𝑇𝑟𝑒𝑛𝑒𝑟 ✅

•33•

"Šta kažeš da sutra odemo u Soči na par dana?", glas mu je nežan, dok mi rukom mrsi kosu. Već dva sata se samo izležavamo na njegovom krevetu i gledamo televiziju. Ne pamtim kad sam poslednji put imala ovoliko vremena za lenčarenje.

"A-a, ne mogu. Sutra mi je let.", podsetim ga, na šta me zbunjeno pogleda.

"Kakav let?"

Posmatram ga u neverici, jer sam minimum deset puta ponovila kako sutra letim za Karibe s Kirilom.

"Let za Karibe.", pojasnim, pa dobijem priliku da gledam kako se mršti.

"Ti si to ozbiljno mislila?", onaj nežni ton od malopre se sad izgubio.

"Naravno da jesam. Zašto bih uopšte rekla da idem na odmor, ako to ne mislim ozbiljno?"

"Ideš na odmor s Kirilom? Kako bi ja to trebalo da protumačim?", ne kapiram ga, majke mi.

"Kao odmor s porodicom, jer Kiril mi je upravo to - porodica."

Možda nismo krvno povezani, ali on mi je brat i to nikad neće moći da se promeni.

"A koji sam ti đavo ja, Ala?", podigne glas, što zna da mrzim. 

Prva lekcija, koju me tata naučio, jeste da nikad ne dopustim da neko galami na mene. Niko nema pravo na to.

"Znaš šta, Maks? To što ti imaš problem s ljubomorom nije moj problem. Odmor s Kirilom je tradicija. Zaista nemam nameru da prekinem tradiciju zbog osobe, koju poznajem dva i po meseca, ma koliko da mi je stalo do te osobe."

Drska sam, ali nije me briga. Ne možeš samo da se pojaviš u mom životu i odmah zahtevaš da promenim sve svoje navike. Pogotovo ne navike, koje su tu godinama.

"Važniji ti je Kiril od mene?", ljut je, a ja, iako znam kako će ovo završiti, ne mogu da ćutim.

"Naravno da jeste. Kiril je jedina osoba na koju uvek mogu da računam, jedina osoba kojoj mogu da kažem sve, bez straha od osude. Блядь, poznajem ga dvadeset godina! Naravno da mi je važniji!"

Kako uopšte može da mi postavi tako glupo pitanje? Kiril je sa mnom prošao kroz sva sranja, koja su me u životu zadesila, i uvek mi je bio najveća podrška. Ponekad mislim da me zna bolje nego što samu sebe znam.

"To što bi ti pojebao sve tvoje nazovi drugarice, ne znači da dečko i devojka ne mogu da budu samo prijatelji. Mada ne znam što ja to tebi objašnjavam, kad očito nisi sposoban da shvatiš."

Ja ne kažem ni jedne jedine reči kad kojekakve Olge, Aline i Julije spavaju kod njega, jer sam i sama milion puta prespavala kod Kirila, a on je meni sad našao da drži predavanje.

"Bolje da idem.", krenem ka vratima, svesna da ćemo se samo još gore posvađati ukoliko ostanem ovde.

"Samo ćeš tako pobeći od problema?", hoda za mnom, nervirajući me još više.

"Ja nemam problem. Ti imaš, i to u glavi. Pričaćemo kad se vratim s odmora, jer sad zaista nemam volje da sebi dalje kvarim raspoloženje."

Napustim njegov stan, nespremna da se bavim ovim. Prvi put pomislim kako je to to, kako sam našla onog pravog, a onda se ispostavi kako mu smeta moj najbolji prijatelj. Prosto divno.

Trgnem se iz razmišljanja kad stepeništem odjekne "Цвет настроения чёрный". Prihvatim poziv, ni ne registrujući ime na ekranu.

"Алло, Ala."

Mi o vuku, a vuk na vrata.

"Привет, Kiril.", nastavim stepenicama ka izlazu iz zgrade.