Ožiljak° 5.deo ✔

Prolog

Tko se bori s čudovištima, brine se da se pretvori u čudovište. kad dugo gledate u ponor, ponor gleda i u vas.

Neke se sudbine dva puta ponove.

Nisam birala ni mesto, ni vreme. Ni datum rođenja, ime a ni narav. Ipak sam gorčinu života osetila kao dete. Moja je majka sačuvala najveću imperiju, kojom je vladao moj očuh, pokojni najveći narkošef na Balkanu tako zvani "Mrki". Nakon njegove smrti uspela je sačuvati obraz, snagu i dostojanstvo! Ona je najjača žena koju poznajem. Sa svima je znala voditi psihološki rat i u svakom tom je pobedila. 

Neki su je voleli zbog njene takve naravi, drugi su je osuđivali zbog grehova koje je kao pečat ponosno nosila, treći su je mrzeli zbog stava i bahatosti, opet neki su joj zavideli zbog novca koji je posedovala. Nekolicina je bila ljubomorna zbog njenog izgleda. Bila je prirodna lepotica i mogla je imati koga je htela. A ona je volela samo njega. Alberta. Taj čovek joj se uvukao u dušu, u srce.. Nije ju napuštao. Dugogodišnja borba se isplatila. Nakon što ih je nesreća pratila dugi niz godina, napokon su bili srećni. Ako se srećom može zvati barem jedan dan u ovom prokletom životu mafije. Oni nemaju mira. Oni nemaju sna. Noćima ne spavaju, planiraju, razmišljaju. Ako i spavaju, spavaju s pištoljem pod jastukom jer ako ne na javi, neprijatelj se pojavi čak i u snu.

Većina ljudi je tek zagazila u kriminalni svet, a samo nekoliko njih imalo je tada ozbiljnije iskustvo u podzemlju. Neki od njih potiču iz porodica skromnijih primanja i kriminalne grupe su ih najverovatnije regrutrovale nudeći im život luksuzniji od onog koji su njihovi roditelji mogli da im priušte.

„Oni su klinci, oni su deca, netko im je prodao priču o lovi" Ali to nije bila prodata priča. Novac je bukvalno »virio« iz svakog ugla. Ni mediji nisu pokazivali interesovanje da se bave ovom temom. Mrkijev klan bio je jedan najopasnijih na Balkanu.

Majka me rodila sa svojih petnaest godina. Zatrudnela je nekoristeći pilule i rodila me ocu Milošu, koji nije ni hteo da čuje za mene. Ubrzo je nakon saznanja da je majka trudna, uhapšen i zatvoren zbog ubojstva. Nikada ga nisam videla, a to nije ni bila moja želja. Majka, moja stena, moja kraljica, ipak me odlučila roditi. Hvala joj. Iako nije bila kao maloletnica sposobna da se brine o meni, iako je odlučila da me preda da me se odrekne, hvala! Hvala, jer mi je podarila ono najvrednije. Život! Ništa joj ne zameram. Suprotno. Divim joj se na odluci koju je tada donela. Kažem da me se odrekla? Nije da se ne lažemo. Nikada me se nije odrekla. Nije me se odrekla, jer me rodila unatoć svojoj situaciji. 

Odrastala sam u jednoj divnoj porodici. Još kao dete sam saznala da oni nisu moji pravi roditelji. Kasnije me majka pokušavala kontaktirati. Bila sam mala. Nisam shvatila, a sada znam. Mrki je bio utecajan čovek, ali se protiv zakona ipak nije uspeo izboriti da me vrati majci. Nije bilo moguće. Ali moj kontakt s njom bio je čest. Dolazila je. Slavile smo moje rođendane. U svojoj velikoj kući gde je živela s mojim očuhom, svake godine mi je priredila rođendan za pamćenje. Svaki pamtim.

Mrki me je gledao kao svoju. Zvala sam ga ocem. Volela sam ga. Iako nije moj biološki otac, osigurao mi je budućnost. Kupio mi je stan, davao novce. Ali imao je tu posebnu narav, tu posebnu ljubav. Taj pokret, taj stav, taj govor... Ali opsesija do moje majke ga je uništila. Bio je uveren da je on njezin vladar i da može upravljati s njom. Uveren da je novac dovoljan da je zadrži. Uz to uverenje je zaboravio na ljubav. Ljubav nije ni postojala. Njegovo osećanje se zvala opsesija. Bolest koju nije mogao kontrolirati. Bolest koja ga je ubila. Ludost koja ga je naterala da čini stvari koje nije hteo, koje nije želeo. Nije znao na pravi način da pokaže ljubav osim nasiljem. Silom. A sila nikoga nije dovela do cilja. Tako ni njega. Na kraju se predao. Kukavički se predao, a celog života kukavica nije bio. Lišio se života na njene oči, da joj napakosti i ostavi doživotni ožiljak koji je i danas prati.

Ja sam Kristina. Kćerka Ameje i Miloša. Majčine korake sam pratila. U njezin se život zaljubila. I njezin život živela.

Otrovana prljavim svetom, dopuštam sebi da dokažem čija mi krv teče venama.

Nakon rane uvek ostaje ožiljak. 

Priča posvećena @anna1990h, mojoj vernoj čitateljici, poznanici, srodnoj duši :) Iako nastavljam peti deo mog "prvenca" (kojem očito nema kraja dok likovi ne dožive 90+) zbog interesa čitatelja koji su zavoleli ove opasne momke i damu u priči, posvečujem je kao što sam rekla tebi "anna1990h" najviše iz razloga da ti se odužim za gubitak tvog omiljenog lika u trećem delu serijala, i iskreno se nadam da ću moči ispraviti zapravo smiriti tvoju bol :D ccc

Uživajte

Vaša  Ledena_vatra