Ožiljak° 5.deo ✔

47. "Bit će to jedno lepo putovanje"

KRISTINA

Može li se u ovom jebenom životu desiti nešto dobro?

Evo ga, desilo se! Umesto usranog Vlade, pored mene stoji Delano. Čovek, za kojim sam totalno odlepela.

Da li je moguće? Krišom pogledam u Mrkija, dok šokirano ne znam ni izgovoriti "da" na pitanje. Delano me gurne nogom, ne znam ni kako sam uspela potvrditi. Nisam ovde s njima.

Na ruku mi bez reči stavlja prsten, ja još lebdim.

Zvuk ispaljenog metka, prouzrokuje trzanje svih koji su ovde i tog istog momenta se hvataju za svoje pojaseve iza kojih vade pištolje.

Besni pogledi zbog neočekivanog, ili ipak očekivanog »gosta« mogu se primetiti u ljudima. Naročito Mrkijev pogled koji bi ubijao da je metak. Već vidim kako ljutnja navire iz njega.

"Bravo, bravo! Čestitam!"
Milošev komentar prilikom njegovog dolaska me uzruja, jer znam da je taj čovek na sve spreman, a to još više mi je podigao pritisak upadanjem u Mrkijevu kuću s nekolicinom ljudi iza sebe. Kukavica.

"Šta radiš ovde?"
Kratko Mrkijevo pitanje, ali dovoljno jasno izrećeno da je shvaćeno kao bes.

"Došao sam na venčanje moje vlastite kćeri."

"Nisi imao pozivnicu."
Odgovorim mu.

"Treba mi pozivnica za ovakav događaj? Za rođeno dete?"
Bahato se smeškao.

Pogledom je odmerio Delana koji je stajao pored mene. Duboko je udahnuo, glumeo je da nije besan, a bio je to jako. Ljut je kao ris, a vešto pokušava sakriti, mada ne može, vidi se.

Pogleda u Mrkija, a Mrki se nadviri iza njega da vidi šta to donose Miloševi ljudi, koji su nosili nešto. Svi nemo jedan u drugog drže uprte pištolje, situacija nije lepa za gledanje.

Veliku crnu vreću donose ispred Mrkija koju tu i bacaju. Mrki prekrštenih ruku ozbiljnog izraza lica stoji i gleda čas u tu vreću, a čas u Miloša.

"Ne igraj se sa mnom. Oko za oko, a zub za zub."

Mrkiju se videlo da mu nisu jasne Miloševe reči. Baja koji je stajao pored, krenuvši da otvori vreću, sprečen je u toj nameri s Mrkijeve strane.

"Šta je ovo? Kakve igre igraš? Svestan si da ti vreme ističe?"
Pitao ga je Mrki, na što se Miloš cinički nasmejao.

"Nije bitno tko će pre dušo moja, bitno je da će svi pre nas."
Smeškao se.

Mrki mu se nasmešio.
"Ne daj da ti bilo šta pokvari ovaj dan. Koje su tvoje poslednje reči?"

"Poslednje reči? Kakve poslednje reči?"
Zbunjeno ga pogleda Miloš.

"Toliko toga ti imam reći, ovo je samo početak."

"Kako to misliš izvesti?"

"Vidi dušo, mislio sam da si jedan od onih pametnih ljudi."
Kaže mu Miloš, i obojica se počnu smejati, cinički, tiho.

"Ali ti si glup, baš si ispao glup." Govori Miloš Mrkiju i dalje ga provocira, ali Mrki mrtav hladan, i dalje se smeje.

"Izabrao si da me ubiješ sada i ovde između toliko mojih ljudi, je li? Ako me pokušaš ubiti između ovoliko ljudi ovde, nijedno od tvojih neću ostaviti u životu."
Nastavljao je Miloš.

Mrki ga je pogledao ispod oka, i dalje smeškajući se.

"Pa, prijatelju.. Znao sam da si idiot, ali nisam znao da si toliko retardiran. Stvarno si mislio da bi mogao biti vođa s takvim načinom razmišljanja?"