𝑇𝑟𝑒𝑛𝑒𝑟 ✅

•46•

S nelagodom posmatram Adriana, koji je odlučio da momcima održi govor pred utakmicu. Priznajem, tražio je moju dozvolu za to, ali šta sam uopšte mogla da kažem? Moje jadne uši samo što ne prokrvare od njegovih reči. Imam utisak da nikad loptu nije šutnuo.

Aleksej iskoristi prvu pauzu, koju je Adrian napravio, da podigne ruku, kao znak da ima pitanje. Srce mi sleti u pete, jer ko zna šta će budala sad provaliti.

"A izvinite, je l' možemo mi da čujemo Alu i ono što ona ima da nam kaže? Treba da izađemo na teren uskoro, a ona još nije progovorila.", poželim da se nasmejem, ali znam da ne smem. Ne smemo da budemo bezobrazni prema njemu.

Adrian ga iznenađeno pogleda, pa nakon par trenutaka prvobitnog šoka, klimne glavom. Ponadam se da će napustiti svlačionicu i otići ka svojoj loži, ali ne, još uvek je tu. Izgleda da i njega interesuje šta ću da kažem.

Pogledom nervozno potražim Feđu, koji mi se već smeška u znak podrške. Jedna je stvar držati govor momcima, ali je sasvim nešto drugo kad moram to da radim pred nekim iz uprave.

"Kroz taktiku smo prošli već pet puta u poslednja dvadeset i četiri sata, pa mislim da nema potrebe da vam to ponovo pričam. Već ste ušli u istoriju kao jedna od najboljih ruskih ekipa u Evropi. Pitanje je samo - da li možemo da budemo najbolja verzija Lokomotiva ikad?"

I ja, baš kao i oni, imam tremu zbog ove utakmice. Takmičenje, koje mi nikad nije bilo bitno, sad ima ogromnu važnost za mene. Jurij je imao dvadeset i četiri godine da uspe s ovim timom, a ja već znam da imam samo tri.

"Mi jesmo najbolji!", Aleksej je ponovo prvi da progovori. Za njim i ostali poviču isto, uvereni u to što izgovaraju.

"Mnogi ne veruju u to. Dokažite im da greše.", smeškam se, jer dobro znam kako reaguju kad im neko udari na ego. Adrian je to uradio kad je pitao za pojačanje, ne verujući u to da su sposobni da se sami izbore sa očekivanjima. Nisu mu to zaboravili.

"Только Локо, только победа!", tradicija, koju imamo pred utakmice, ne izostane ni ovaj put. Te četiri reči su dovoljne da mu damo do znanja da nije deo našeg tima.

Momci krenu ka terenu, a ja osetim jedan uporan pogled na sebi. Adrian je i dalje tu, što mi ne dozvoljava ni trenutka nasamo s Feđom. Pođe ka meni, kako bi mi nešto rekao, ali Feđa mi prvi priđe.

"Podseti me, Ala - jesi tražila dva ili tri gola?", nonšalantno upita, samo kako drugi ne bi imao priliku da priča sa mnom. Ne kapiram šta se dešava sa mnom, kad mi njegovo ponašanje toliko prija.

"Dva će biti dovoljna.", iskreno se nasmejem, dok koračamo ka terenu, ne obraćajući pažnju na Adriana, koji je ostao za nama.

"Evro-golovi ili nije bitno?", nastavlja razgovor, ne ostavljajući me samu sve do klupe i Kirila.

"Спасибо.", šapatom mu se zahvalim, jer me nije ostavio u nezgodnoj situaciji. Ne bih znala sama da razgovaram s Adrianom, to je činjenica. Klimne glavom uz blagi osmeh, pa ode ka centru terena, spreman za početak utakmice.

"Jesi bolje danas?", Kiril se raspituje za moje koleno, na koje sam se vadila prekjuče. Stalno me proverava i opominje, što mi već polako ide na živce. No, ne smem ništa da mu prigovorim, jer sam sama sebi kriva za ovu situaciju

"Всё отлично.", pogled mi je na momcima, jer je sudija upravo označio početak utakmice. Ukočim se kad nas dvoje dobijemo društvo na klupi. Ma da li je ovaj lik realan?

Ovaj put nema Feđe da ga drži dalje od mene. Jedino je Kiril tu, ali nisam sigurna koliko mi može pomoći.

"Nema šta, Ala, odlično vodiš tim.", pogledam ga na trenutak, pa vratim pogled na teren.

"Hvala Vam.", zahvalim se iako mi njegova pohvala apsolutno ništa ne znači. Način na koji me gleda mi daje do znanja da mi ovo ne govori zbog mog trenerskog umeća, već iz nekih drugih razloga, koji se meni gade.

"Kad ćeš upoznati Marinu s dečkom?", Kiril upita, očito kapirajući situaciju bolje nego što se čini. Hvala dragom Bogu što ga imam.

"Joj, ne znam, Kiril, ali definitivno bi trebalo što pre. Predugo smo zajedno da bih ga krila od mame.", nadovežem se na njegovu priču, kojom pokušavamo da stavimo do znanja Adrianu da nisam zainteresovana. Zainteresovana sam jedino za našu devetku.

Već u narednom momentu sam na nogama, jer smo poveli. Kao što je i obećao, moj divni dečko je postigao gol. Svojom bombom od gola je utišao ceo stadion i doveo nas na korak do četvrtfinala.

"Блин, Ala, ne kapiram kako, ali još je bolji nego što je bio u Krasnodaru. Bio sam uveren da je to nemoguće.", Kiril kao ogroman fan posmatra sve ovo u neverici. Ja se pak smejem, svesna da briljiramo ove sezone.

"Izgleda da od tebe treba očekivati i ušatog.", okrenem se u neverici ka njemu, pa kad shvatim da je ozbiljan, poželim da se lupim po čelu.

"Hvala Vam na veri, ali ne treba preterivati. U četvrtfinalu nas ionako očekuje Siti, tako da dalje od toga ne možemo."

Radujem se tim utakmicama, više nego ijednim do sad. Ne želim nikog da potcenjujem, ali to će biti prva prava ekipa s kojom ćemo igrati. Ja s timom od sto miliona protiv Gvardiole, čiji tim vredi milijardu. Kako se ne radovati tome?

Kiril i ja vrištimo od sreće, jer su momci postigli još jedan gol, a gospodinu direktoru zazvoni telefon. Nakon kratkog poziva se napokon izgubi sa terena, a nas dvoje možemo da odahnemo.

"Sad kad je otišao, želim da znam šta se dešava s tobom i Smolovom. I samo nemoj da mi pričaš priče, kako mi se pričinilo, jer nisam slep pa da ne vidim te poglede, koje razmenjujete.", pogledam ga iznenađeno, ne verujući da je sve povezao.

"Zajedno smo.", priznam, jer očito nema smisla da ga lažem, kad mu je sve jasno.

"Otkad?", ton mu je uzbuđen, što odaje njegovo oduševljenje. Obzirom koliki je fan i ne čudi me što ovako reaguje.

"Od Katara."

"Bila si s njim neko veče, zar ne?", crvenim se, jer sam uhvaćena u laži. Zbog toga uvek i izbegavam da lažem. Klimnem glavom, a on počne da se smeje.

"Блядь, Ala, isprepadala si me kad si rekla da ne možeš da ustaneš iz kreveta. Celu noć od brige nisam spavao kako treba. Trebalo je odmah da mi kažeš istinu.", izvinjavam mu se pogledom, zaista žaleći zbog toga.

"Прости, no nisam mogla da ti kažem. Niko ne sme da zna zbog pravila kluba.", ne želim probleme ni sebi, ni njemu. A ukoliko sve ovo dođe do Kortkova ili pak Adriana biće frke.

"Блядь, moraću da uposlim Marinu, ne bih li napokon pronašao devojku. Svaki put pogodi."

Istina. Od starta mi je pričala o Feđi, stalno ga hvaleći i nabacujući mi ga, iako sam uporno odbijala da je slušam. Sad vidim da je bila u pravu.

Iskreno, smorena sam isuviše da bih smislila neku super temu za razgovor, a Loko nisam ni gledala da bih sad mogla da komentarišem 🙈 Za mišljenje neću da vas smaram do petka, kao što sam i obećala, tako da uživajte 😂💙