𝑇𝑟𝑒𝑛𝑒𝑟 ✅

•32•

☝ Mnogo volim ovu pesmu, baš zbog te tužne melodije 🙈 Mada realno volim sve njihove pesme 😍 ☝

Prelazim pogledom preko tribina, koje mi nikad nisu delovale popunjenije. Na licu mi je ogroman osmeh, jer kapiram da su tu samo zbog nas. Uprkos snegu, koji je prekrio Moskvu, uprkos nuli, koju termometar pokazuje, navijači su tu.

To samo znači da radimo dobar posao.

"Je l' i dalje misliš da ne možeš? Ili najzad shvataš da si rođena za ovo?", Kiril me posmatra zabavljeno, aludirajući na utakmicu protiv Orenburga. Odigrana je pre četiri i po meseca, ali ni najmanje me ne čudi što još uvek pamti govor, koji mi je održao.

Bila nam je to prva utakmica.

"Zavisi od toga da li ponuda da me uspavaš loptom još uvek važi.", tad mi nije bilo smešno, no sad jeste. Svi problemi, zbog kojih sam razbijala glavu prethodnih meseci, sad mi takođe deluju smešno.

"Блин, Ala, preživeli smo celu polusezonu. Понимаешь? Celu polusezonu!", nasmejem se zbog njegovog uzbuđenog tona, ali nije da ne razumem. Ni sama još uvek ne mogu da verujem da smo zaista uspeli.

"Jesi nam nabavio karte za Karibe?", upitam kroz smeh, iskreno se radujući zbog te dve sedmice, koje ću provesti s njim, daleko od svega.

"Zar sumnjaš u mene?", uz nezaustavljiv smeh se zaputimo ka svlačionici. Momci su već neko vreme unutra, spremni za poslednju utakmicu u ovoj godini.

"Как настроение?", još s vrata progovorim, ne krijući dobro raspoloženje. Naravno, nedostajeće mi, jer sam navikla da ih viđam svakodnevno, ali tako bar znam da ću biti veoma srećna kad pripreme počnu.

"Danas nam nešto posebno sijaš.", Aleksej me posmatra uz osmeh, a ja se samo još jače nasmešim. Osećam kako obrazi polako počinju da me bole, ali ne mogu protiv sebe.

"Stadion je krcat. Блядь, nikad nisam videla toliko ljudi na jednom mestu."

Bila sam na mnogim velikim stadionima, igrala sam na nekim od njih, ali nikad nisam prisustvovala ovakvom čudu.

"Samo daj, stvori nam pritisak.", Dima nervozno prokomentariše, terajući me da se ponovo smejem.

"Nema nikakvog pritiska. Rezultat nam nije bitan, proleće u Evropi smo već obezbedili, tako da možete opušteno na teren. Štaviše, želim da vas vidim opuštene na terenu. Želim da igrate kao da je u pitanju neki turnir u bloku, a ne Liga Šampiona."

Znam da sam ih zbunila, ali ozbiljna sam. Želim da uživaju.

"A uprava kluba?", Anton upita, pošto očigledno već znaju da su svi iz uprave u loži.

"Нахуй с ними. Igrajte za sebe."

Takav bih otkaz popila da me sad neko iz uprave čuje, no iskreno to mislim. Postigli smo sve što se od nas tražilo, pa i više od toga, i zaslužili smo da barem poslednjih devedeset minuta ne mislimo na rezultat.

"Sve kritike, koje bi se mogle pojaviti, idu na moj račun. Vaše je samo da se zabavite."

Ostavim ih da obave poslednje pripreme, pred izlazak na teren, pa se s Kirilom ponovo pojavim pred navijačima. Zavidim momcima na prilici da igraju u ovakvim uslovima.

Poslednju utakmicu sam odigrala protiv Krasnodara, upravo na ovom stadionu, ali navijača je, zbog lošeg vremena, bilo manje, nego što se predviđalo. Uvek će ostati žal za tom jednom oproštajnom utakmicom, kojom bih se oprostila od navijača. Jednostavno se nije dalo.

"O čemu razmišljaš?"

"O proslavi titule na koju nisam otišla."

Klub je bio dovoljno uviđavan da me kao nekog, ko je odigrao skoro celu polusezonu, pozove na proslavu titule. Nisam se pojavila. Sedela sam kući i gledala prenos, ali nisam imala hrabrosti da se pojavim.