𝑇𝑟𝑒𝑛𝑒𝑟 ✅

•78•

"Ne kapiram jedino što je mene pozvao. Mislila sam da smo sve već rešili i da im više nisam potrebna.", kukam dok, zajedno sa Kirilom hodam ka ulazu u kompleks. Nije mi lako da se vraćam ovde, kad znam da više nisam deo kluba. 

A od danas sam i zvanično u penziji.

"Zar bi mogla konferencija da prođe bez tebe?", pogledam ga iznenađeno, jer sam nekako smetnula s uma da je to zakazano za danas. 

Da budemo iskreni, nadala sam se da bi zaista mogla proći bez mene. Čak sam im dala i dozvolu da kažu da je razlog mog povlačenja trudnoća, da niko ne bi krivio upravu, kao pre dve godine. No izgleda da nije moguće provući se bez susreta s novinarima i njihovim pitanjima.

"Divno. Već me hvata nervoza.", nikad se neću navići na novinare. Džaba cela sezona i konferencije pred svaku i posle svake utakmice, još uvek mi je svaki novi susret s njima traumatično iskustvo.

Upravo je to jedina strana fudbala, koja mi se nikad nije dopadala. Nikad nisam igrala zbog slave i pažnje, pa čak ne ni zbog novca. Igrala sam, jer iskreno volim ovaj sport.

"Молчи. Nije tebe Adrian pozvao na sastanak."

Sećam se kako sam se ja osećala, kad sam u junu prošle godine hodala ka njegovoj kancelariji. Tad još uvek nisam znala da li je odabrao mene i bila sam uverena da ću se onesvestiti zbog manjka kiseonika. Tako da savršeno razumem kako se on trenutno oseća.

"Zvao je on mene na sastanak, samo malo drugačiji tip sastanka.", podsetim ga, samo kako bih ga nasmejala. I sama se osmehnem, jer mi je pošlo za rukom.

"Ako završim pre tebe, čekam te kod Pavela.", obeća mi, na šta prevrnem očima. Shvatam zašto to radi i iako takođe shvatam da su namere dobre, ne mogu da se ne ljutim. Zna vrlo dobro koliko mrzim kad se prema meni ponašaju kao da sam invalid, što je on zbog moje trudnoće ponovo počeo.

"Ako završim pre tebe, palim kući.", isplazim mu se, onako dečije, mada sam svesna da je to nemoguća misija. Došli smo jednim automobilom, i to njegovim. A da zovem Feđu da dođe po mene, nije opcija, pošto je spavao kad sam napustila stan i najverovatnije to i dalje radi. Veoma je loše spavao prethodnu noć, a ja sam glavni krivac za to.

"Drži mi fige.", oboje izgovorimo u isto vreme, što proprati salva smeha. On nastavi ka Adrianovoj kancelariji, spreman da čuje njegovu odluku, a ja, bez mnogo zadržavanja, promolim glavu u salu za konferencije.

Puna.

Uzdahnem, dok pokušavam da se psihički pripremim za ovo. Disanje mi je blago otežano, kao i uvek kad se nađem u datim situacijama. Spustim pogled na stomak, pa se automatski nasmešim. Krenem ka svom mestu, do Korotkova, sad već lakše dišući.

Smestim se na stolicu, koja je predviđena za mene, a onda uz blistav osmeh podignem pogled ka novinarima. Za nekog, ko je juče proveo poslednju utakmicu na klupi, previše sam nasmejana i vidim da ih to sve zbunjuje.

Arkadij im, nakon kratkog uvoda, da znak da počnu s pitanjima, što me podseti na konferenciju od pre godinu dana. Koliko mi se samo život promenio od tog prvog susreta s novinarima, do ovog poslednjeg. Da mi je neko rekao da će sve poći ovakvim tokom, rekla bih mu da je zreo za ludnicu.

Naravno da mi odmah postave pitanje o razlogu povlačenja. Nisam ni mislila da će početi i sa čim drugim.

"Dvadeset godina svog života sam posvetila fudbalu. Možda mi je jednostavno dosadio.", našalim se, mada znam da to nije najpametnija odluka. Veoma su vešti kad treba izvući stvari iz konteksta i predstaviti ih na pogrešan način.

"Ne, naravno, to nije razlog. Fudbal volim isuviše da bi mi ikad mogao dosaditi i bavila bih se njim čitavu večnost, ali su se u mom životu pojavile neke stvari, koje su mi ipak preče.", ispravim ono što je moj brzopleti jezik učinio, još uvek s osmehom. Sama pomisao da mi je ovo poslednji ovakav susret s novinarima, dopušta mi da im se obratim znatno opuštenije nego inače.

Jedan od novinara Матч televizije podigne ruku i dobije dozvolu da me pita šta god poželi. Njih naročito ne volim, jer su veliki navijači Zenita. Mi smo pak uvek u drugom planu sa ostalim ruskim ekipama.

"Što jednostavno ne kažete da se povlačite zbog veze sa Smolovom?", osmehnem se na postavljeno pitanje. Ne mogu reći da nisam očekivala ovakvo nešo.

"A kad vi već sve tako lepo znate, koja je poenta ove konferencije?", upitam, zbunivši dečka, koji mi je postavio dato pitanje. Navikli su da sam uvek ćutljiva i da na provokacije prosto ne odgovaram, kako bi oni želeli.

"To s kim sam ja u vezi i zbog koga ili čega sam donela odluku da se povučem je moja privatna stvar i nisam dužna da se pravdam ikom od vas. Jedino što treba da znate je da uprava u svakom slučaju nije kriva.", dodam i objašnjenje, pošto želim da im stavim do znanja da na slična pitanja neću odgovarati.

"S kim ste od igrača imali najbolju saradnju?", mlađa plavuša, kojoj rozi pramenovi padaju preko lica, upita, nateravši me da se zamislim.

"Mislim da se momci neće ljutiti, no moram da priznam da sam najbolju saradnju definitivno imala s kapitenom. Bio je lider u pravom smislu te reči.", i ovo nema veze sa našim privatnim odnosom. Šta god ko mislio, Feđa mi nije bio miljenik na terenu. Aleksej jeste.

"Da li znate ko će vas zameniti?", odmahnem glavom, mislima se vraćajući na Kirila. Više nego išta želim da ga Adrian odabere. Svi ostali treneri, koji se dovode u vezu sa klubom, mi se ni najmanje ne dopadaju. Nisu na istoj talasnoj dužini s mojim momcima.

"Taj razgovor se trenutno vodi, tako da ne mogu ništa da vam kažem. I sama bih volela da znam.", nadam se da će biti lepe vesti. Nakon sve ove tuge prethodnih meseci, zaslužio je da na red dođe i sreća.

"Mislite da će uprava sačuvati ovaj tim za narednu sezonu?", kako samo pogađaju sa pitanjima. Sve što ih interesuje, isto tako interesuje i mene.

"Nije na meni da pričam o transferima, ali volela bih da ih sačuvaju. To je tim, koji može mnogo, i mislim da su to već dokazali više puta u poslednjih godinu dana.", dam suzdržan odgovor, jer ne želim da se zameram upravi više nego što sam dosad.

Pitanja polako krenu ukrug, uporno se vraćajući na Feđu i njegov postupak tokom proslave pobede u Superkupu. Korotkov u tom momentu učini ono što nikako nisam očekivala od njega i zauzme se za mene, prekinuvši ovaj haos. Veoma sam mu zahvalna na tome.

Čim dobijem dozvolu da napustim salu, nađem se u hodniku, gde me Kiril već s osmehom čeka. Osmeh se odmah nacrta i na mom licu. Ne mora ništa ni da kaže, sve mi je već jasno po njegovom stavu.

"Postao sam trener."

Još samo jedan deo. Pišite mi mišljenja 💙