•11•

760 29 103
                                    


Jedna od mojih najdražih pesama, ako ne i najdraža u prethodnom periodu 🙈 danicasidereum , još jednom hvala za ovog genija 💙

"Tako je lepo videti vas ponovo.", zastanem na ulazu u svlačionicu, kad zateknem mamu kako priča s blizancima. Prostrelim Kirila pogledom, jer je ovo naravno njegovo maslo.

"Mama, šta radiš ovde?", samo mi je još ovo trebalo danas. Volim je najviše na svetu, ali pogubna je po moj društveni život.

"Kiril me doveo, jer sam izrazila želju da čestitam momcima na pobedi.", znala sam. Najbolji prijatelj će mi doći glave, niko drugi.

"Uredu, čestitala si im, a sad idemo.", pogledam je ozbiljno, a ona me, umesto da krene za mnom bez pogovora, privuče u zagrljaj.

"Veoma sam ponosna na tebe, da znaš.", uzdahnem, jer mi postaje jasno da je ne mogu oterati odavde. Lepo sam rekla da je bolje da ne dolazi.

"To je baš lepo, mama, ali sad zaista treba da idemo. Ne želimo da zakasniš na autobus.", zašto je sva pažnja usmerena na nas dve?

"Svakako sam mislila da ostanem do sutra.", ne mogu ja ovu njenu tvrdoglavost nikako.

"Kod mene nema mesta. Ina mi dolazi večeras.", naravno da ne dolazi. Zapravo se nisam čula s njom otkako sam zaglavila s ovom tridesetoricom.

"Ima kod nas mesta, zar ne Anton?", Aleksej i njegovo veliko srce. Trenutno imam neopisivu želju da ga ubijem.

"Ne može da ostane, ima kontrolu kod kardiologa ujutru. Nećeš to propustiti.", hvala dragom Bogu, pa se trudim da budem informisana o njenom zdravstvenom stanju. Ona se umusi, praveći od mene zlikovca pred svima.

"A odakle ste, ako smem da pitam?", naravno da mora da gura svoj nos, gde mu nije mesto.

"Iz Jaroslava.", najveći problem mi je trenutno način na koji ga ona posmatra. Ne krije da joj se dopada, a njeno provodadžisanje bi bilo kraj moje karijere. Posle toga se više nikad ne bih usudila da se pojavim pred njim.

"Imam ja prijatelja, koji će kasnije krenuti za Jaroslav. Neće mu biti problem da vas poveze.", toliko o mom govoru pred utakmicu. Ponovo izigrava heroja, ovaj put oduševivši moju mamu.

"Ala, mislim da nisam imala čast da me upoznaš.", znala sam. Gotovo. Procenila ga je kao dobar materijal za zeta i sad će me osramotiti za ceo život. Samo mene rođena majka voli da bruka.

"Fjodor Smolov.", sam joj se predstavi uz blistav osmeh, svestan da ja to neću uraditi. Pomene li mu samo poster na zidu moje stare sobe, odreći ću je se preko novina.

"Još je lepši nego na onom tvom posteru.", minut tišine za moju karijeru, koja je upravo propala.

"Posteru?", upita me uz blag osmeh, a u očima mu se vidi koliko ga sve ovo zabavlja. Propašću u zemlju od blama.

"Imala sam osamnaest i zid oblepljen fudbalerima. Tinejdžerska posla.", pokušam to da prikažem što nebitnije, jer će mi u suprotnom momci vaditi dušu do kraja sezone. Mamu prostrelim pogledom, s ciljem da je ućutkam pre nego što kaže šta gore. Ne želim da i on zna da sam se ugledala na njega.

Klimne glavom, kao znak da je razumeo, a osmeh, koji ga je do malopre krasio, više nije prisutan.

"Hoćemo negde da proslavimo? Ja častim.", obrati se momcima, što oni odmah prihvate, pa požure da presvuku dres.

"Bilo mi je ogromno zadovoljstvo.", džentlmenski poljubi ruku mojoj majci, dok ja dobijem samo kratak pogled.

"Ko mi se pojavi mamuran na treningu sutra, grejaće klupu u Piteru.", upozorim ih, jer znam kako ta slavlja inače završe. I sama sam bila fudbaler.

"Pusti momke da proslave.", mama, koja je danas očito rešila da me ubije, stane na njihovu stranu.

"Nek slave, niko im ne brani. Ali bez alkohola.", stavim akcenat na kraj, zbog čega počnu da negoduju. Ovaj put me nije briga za reakciju. Ne znam ni sa svojim mamurlukom da se nosim, a kamoli tuđim.

"Sutra u deset da ste na terenu!", uzviknem, dok napuštaju svlačionicu, a onda se okrenem ka mami.

"Neće ti biti zet, odmah na to zaboravi."

Feđa's pov

"A dobra je Ala. Samo je previše okrenuta fudbalu.", Aleksej, kome je ovo već četvrta čaša votke, započne priču o našem treneru.

"I zgodna je.", Dmitrij, koji nije ništa bolji kad je piće u pitanju, nadoda, što zaradi par klimanja glavom.

"Mene čudi što nema dečka.", Anton se ubaci u priču, na šta prevrnem očima. Pun klub devojaka, a oni su našli da komentarišu jedinu, koju ne bi trebalo.

"Kažem ja, samo fudbal i fudbal.", Aleksej ponovo svima stavi do znanja da je on najbolje poznaje.

"A ja vam kažem da ćete sutra biti kažnjeni.", mislim da sam jedini, koji se zadržao na prvoj čaši i sve od tad pije vodu. Biće besna kad se ceo tim pojavi mamuran na treningu.

"Ah, njen miljenik. Nikad u školi nisam voleo takve osobe.", ne znam kako da ga shvatim ozbiljno, kad ovako zapliće jezikom.

"Kakve to osobe, Ljoh?", nastavljam ovaj razgovor, jer ionako nemam ništa pametnije da radim.

"Slušaš sve što kaže. Njena reč je za tebe zapovest.", kliberi se, dajući mi do znanja da je mrtav pijan. Pozovem konobara za naš separe, pa zatražim od njega da mi donese vodu za sve ove idiote. Šlogiraće se kad ih vidi sutra.

"Evo ponovo izigrava njeno kuče. Zašto se bar jednom ne opustiš i ne izvadiš taj kolac iz dupeta? Kapiramo, brate, zvezda si, ali daj se malo ponašaj kao deo tima.", da nije ovoliko pijan, drugačije bih ja sad razgovarao s njim. Ovako nije vredno sranja.

"Deo sam tima, ali onog koji izađe na teren i demolira protivnika. Ovog pijanog, baš i ne želim da budem.", momci su zaista okej, ali prosto nismo na istim talasnim dužinama.

Pozvao sam ih na piće, samo zato što sam video da joj majka zadaje glavobolju. Ne kažem, verovatno bih se i sam smejao njenim crvenim obrazima, ali da nije rekla osamnaest. Jednom jedinom rečju mi je ubila volju za šalom na njen račun.

Zapravo sve otkako nas je Aleksej uputio u njen život, počeo sam da obraćam više pažnje na svoj odnos prema njoj. Ne kapiram ni sebe, ni zašto mi je toliko bitno da je ne povredim, ali rekao bih da je jedan od potencijalnih razloga to što mi je žao zbog svega što joj se desilo. Zar da joj, nakon svega kroz šta je prošla, jedan od nas idiota zadaje glavobolju?

"Mislim da vam je vreme za krevet. Antona i tebe ću ja da odbacim kući, jer zaista ne bih da vas nosim na duši. Samo mi, molim te, reci da ne živite u nekoj nedođiji.", jer ako budem morao da ih vozim na drugi kraj Moskve, bojim se da ovo neće dobro proći.

"Centar Moskve, сука.", prevrnem očima, ali ne kažem ništa. Šta sve neću istrpeti zbog tima.

Obožavam da pišem iz muške perspektive, a ovo je poslednja takva u ovoj knjizi 😂 Definitivno se moram vratiti Nikoli iz Oduzete, jer mi pisanje muškog lika veoma nedostaje 🙈

Inače, na kraju ću napraviti random samo kako bih mogla da delim serije s vama 😅 Koliko vas zapravo pamti moj fudbalski random od pre dve godine? 😂

Prva serija, koju želim da vam preporučim je "White Gold" 🤍 Chuck, odnosno Ed Westwick koji će meni zauvek ostati Chuck, igra glavnu ulogu u ovoj poprilično kratkoj komediji, koja ima samo dvanaest epizoda 🙈 Ja sam odgledala prvu sezonu, to jest prvih šest epizoda, i meni je zaista dobra 🔥

"Trigger" je pak ruski psihološki triler i sasvim sam je slučajno otkrila, ali me već nakon prve epizode oduševila 😍 Zasad je izašla samo prva sezona i odgledala sam samo pola, no definitivno ima sve preporuke 🥰 

Šta ste vi od serija poslednje gledali? 💙

𝑇𝑟𝑒𝑛𝑒𝑟 ✅Donde viven las historias. Descúbrelo ahora