𝑇𝑟𝑒𝑛𝑒𝑟 ✅

•8•

☝ Moram malo i T-Festa da reklamiram, jer sam u poslednje vreme slušala mnogo njegove muzike 😂🔥 ☝

"Jesi nervozna?", Kiril me dočeka na parkingu stadiona, na kom će se danas odigrati verovatno najbitnija utakmica u mom dosadašnjem životu.

"Lagala bih kad bih rekla da nisam.", istina, još uvek mislim da sam nervoznija bila pred debi. Prvi utisak nikad ne uspeš da popraviš.

"Onda je dobra stvar što danas imamo pojačanje.", nasmeši se, zbunivši me totalno.

"Kakvo pojačanje?", ništa ga ne kapiram.

"Mentor ti je tu. Kaže da ovo ne bi ni za šta propustio.", izmami osmeh na moje lice, pa ubrzam korak ka terenu, želeći što pre da ga vidim.

Bila sam tek na početku karijere, kad sam ostala bez oca i upravo sam u Juriju pronašla tu očinsku figuru, koja mi je bila neophodna. Njegovo ponašanje prema meni, nakon nesreće, je imalo za posledicu jedino da ga još više zavolim. Bio je na mojoj strani, kad je sve ostalo bilo protiv mene. Večno ću mu biti zahvalna za to.

"Tako mi je drago da te vidim.", ne mogu da sakrijem osmeh kad ga zateknem s momcima na terenu. Dan nije mogao lepše da mi počne.

"Zar si zaista mislila da ću propustiti ovakvu utakmicu?", privuče me u snažan zagrljaj, jedan od onih koji brišu iz misli sve negativno.

"Momci te hvale, samo da znaš.", nasmeje se, a ja prevrnem očima, jer mogu samo da zamišljam kakve su mu sve gluposti napričali.

"Znam, znam. Misle oni na to kako će u ponedeljak ponovo na trening, pa su zato sad tako fini."

Rekla bih da me polako prihvataju. Naravno, ne svi, ali to nisam ni očekivala. Najbitnije mi je da s većinom imam dobar odnos.

"Давай, na zagrevanje, odmah.", uzviknem, svesna da nam nije ostalo mnogo vremena do početka. Iskreno se nadam da će sve što smo radili prethodnih dana biti dovoljno za pobedu ovde. U suprotnom mogu samo da spakujem stvari.

"Kiril mi je rekao da imaš problema s Vladimirom.", progovori, čim se momci udalje, a ja uzdahnem.

"Kiril preteruje. Stvari uopšte nisu tako loše.", ne želim da on i dalje rešava sve moje probleme. Moram se sama izboriti za sebe ovaj put.

"Šta god da ti je dosad rekao, i šta god da će ti tek reći, ignoriši. Vrediš mnogo više nego što oni mogu da vide."

"Спасибо.", iskreno mu se nasmešim, pa se vratim momcima i fudbalu.

"Šta misliš o njima?", nikad nisam bila tip osobe, koja traži odobrenje za svaki svoj postupak, ali njegovo mišljenje mi veoma znači.

"Mislim da si odlično startovala i da su spremni da nas oduševe danas. Takođe sam primetio da imaš pojačanje. Kakav je?", upita, dok pogledom skenira Smolova. Svesna sam kakav utisak ostavlja na ljude, ali zapravo je sušta suprotnost.

"Odličan. Pravi profesionalac. Zapravo nisam očekivala da će biti tako lako raditi s njim.", budem sasvim iskrena, jer znam da razume. Proveo je u klubu dvadeset četiri godine, malo manje nego što ih ja trenutno imam. Ako ko poznaje ruski fudbal i Lokomotiv, to je onda on.

"Значит повезло."

•••

"Ну давай!", nerviram se nakon što još jedna naša lopta prođe tik pored njihovog gola.

Super smo otvorili utakmicu golom iz slobodnjaka, no napad nam prosto ne funkcioniše. Što je najgore, momci se zaista trude i igraju po planu, koji smo imali, ali jednostavno ne ide. Prvi put sam u situaciji da ne znam šta i koga da menjam pa da stvari budu bolje.

Nikad nervoznija dočekam poluvreme, još uvek ne kapirajući šta da kažem na ovo. Rade ono što sam tražila od njih, ali izgleda da to nije dovoljno. Uđem u svlačionicu kao pokisla, bez volje da im se obratim.

"Давайте парни, probudite se! Jesmo došli po nerešeno ili po pobedu, блядь? Gde vam je nestala energija?", zbunjeno dignem pogled, ne kapirajući šta se ovde dešava.

Momci su se umusili dok im Smolov drži govor, koji je ja trebalo da držim. Čak ni ja nemam hrabrosti da ga prekinem dok je ovako iznerviran.

"Došao sam u Lokomotiv, jer smatram da ste vi najbolji klub u Rusiji. Zar vi onda zaista mislite da oni pobedu zaslužuju više? Odmah ću vam reći - ne zaslužuju. Ne treniraju ni upola koliko vi, bez obzira na veće plate i stadion od trista miliona evra. Zato se saberite, pa da izađemo na teren i da ih dobijemo kao ljudi.", digne ih na noge, a ja posmatram celu ovu situaciju uz osmeh.

"Только Локо, только победа!", uglas viču, uopšte ne obraćajući pažnju na moje prisustvo. Spremni za drugo poluvreme, krenu da napuštaju svlačionicu, ne čekajući da im se obratim. Nije kao da bih imala šta da im kažem nakon njegovog govora.

Njegov pogled se na trenutak zaustavi na meni, pa i on uz osmeh izađe na teren. U svlačionici sam ostala jedino ja, koja još uvek pokušavam da procesuiram ovo što se upravo desilo. Kroz glavu mi prođe Jurijev komentar pred utakmicu, koji izmami osmeh na moje lice.

Повезло. Очень повезло.

•••

"Čestitam, Gončarova. Nisam očekivao da ćeš izvući pobedu.", zatvorim oči na trenutak, ulažući ogroman napor da se smirim.

"Hvala vam, ali zapravo su momci glavni krivci.", osmehnem mu se, iako znam da u njegovoj čestitki nema ni trunke iskrenosti.

"Zar ne možeš da pustiš devojku da proslavi?", Jurijev glas me obraduje, jer trenutno zaista nemam živaca da se nosim s Korotkovom.

"Veoma sam ponosan na tebe.", nasmejem se, pošto sam prozrela njegovu nameru da digne pritisak nekadašnjem prijatelju. I dok se smejem, pogled mi odluta do mog heroja, pa shvatim da mu se još uvek nisam zahvalila za ono što je uradio na poluvremenu.

"Ostaviću vas da se ispričate. Ionako imam još obaveza.", znam da mi Jurij ovo neće tako lako oprostiti, ali morala sam da pobegnem.

"Mislim da tebi treba da zahvalim što još uvek imam posao.", moram da mu odam priznanje, bez obzira na to što mi je neprijatno. Poneo se kao pravi lider na poluvremenu, iako traka nije kod njega, i tim me gestom oduševio.

"Nema potrebe da se zahvaljuješ. Deo sam tima, a ništa ne mrzim više od poraza.", uzvrati uz blag osmeh, dok traži nešto po svojoj sportskoj torbi.

"Svejedno, nisi bio dužan da tako istupiš.", skine dres sa sebe, a ja se trudim da ne spustim pogled s njegovih očiju. Oči su trenutno jedina sigurna zona, ako ne želim da balavim. To bi mi skroz srozalo reputaciju.

"Naredni put kad ti Korotkov bude pretio, slobodno mu prenesi da se nosi u tri lepe. Pretpostavljam da nisam bio dužan ni ovo da ti kažem.", namigne mi, pa navuče majicu, koju je toliko tražio, a onda zajedno sa svojim stvarima krene ka izlazu.

"Vidimo se u ponedeljak.", dobaci, pre nego što mi se izgubi iz vidnog polja, dok ja samo zbunjeno gledam za njim.

Šta se upravo dogodilo?

Danas sam završila sa gledanjem jedne savršene, a poprilično kratke serije - The Inmate 😍 Ima samo trinaest epizoda, pa vam neće oduzeti previše vremena, a Lazaro, aka Dante, mi je bio nenormalno hot 🔥 Čak mi je i samo ime, iz nekog neobjašnjivog razloga, veoma hot 😂 Svakom, ko nema problem sa nasiljem, preporučujem da je pogleda 💙

Što se tiče reprezentacije - nemam mnogo šta da kažem 😏 Naravno navijala sam za naše, ali sam jednostavno znala da ćemo izgubiti. Kad im Pavlović pokloni penal, Maksimović se oklizne i pokloni im gol, Đuričić, kog ne znam samo odakle je iskopao, jedan na jedan pogodi golmana, teško je očekivati bolji rezultat 🙄 Aleks kao i uvek na nivou i ponovo je dokazao da je on jedini sposoban da da gol 😅 Kakvi su vaši utisci? Šta mislite da li je vreme da menjamo selektora? 😏💙

Inače, sutra idem u Srebrenicu, moje omiljeno mesto na planeti, i radujem se kao da je neko turističko putovanje po Evropi u pitanju 😂 Nisam bila veoma dugo i užasno sam poželela da vidim staro društvo 🙈 Imate li vi neko mesto, koje vas uvek čini sretnim? 💙