagreju još malo, a ja odoh samo nešto da proverim. Vraćam se odmah i zateknem li ih kako zabušavaju, pronaći ću neki formular i za tebe.", pripretim Kirilu, pa krenem ka recepciji i Pavelu.
"Hej, treba mi jedna usluga.", ljubazno mu se nasmešim, kao i uvek kad mi nešto treba, na šta prevrne očima.
"A ja sam mislio da si prosto došla da posetiš starog prijatelja. Kako mogu da budem od pomoći?", stavi mi se na raspolaganje, što izmami iskren osmeh kod mene.
"Treba da mi proveriš je l' teretana slobodna.", na trenutak me pogleda zbunjeno, pa prasne u smeh.
"Neko će danas da umre na treningu, koliko vidim. Da nije malo rano da ih mučiš?", pogledom pokaže ka satu, koji pokazuje da je tek pola sedam.
"Ne brini, Pavel, brinem ja o njima. Još uvek su mi potrebni.", oboje se nasmejemo, nakon čega se okrene kompjuteru.
"Kao što sam i mislio. Nigde nema žive duše. Pravi grad duhova.", nisam ni sumnjala. Samo ja mogu da držim trening u ovo doba dana.
"Hvala ti, Pavel, srce si. Častim te posle pićem.", dobacim pre nego što krenem nazad ka terenu.
"Šta vam sad smeta? Da nije trava loše pokošena?", upitam, nakon što ih zateknem kako ponovo kukaju zbog nečega.
"Zar ne misliš da je hladno za trening?", Kiril im izigrava advokata.
"Oh, to nije nikakav problem. Sad ćete lepo da se ugrejete, jer trening nastavljamo u teretani.", vilice su im do poda, jer znaju šta to tačno znači.
"Ozbiljna si?", mislim da je i Kiril podjednako šokiran.
"Nikad ozbiljnija. Juče smo bili sprečeni da treniramo iz nekih mnogo glupih razloga, pa ćemo zato danas to da nadoknadimo.", nasmešim im se, zadovoljna što ovo zaista shvataju kao kaznu.
"Ali trening snage?", naredno što ću morati da uradim je da naučim Alekseja da drži jezik za zubima.
"Nemate pravo glasa, nakon onog juče. A sad pravac teretana, inače idem po formulare.", pokunjeno napuste teren uz Kirila, a ja zaustavim Smolova, pre nego što i on ode s njima.
"Ti si slobodan do devet, kad ćemo se vratiti na teren.", obavestim ga, na šta me on zbunjeno pogleda.
"Zašto sam slobodan?"
"Zato što si juče bio trezan. Ne kažnjavam one, koji nisu krivi.", namršti se, kao da sam mu upravo rekla neku mnogo lošu vest, a ne da je oslobođen treninga snage. To je svima ubedljivo najomraženiji trening.
"Deo sam tima. Ako su oni kažnjeni, i ja sam.", svakim svojim postupkom me sve više oduševljava.
"U redu, Smolov, kako god ti želiš. Ali samo da znaš, ako nastaviš ovako, biću prinuđena da ti još pre kraja polusezone dodelim kapitensku traku. Pazi šta radiš.", nasmejem se, pa krenem ka teretani, po prvi put ga ostavivši bez teksta. Nek se i to jednom desilo.
"Aleksej, volela bih da naredni put ne koristiš pse i mene u istoj rečenici. Više volim mačke.", zenice mu se prošire, jer shvata da znam šta je trabunjao dok je bio pijan.
Istina je da me je, kao malu, ujeo pas i od tad ih ne podnosim, zbog straha. Tako da definitivno nikad ne bih imala kuče.
"Nisam tako mislio.", počne da se pravda, što me nasmeje. Retke su situacije u kojima se on crveni.
"Možda da pokušaš sa izrazom potrčko. To mi zvuči mnogo bolje.", znam da bi trebalo da budem ljuta na njih, ali jednostavno ne mogu. Previše mi je stalo da bih bila ljuta. To je verovatno osobina, koju najviše mrzim kod sebe, ali ne mogu ništa da promenim. Marina me rodila kao ogromnu dobricu, toliku da čak ni život nije uspeo da me pokvari.
"A sad da se vratimo treningu. Hoću da date svoj maksimum u naredna dva i po sata, inače ćemo zaista imati problem. Zenit se neće sam od sebe demolirati.", uozbiljim se, ali ta ozbiljnost ne može da potraje dugo pored Alekseja.
"Zenit? Zar ne igramo s Ufom za vikend?", verovatno bi trebalo da ga pošaljem na snimanje mozga, no umesto toga samo prasnem u smeh. Ni ostatak tima nije ništa bolji.
"Da je meni tvoj mozak da se bar na jedan dan odmorim."
Kako onda čovek da bude ozbiljan, ili još gore ljut, na njih?
Znam, znam, nije jedan od zanimljivijih, no zato je naredni jedan od mojih omiljenih 🙈 U glavnim ulogama Aleksej i jedan novi lik 😂 Nadam se da ćete uživati 💙
BINABASA MO ANG
𝑇𝑟𝑒𝑛𝑒𝑟 ✅
Fanfiction𝐴𝑙𝑖𝑛𝑖𝑚 𝑣𝑒𝑛𝑎𝑚𝑎 𝑡𝑒č𝑒 𝑙𝑗𝑢𝑏𝑎𝑣 𝑝𝑟𝑒𝑚𝑎 𝑓𝑢𝑑𝑏𝑎𝑙𝑢. 𝑂𝑡𝑘𝑎𝑑 𝑝𝑎𝑚𝑡𝑖 𝐿𝑜𝑘𝑜𝑚𝑜𝑡𝑖𝑣𝑎 𝑗𝑒 𝑛𝑗𝑒𝑛 𝑘𝑙𝑢𝑏. 𝑈𝑠𝑙𝑒𝑑 𝑝𝑜𝑣𝑟𝑒𝑑𝑒, 𝑖𝑧𝑎𝑧𝑣𝑎𝑛𝑒 𝑠𝑎𝑜𝑏𝑟𝑎ć𝑎𝑗𝑛𝑜𝑚 𝑛𝑒𝑠𝑟𝑒ć𝑜𝑚, 𝑡𝑟č𝑎𝑛𝑗𝑒 𝑝𝑜 𝑡𝑒...