𝑇𝑟𝑒𝑛𝑒𝑟 ✅

•35•

"Je l' stvarno moramo?"

Obično je Kiril taj, koji kuka kad odmoru dođe kraj, no ovaj put sam ja znatno gora. Zaljubila sam se u Gvadalupe i da kako mogu večno bih ostala ovde. Naročito, jer mi se let od trinaest i po sati ni najmanje ne mili.

"Ja sam mislio da se ti raduješ okupljanju i početku pripremnog perioda. Ili ti je možda ovih par dana sa Smolovom bilo dovoljno?", pogleda me uz osmeh, na šta prevrnem očima.

"Koliko mene sećanje služi, ti si me naterao da prihvatim njegovu ponudu da nam pokaže Sent Bart.", u suprotnom to nikad ne bih uradila. Odnos mora da nam ostane profesionalan, inače će mi Aleks dušu izvaditi. Ionako već smatra kako mi je Smolov miljenik.

"Naravno da sam te naterao, to je najluksuznije ostrvo. Najveće svetske zvezde dolaze tamo.", odmahnem glavom, jer se Kiril definitivno nikad neće promeniti.

"Priznajem, nedostaju mi momci, ali Moskva baš i ne."

Nakon ovakvog sunca i okeana, sneg mi deluje kao pravo pravcato mučenje.

"Kukaš bezveze, Ala. Bićemo svega par dana u Moksvi i onda nas čeka lepi sunčani Katar.", zatvori oči, već zamišljajući naredni odmor.

Ne podsetim ga da tamo idemo poslom, jer će i sam ubrzo shvatiti. Dva treninga dnevno i između toga mnogo vremena provedenog s momcima mu, sigurna sam, neće delovati kao odmor.

"Jesi se čula s Maksimom, uopšte?", otvori oči i upita, kao da mu je to najednom palo na pamet.

"Nisam.", odgovorim hladno, iako mi naravno nije svejedno. Nije zvao, nije slao poruke, a ja definitivno neću učiniti prvi korak. On je taj, koji ima problem s ljubomorom, ne ja.

"Onda mi je jasno što ti se ne ide nazad. Mislim da nikad nisam bio srećniji što sam slobodan, nego sad kad vidim vas dvoje.", prokomentariše, terajući osmeh na moje lice. Večiti samac.

"Jedva čekam da poludiš za nekom, pa da ti onda vratim za sve zajebavanje tokom godina.", prostreli me pogledom, jer mu se ta pomisao ne sviđa, pa nastavi s pakovanjem. I sama sam u iskušenju da ispratim njegov primer i da svu ovu odeću samo nabacam u kofer. Ionako će mi se veš mašina veoma obradovati.

Okrene se ka meni, baš u momentu kad pakujem lekove, pa ne propusti priliku da me napomene na dogovor, koji smo sklopili pre polaska.

"U redu je, Kiril, otići ću doktoru. Samo nemoj da mi čitaš bukvicu ponovo."

Ako ponovo budem morala da slušam sve razloge zbog kojih lekovi nisu zdravi, poludeću.

"Mogli smo do bara, ionako nam je poslednji dan ovde.", naravno da je već završio s pakovanjem, kad se nije trudio da slaže stvari. Pogledam svoj napola spakovan kofer, kapirajući da mi je užasno mrsko da dovršim ovo. Još jedan koktel uz pogled na okean deluju mnogo interesantnije.

"Mogli smo.", ostavim stvari ovako, pa krenem za njim ka izlazu iz apartmana. Kroz par minuta se već nađemo na plaži i dok on odmerava neku plavušu, ja se pozdravim s Pjerom. Nedostajaće mi i njegovi kokteli definitivno.

"Danas ti nema druga?", uz osmeh odmahnem glavom na Pjerovo pitanje, svesna na koga misli.

"Otputovao je nazad za Moskvu.", pojasnim mu, pa se zahvalim na koktelu, koji mi je spremio.

Festival smo proveli ovde, uz više alkohola, nego što je bilo potrebno. Pjer je sve to vreme morao da sluša naše pijane ispovesti i kukanja. Polovine ispada se uopšte i ne sećam, ali rekla bih da ih je on savršeno upamtio.

Obzirom da ni njegov prijatelj, ni Kiril nisu bili ništa bolji od nas dvoje, povratak za Sent Bart je morao da sačeka jutro. No jutro nas je ponovo dovelo do Pjera. Ovaj put, istina, bez alkohola, jer je mamurluk ionako bio nepodnošljiv.

"Još uvek ne mogu da se setim svih gluposti, koje sam izgovorila to veče.", požalim mu se, blago uplašena da sam se izblamirala pred liderom tima.

"Zapravo, Ala, bili ste poprilično normalni. Uglavnom ste se podsećali nekih utakmica i blamova, koji su vam se desili na njima. Kakvih sve gostiju imam, vas dvoje ste bili sjajni.", uputi mi umirujući osmeh, što mu uzvratim.

Naravno da je Ala i pijana pričala o fudbalu. Starih utakmica i mogu da se sećam jedino u takvom stanju, jer je u svakom drugom previše bolno.

"Izvini što pitam, ali jeste li vas dvoje zajedno?", zagrcnem se koktelom, pa počnem da kašljem u pokušaju da dođem sebi. Pogledam ga zbunjeno, nakon što se najzad smirim, ne kapirajući odakle mu takva glupost.

"Ne, nipošto. Ja sam mu trener.", sama ideja nas dvoje zajedno mi je nezamisliva. Hajde to što bi takva veza bila protiv svih pravila kluba, već realno nikad ne bih mogla da nas zamislim u vezi. Do skora sam se prema njemu ophodila kao da je neko božanstvo i priznajem, još uvek ga smatram uzorom. No, ništa više od toga.

"Meni ste delovali baš simpatično, ali vidim da sam pogrešio.", moja reakcija je izgleda bila dovoljno burna.

"Ja zapravo imam dečka.", s kojim sam trenutno u svađi. I Kiril je bio u pravu. Jedan od razloga zbog kojih mi se ne ide u Moskvu je upravo i razgovor s Maksom. Nema šanse da to završi dobro.

"Naravno, nije moje da se mešam, ali kakav je to dečko, ako si ti ovde sama?"

"Nisam sama, s Kirilom sam.", odgovorim mu uz osmeh, a on se namršti.

"Ja svoju Florens nikad ne bih ostavio samu. Ne zato što joj ne verujem, već zato što ne mogu bez nje.", iskreno se osmehnem, jer sam imala priliku da ih vidim zajedno. To je jedan od onih parova, kod kojih je ogromna ljubav vidljiva svima. Takav par su bili i moji roditelji.

"Razumem šta želiš da kažeš.", klimnem glavom, ubeđujući ga da sam shvatila poruku.

"Ne razumeš, Ala. Lepa si, pametna si i ono najbitnije dobra si osoba. Zaslužuješ najbolje i zato nemoj da se zadovoljavaš mrvicama."

Nisam osoba, koja lako stiče prijatelje, jer sam se tokom godina jednostavno zatvorila u sebe, ali s Pjerom nije bilo teško započeti razgovor. Zapravo, svi su ovde toliko ljubazni i nasmejani da je započeti razgovor mačji kašalj, čak i za osobe poput mene.

"Hvala ti, Pjer. No ljubav nije jedan od mojih ciljeva u životu.", nikad nije ni bila. Jedina ljubav, koja mi je u životu potrebna je moja ljubav prema onome što radim.

"I ja sam to dugo govorio, a onda sam upoznao Florens i shvatio da mi je sve ostalo zapravo nebitno. To što ti i dalje misliš tako samo znači da još uvek nisi našla onog, koji ti je suđen."

U momentu mi Marina prođe mislima sa svojom izjavom. Polako i sama uviđam da je bila u pravu. Maks nije za mene.

Je l' neko možda gledao Smrt u raju? Ako da, možda i možete da vidite par referenci na seriju 😂 Sa lepim sunčanim Karibima je gotovo, a povratak u hladnu Moskvu donosi jedan, barem meni, poprilično težak deo 🙈 I izvinite što pitam po milioniti put, ali kako vam se čini? 😂💙

Već mesec dana smo prvi u kategoriji Fiction i ja želim da vam se još jednom najiskrenije zahvalim zbog toga 🙈 Ne bih mogla zamisliti divnije čitaoce od vas 💙

Što se fudbala tiče, neki segmenti su veoma veoma loši 🙄 Milunović, Sanogo, Gobi su izgleda organizovali neko međusobno takmičenje u tome ko može da napravi najviše grešaka u roku od devedeset minuta - drugo objašnjenje ne postoji 😏 Borjan u drugom poluvremenu, sa svojim ispucavanjima lopte, malo je reći očajan 🙈 Izmene idiotske, loše tempirane, što je naravno potpuna krivica našeg divnog trenera 😏

Opet sa druge strane, nije sve tako crno 😅 Ima naravno i stvari, koje treba pohvaliti 😏 Na primer, pohvaliti Falćinelija, koji je za mene bez sumnje najbolje pojačanje, i ne samo u ovom prelaznom roku 🔥 To, koliko se trudi, koliko trči, kako se gradi i koliko se bori za taj grb na dresu, je definitivno zaslužilo pohvalu 👏 Katai standardno dobar, Ben takođe, mada i nije imao nekih šansi danas 🙈 Kanga mi je bio okej i imala sam osećaj da će baš danas da ga da - drago mi je da jeste 😍 

Da ne komentarišem sad svakog ponaosob, ionako sam odužila 😅 U ovako nekim momentima, poželim da napravim random i komentarišem utakmice 😂 No, po sve koji me prate, bolje ne 😂 Kakvi su vaši komentari na utakmicu? 🔴⚪