𝑇𝑟𝑒𝑛𝑒𝑟 ✅

•60•

"Блядь, Ala, to je samo jedan dan. Odemo u Rim, obavimo pregled i vratimo se nazad.", osećam da će dobiti nervni slom zbog mene, ali svejedno ne želim da idem. Ne želim sebi da dajem lažnu nadu, a onda da se ponovo sjebem, kad shvatim da mi pomoći nema. 

"Nemamo vremena za to."

Sutra igramo protiv Spartaka, u subotu protiv Dinama, a u petak protiv CSKA. Pojačali smo treninge, kako bi kraj prvenstva prošao glatko. Imamo određenu prednost i gotovo je izvesno da ćemo uzeti trofej, no svejedno nemamo pravo na kiks. Bar ne u naredne tri utakmice u Moskvi.

Ako se u te tri dobro snađemo, poslednja dva kola će nam biti potpuno nebitna, jer ćemo i matematički obezbediti titulu šampiona. To bi bilo sjajno, jer bismo onda mogli da se posvetimo kupu. I tu su nam, ako Bog da, ostale još dve utakmice - polufinale i finale.

Sve u svemu, biće ovo jedna nezaboravna sezona.

"Mene živo interesuje kad ćeš naći vremena za sebe.", po glasu prepoznajem da je živčan i svesna sam da ima pravo da bude. Svakodnevno gleda koliko se patim zbog problema, koji imam, a odbijam da odem doktoru.

"Nekad te zaista ne razumem, a, veruj mi, dajem sve od sebe.", najzad prestane da hoda ukrug, pa se smesti na kauč. Uzdahnem, kapirajući da ću ipak morati da mu dam neko objašnjenje.

"Šta će se promeniti, sve i da odemo? Ponovo će me ozračiti onim nesretnim rendgenom i onda će mi reći ono što i sama znam - vaš organizam ne želi da prihvati veštačko koleno kao svoje i mi tu ne možemo ništa."

Već sam to čula od Vasiljeva i zaista mi ne treba da to slušam još jednom. Pomirila sam se sa sudbinom i ne vidim zašto sad ponovo prolazimo kroz ovo.

"Ну, давай, Ala, da ne verujem u to da zaista mogu da ti pomognu, ne bih ti ni predlagao da odemo. Kad sam te još slagao?", posmatram ta dva smeđa oka, koja me mole da pristanem na njegov predlog. 

Svesna sam da mi želi najbolje, ali nisam sigurna koliko snage za to što predlaže imam. Slom živaca mi nipošto nije potreban pred sam kraj sezone, a još jedno razočaranje bi ga sigurno izazvalo. Da je bar Kiril tu, sve bi bilo drugačije.

"Ой, Федь, baš si našao pravi trenutak. Zar ne može to da sačeka kraj sezone?", pitam, mada već znam odgovor. Bezveze trošim glasne žice.

"Ako možeš da izdržiš do tad bez lekova, onda može.", zna da je to nemoguće. Frustrirano uzdahnem, jer znam da se ovaj put neću izvući. Već par dana me nagovara, ali dosad nije uspevao da me ubedi.

"Što mi ovo radiš?", zaista razumem da brine za mene, ali imam toliko obaveza. 

Sve i da nađem jedan slobodan dan, treba da odem do Vladimira da vidim kako je Kiril. Poruke i pozivi nisu dovoljni da realno procenim njegovo stanje, ali osećam da sam mu potrebna. I volela bih da budem uz njega, kao što je on uvek bio uz mene, no posao mi to ne dozvoljava.

Obgrli me oko struka, privlačeći me bliže sebi. Poljubac, koji spusti u moju kosu, je toliko nežan da mi daje odgovor i pre nego što ga izgovori.

"Jer te volim."

Svaka izjava ljubavi, koju od njega čujem, mi izazove blagi srčani udar. Čak i sad mogu da čujem kojom mi brzinom srce lupa, kao da će svakog časa iskočiti iz grudi.

"Ne znam zašto, ali imam utisak da to nikako ne možeš da shvatiš.", upravo tako. Ne mogu da shvatim zašto baš ja. Manjak samopouzdanja, koji odavno vučem sa sobom, mi to ne dopušta.

"Почему я?", zacrvenim se kad shvatim da sam ga to zaista pitala. Nisam imala nameru. Ne želim da misli da mu ne verujem, jer znam da je iskren. Samo ne razumem zbog čega ja, pored toliko drugih lepših devojaka, koje bi dale sve što imaju da budu s njim.

"Ubiće me to tvoje samopouzdanje. Da samo znam ko ti je toliko srozao mišljenje o sebi, dobro bih ga nalupao.", izmami osmeh na moje lice. To mu ide bolje nego ikome drugom.

"Mediji.", odgovor je kratak, ali dovoljan da kod njega izazove reakciju.

"Ala, ako zaista misliš da su one izoperisane barbike lepše od tebe, izvini, ali onda Aleksej nije jedini kom je potrebno snimanje mozga.", prasnem u smeh, ne verujući da sam zaista svrstana u isti koš sa Ljošom.

"Lako je to reći. Bio si u braku s mis Rusije.", nije mi bila želja da ovo zvuči ovoliko ljubomorno, ali zvučalo je. Viktorija mi nikad nije smetala, koliko sad. Štaviše bili su mi simpatični zajedno, no tad nisam bila u ljubavi s njim.

"Bio sam mlad i glup i zanimao me je jedino izgled. Onda sam shvatio da mi to zapravo nije dovoljno, da bih s nekim stvarao porodicu, i da, što bi se reklo, želim kompletan paket. Priznajem, imao sam par vezica i nakon razvoda, ali nikad to nije bilo ono što sam tražio. A onda se pojaviš ti, kao odgovor na sve moje zahteve. Ti si, Ala, moj kompletan paket."

Romantiku sam uvek smatrala precenjenom i bespotrebnom, i da sam ovakvu scenu videla na filmu, verovatno bih prokomentarisala kako je patetična i kako mi se od iste povraća. No sad je situacija drugačija. Sad mi srce lupa jače, a osmeh na mom licu je sve veći.

Ne razumem kako bi ijedno žensko moglo da mu odoli. I ne toliko zbog izgleda, koliko zbog tog njegovog stava, koji je isuviše privlačan. Istovremeno može da bude i nežan i pažljiv, ali i autoritativan i tvrdoglav kad mu je nešto zaista bitno.

A ovo mu je izgleda zaista bitno.

"U redu.", izgovorim uz osmeh, na šta me on zbunjeno pogleda.

"U redu, šta?"

"U redu, otići ćemo u Rim. Mada sam sigurna da se ništa neće promeniti, ali kad ti je već toliko stalo do toga, pristajem.", zbog njega sam spremna i da rizikujem slomljeno srce, jer mu upravo ono bezrezervno veruje.

Nasmeši se, veoma zadovoljan mojom odlukom. Par trenutaka me tako posmatra, da bi me zatim privukao u poljubac.

"Videćeš, ljubavi, sve će proći odlično.", na sekundu zastanem, iznenađena novim nadimkom. Feđa baš i nije osoba od koje možeš očekivati takvo izražavanje. No, da ume da izenadi - ume.

"Nadam se.", ne bih ja baš bila toliko sigurna u to, ali ne kažem ništa. To što sam ja uvek negativna, ne znači da i svi ostali moraju da budu.

Opet sam zaboravila da objavim nastavak 🤦🏽‍♀️ Oprostite idiotu 😅 Ostale su mi još tačno dve nedelje do početka ispitnog roka i zaista osećam da ludim 🙈 Nadam se da je vama godina lepše počela nego meni 💙